Izvor: Večernje novosti, 07.Okt.2015, 19:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubivoje Stojanović: Vera u sebe, a ne u bubice

Svi znamo za puškice, bubice, prepisivanja, plagijate u školama i na fakultetima i nedopustivo dugo pitamo se kako stati na put tome? Može se neko pitati - šta preduzeti? I tako od slučaja do slučaja, bez konkretnog činjenja. Sećam se nemoćnog plača i obilja suza jednog nepoznatog studenta ispred jednog fakulteta u unutrašnjosti, koji je napustio ispit ne mogavši da se suoči sa činjenicom da skoro sve njegove koleginice i kolege koriste bubice. Nije hteo, ili nije smeo, da javno izobliči >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << takav postupak, iako je znao rešenja svih zadataka demonstrativno je napustio ispit. Poverio mi se da ne može više da izdrži stanje u kom oni koji plaćaju seminarske radove, čak i diplomske, "idu brže" od njega. Posavetovao sam ga da se okrene sebi i da sve od sebe i nastavi da stiče znanje marljivo i pošteno. Kad primeti kod kolega loše navike kojima odustaju od učenja i opredeljuju se za kupovinu znanja, ako se to može nazvati znanjem, da popriča sa njima, posavetuje ih, ponudi im pomoć. Polako, pojedinačno, bez nemira u sebi i sukoba sa drugima, i uspeće. Pogledao me je i samo prozborio tiho: Pokušaću! Ne znam da li je pokušao, ili odustao od svega, pa i studiranja, ili je uspeo? Voleo bih da je uspeo. Zbog svega toga želim da umolim sve studente i učenike da počnu da veruju u sebe i svoje dobre mogućnosti, da se ne plaše novih izazova već da im idu u susret otvorenih očiju, prosvećenim umom i nepokolebljivom voljom. Da ne budu lakoverni slušajući poruke pojedinaca da mogu sve "naručiti" - kupiti za "smešne pare" seminarske radove, skripte i druge stvari. Bolje je da ne odustaju od sebe i ne pristaju da već na prvom koraku sami sebe proglase nesposobnima za nauku i stvaralaštvo. Tako se odustaje od sebe i nesvesno priznaje nesposobnost za progresivnu kreativnost, stvara se sledbenička priroda jer se unutra u sebi potiskuje stvaralačka radoznalost. Pristaje se da je o svemu već sve rečeno, da nema nikakve potrebe za novim, samo treba preuzimati i prepisivati ono što već postoji. To je opasno samozavaravanje kojim mlad čovek sam sebe proglašava nestvaraocem, njemu su predavanja i vežbe gubljenje vremena, literatura preobimna, a skriptice prihvatljive. Misli da je suvišno da on nešto razmišlja kad je sve rečeno i "dostupno" za malu svotu novca. I tako kupujući nešto što ga mnogo ne interesuje, osim u bodovnom saldu, sam sebe prodaje gubeći ugled sam u sebi i pred sobom. Najgore je ako na taj način dođe do diplome, stekne zvanje, ali ne i stvarno znanje. Život ga lako i brzo obuzme i on pristajući da bude zaveden u najplodonosnijim godinama stvaralaštva, dok je učenik i student, ne prestaje do kraja života da se samoponižava pristajući da bude interesni sledbenik bez stava. Sve svodi na kupovinu i prodaju, jer je odustao od stvaralačke dinamike onda kad je trebalo da stekne radne navike. Hvala bogu još uvek je više onih studenata koji žele da stiču znanje i tako osmisle sebe i svoj život, trudeći se da umnože svoje darove koje su prepoznali opredeljujući se za neku naučnu oblast. Na njima je da pokrenu one studente koji misle da je lakše ići linijom manjeg otpora i tražiti "rupe" koje omogućavaju lakše studiranje. To je uvek teži put, jer se tako samoobezvređuje onaj koji u vreme studiranja mora da veruje u sebe. najgore od svega je ako daroviti i uspešni u nedostatku stvaralačkog prostora odluče da prodaju svoje znanje, obezvređujući i sebe i one koji to kupuju. Najbolje bi bilo da se u procesu učenja stvaraju dobri podsticaji što zahteva višestruku odgovornost svih, kako ne bi znanje postalo roba, učenje pijačarenje a učenici i studenti prinuđeni da se "snalaze". Samo onda kad se uspešno sve ovo prepozna i otkloni kao opasnost koja urušava stvaralaštvo moguća je saradnja u kojoj će svako davati sve od sebe i znati sve o sebi i drugome. Ne treba u prvi plan stavljati pitanje kako "proći" već kako stvarno naučiti i znati. Neumesno je žaliti se na druge zbog sopstvenog neostvarenja, ni na roditelje zbog nedostatka materijalnih sredstava, ni na nadležne zbog određenih zahteva. Treba prepoznati svoje kreativne mogućnosti i usavršavati ih, samo tako se prevazilaze tabui i predrasude. Ko, umesto da pristane da "naruči" gotov seminarski ili drugi rad odluči da sam uradi pitajući druge za savet i istražujući sa punim kapacitetom svoga bića, dobro je izabrao. Ne treba da se dvoumi ili koleba slušajući o "uspehu" onih koji postupaju drugačije, jer nije uspeh pristati na činjenicu da ništa ne znaš i ništa ne možeš da uradiš, to mogu samo neki. Takvo mišljenje je poražavajuće, besmisleno i obustavlja svaki stvaralački poriv u čoveku. Zato, gospodo studenti i učenici, poverujte u sebe, stičite znanje, ne prodajite ga i ne kupujte ga, delite ga jedni sa drugima i tako ćete svi steći mnogo. To što ne uspevate svi podjednako ne treba nikoga da obeshrabri, još manje da obesmisli do gordosti one čiji rezultati su bolji. Potrebno je da svako pojedinačno odluči i kaže: Neću da prodajem moje znanje, hoću da pomognem svakome i to je moj ulog u zajednički boljitak! Neću da kupujem tuđi trud i samoobezvređujem se, jer znanje nije stvar koja se naručuje nego je proces koji uvek traje! Sa srećom u nova znanja!

Nastavak na Večernje novosti...