Majka zaboravila dete u autobusu  

Majka zaboravila dete u autobusu

KRAGUJEVAC - Kraguj- evčani, pritisnuti brigama, postaju sve zaboravniji i rasejaniji. Ne zaboravljaju samo cipele, satove i odela u radnjama, već i novčanike, putne torbe, mobilne telefone, kišobrane.

Vrhunac zaborava zabeležila je kondukterka Gordana Perović, koja je saopštila da je jedna majka na relaciji Stanovo - Iline >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vode u autobusu zaboravila dete.

- Žena je sišla kod pijace, a dete produžilo do krajnje stanice, gde je briznulo u plač jer majke nije bilo. Dete je imalo samo četiri godine - kaže Gordana koja se pobrinula da devojčica posle dva sata nađe zaboravnu i zabrinutu majku.

Vozač Miroslav Petrović veli da su u autobusima seljaci često zaboravljali kotarice sa voćem i povrćem, kao i kante sa sirom i kajmakom, izlazeći u žurbi na stanicama u blizini pijace, a potom čekali po dva sata dok se autobus ne vrati na isto mesto. Događalo se da putnici degustiraju sir i kajmak ili pojedu pola kotarice voća.

Drugi, manje drastični primeri pokazuju da Kragujevčani od obućara, sajdžija i vlasnika radnji za hemijsko čišćenje traže da im cipele i satove poprave i odela očiste odmah ili najkasnije za dan-dva. Majstori se potrude da im izađu u susret. Ali, ima mušterija koji po nekoliko meseci ili godina ili nikada ne dođu po svoje stvari.

Zvonko Božović, obućar iz Karađorđeve ulice, u radnji i magacinu čuva stotinak pari cipela, čizama, sandala i papuča koje su sugrađani doneli na popravku pre deset godina i zaboravili na njih.

- U pitanju je dotrajala obuća i sitne intervencije poput zamene flekica, peta ili lepljenja raznih delova koje donose sredovečne žene i muškarci - kaže Zvonko, koji se više od dve decenije bavi obućarskim zanatom.

Sajdžija Vojislav Tešić u specijalnoj vitrini čuva oko 300 mehaničkih satova marke 'start', 'slava', 'darvil' i 'omikron' koje su mušterije donele na popravku i čišćenje i nisu ih uzeli.

- Dvadesetak 'čuka' stoji već tri decenije. Ispravni su, neke čistim dva puta godišnje. Svaki ima svoj broj i svako ko donese izdatu potvrdu može da ih podigne - kaže Vojislav i navodi da je rok za podizanje robe 60 dana.

Nakon toga majstor nije dužan ili obavezan da nadoknadi eventualnu štetu. U toj kolekciji nalazi se i par skupocenih satova koje ne žele da preuzmu supružnici koji su se u međuvremenu razveli.

I Slobodan Tunterić, suvlasnik radnje za hemijsko čišćenje 'Uzor' u centru grada, muči se sa garderobom koju su na hemijsko čišćenje doneli građani i zauvek ostavili. Na šipci, tik uz ulazna vrata, poređao je petnaestak jakni, sakoa, odela i ćebadi koje čekaju mušterije pune tri godine. Zaboravni građani.

- Pre nekoliko dana jedna starija žena iz Lapova došla je po svoj kostim koji je dala na hemijsko čišćenje pre više od godinu dana. Rekla je da je dugo bila u bolnici, a od komšija niko nije hteo da je posluša - priča Tunterić.

Arsenije Lukić

0 0