Izvor: Radio 021, 28.Jul.2015, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekari u Srbiji beže od najtežih operacija?
Da li i u srpskim klinikama hirurzi "biraju" pacijente, poput sve češće prakse u američkim bolnicama, ili u Srbiji još uvek ekonomija nije toliko ušla u pore zdravstva, što bi dovelo do toga da novac bude ispred ljudskog života.
Amerikanci se ovih dana čude i zgražavaju nad saznanjem da njihovi najbolji lekari otvoreno izbegavaju da operišu teške bolesnike. Jer ako bi ovi pacijenti umrli posle intervencije to bi pokvarilo pozitivnu statistiku tog doktora, smanjilo rejting >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << klinike u kojoj rade, a moglo bi da bude i kažnjivo. Rezultat toga je da najbolji hirurzi trče da operišu jednostavne i nekomplikovane slučajeve, a komplikovani se prepuštaju sudbini. Za ovakvu praksu u znatnoj meri je krivo uvođenje "report kard" sistema, svojevrsnih izveštaja o radu svakog lekara i ustanove, koji se objavljuju i na internetu.
U srpskom zdravstvenom sistemu ne postoji ovakav obavezan način praćenja rada lekara, ali je javna tajna da u našim bolnicama već odavno postoje lekari koji "biraju" pacijente. "U Srbiji se lekari dele na dve grupe. U prvoj su oni koji biraju pacijente koje će operisati i beže od komplikovanih slučajeva. Na svakoj klinici svi znaju koji su to doktori. U drugoj grupi su lekari koji primaju samo takve teške, najkomplikovanije slučajeve", kaže za "Politiku" doktorka Olga Popović Mladenović, predsednica Lekarske komore Beograda i specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.
Ona kaže da i u Srbiji lekari koji izbegavaju komplikovane slučajeve to prvenstveno čine jer žele da imaju pozitivnu statistiku.
"Drugi razlog je to što je uvek jednostavnije raditi s lakšim pacijentima. Kada bi se i kod nas radile precizne statistike znalo bi se ko operiše najteže slučajeve. Hirurzi se plaše infekcija do kojih može doći kod najtežih pacijenata, ali i komplikacija. Nekada se od tih slučajeva beži jer naprosto lekari ne znaju da se s problemom izbore. Pravilo je da se komplikovani slučajevi prikažu i rešavaju na konzilijumu lekara. Međutim, to se ne ponekad izbegava, kao da se zaboravlja da svako ima pravo da pita ili da kaže da nešto ne zna da uradi, a da zbog toga ne prođe kroz negativnu osudu", smatra dr Popović Mladenović.
Da bežanja od najtežih bolesnika ima i u Srbiji, uveren je i koordinator Ministarstva zdravlja za oblast kardiohirurgije i direktor KCS, doktor Miljko Ristić.
"Gde god postoji medicinska indikacija pacijent mora da bude operisan. Postoji, nažalost, znatan broj hirurga koji neće da rade najteže slučajeve, a to često zavisi i od stava zdravstvene ustanove. U životu, pa i u medicini, nije retkost da se ide linijom manjeg otpora i izbegava najteži posao. Veliki broj hirurga i u svetu na taj način bira pacijente", kaže dr Ristić.
Sa druge strane, doktor Goran Stanković, pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS, veruje da u Srbiji nema izbegavanja operisanja najtežih slučajeva.
"To bar ne postoji kao praksa koja bi trebalo da nas zabrine, mada ostavljam mogućnost pojedinih izuzetaka. Intervencija najviše pomaže najtežim i najugroženijim bolesnicima i to je suština. U protivnom, ovi su pacijenti osuđeni na visoku smrtnost. Otuda želja naše kardiohirurgije da razvije program transplantacije srca ili ugradnje mehaničkih pumpi, za koje su kandidati stvarno najteži bolesnici. Mislim da se u sva tri srpska kardiohirurška centra, u Beogradu na Institutu "Dedinje", Sremskoj Kamenici i Klinici za kardiohirurgiju KCS rade baš najteži pacijenti", kaže dr Stanković.
Ovaj kardiolog naglašava da je američki sistem zdravstva drastično drugačiji od našeg, jer je baziran u znatno većoj meri na ekonomskim proračunima i brojna osiguravajuća društva imaju mnogo veći uticaj nego kod nas.
.jpg)
