Lažne hiljadarke na ulicama prestonice  

Beogradska policija ove godine otkrila gotovo pet puta više falsifikovanog novca nego lane. – Lažnjaci i iz legalnih štamparija

Kada je jedan sugrađanin svojevremeno sklopio dogovor sa dvoje stranaca da im redovno, po obostrano zadovoljavajućem kursu, prodaje devize, nije ni slutio da će ostati bez 300.000 evra. Redovno je sa gostima iz inostranstva nasred ulice, pred hotelom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gde su navodno odseli, razmenjivao velike sume novca u kesama iz samoposluge. Pod vedrim nebom, odmah posle transakcije, prebrojavao je visoke svote dinara koje je dobijao prodajući „turistima” hiljade evra. Vremenom je stekao poverenje u „redovne mušterije”, pa je, umesto pod svetlom bandere, novčanice zbrajao kod kuće, posle susreta s „pouzdanim klijentima”. Posetioci iz tuđine povećali su ulog i zatražili od menjača da im proda 300.000 evra. Dogovor je pao, nalaženje je ubrzo usledilo, a stranci su dinare pažljivo uvezali u štosove. Neprijatno iznenađenje usledilo je kada je sugrađanin u svom domu počeo da broji novac.

– U svakom štosu samo su prva i poslednja novčanica bile originali. Na falsifikatima između njih bilo je odštampano „ova novčanica nije sredstvo plaćanja i služi isključivo za igru”, pa su se stranci tako obezbedili u slučaju da im neko pronađe kofer pre transakcije, posle koje su zauvek nestali – priča Saša Marković, šef Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata u Policijskoj upravi za grad Beograd.

Lažni dinari su više zastupljeni u platnom prometu od deviza, ali je vrednost falsifikovanih evra veća od krivotvorenih apoena domaće valute. U opticaju, prema saznanjima našeg sagovornika, najviše je lažnih hiljadarki, jer ova novčanica „ne izaziva sumnju ni kad se kupuje paklo cigareta, ni kad se pazare artikli vredni 900 dinara”. Sredinom godine zabeležena je i manja „inflacija” falsifikata od 5.000 dinara koji se teže rasturaju, ali omogućuju brzu zaradu po komadu. Pretpostavlja se da ih štampaju pojedinci željni da što pre dođu do „lake love”. Apoeni od 100 i 500 dinara zastupljeni su na nivou statističke greške.

Od deviza, kod nas i u Evropi najpopularnija je novčanica od 100 evra.

– Kad plaćate sa 200 evra, to već izaziva sumnju i prodavac će novčanicu zagledati bar pet minuta, dok 500 evra najčešće neće ni primiti – objašnjava Marković.

Svako ko se iole razume u računarsku tehniku i poseduje kompjuter, štampač i skener može kod kuće da odštampa novčanicu. Ofset štampa koju praktikuju ilegalne štamparije pruža bolji kvalitet, ali je teža, jer se radi na profesionalnim mašinama koje se moraju održavati. Dešavalo se, kaže Marković, da falsifikate izrađuju i legalne štamparije.

Iskustva policije pokazuju da je bilo falsifikatora koji su upotrebljavali originalni papir za štampu pravih novčanica kakav se koristio u nekadašnjoj Jugoslaviji.

– Falsifikat je, ipak, najčešće uočljiv već golim okom. Kad se upoređuje sa originalom, treba obratiti pažnju na hologram, koji se teško može oponašati, ali i na traku, koja se ne može umetnuti kao na originalnoj novčanici, već se najčešće docrtava ili lepi – sugeriše Marković dok nam pokazuje zaplenjenu falš hiljadarku čiji je hologram upadljivo tamniji, a traka se ne može napipati pod prstima.

Falsifikatori zarađuju od deset do vrtoglavih 90 odsto u odnosu na nominalnu vrednost. Sve zavisi od toga koliko je posrednika bilo u lancu pre nego što je neko kupio lažnjak. Što ih je više, veće je „ugrađivanje” svakog od njih.

Marković naglašava da ako se građani pridržavaju zakonskih propisa o menjanju deviza – ne moraju da brinu u slučaju da se kod njih otkrije lažna novčanica.

– Ako građanin, ne znajući, dođe u posed lažnih 100 evra i zameni ih na zakonom predviđenom mestu, u menjačnici ili banci, odbacuje se mogućnost da je znao da je reč o falsifikatu koji je svesno pustio u opticaj, jer se pretpostavlja da ne bi otišao tamo gde će ga lako otkriti. Slično je i kad građanin potroši lažnu dinarsku novčanicu u prodavnici. U oba slučaja, preventivno uzimamo njegovu izjavu i podatke. Proći će vreme, lažne novčanice se slivaju kod nas i mi ćemo se lako setiti ako se ta osoba pojavi na još nekim mestima. Onda već nije slučajno, posebno ako je reč o istim apoenima – objašnjava Marković.

Falsifikovani novac često se koristi za plaćanje posredstvom oglasa, kod kojeg ne postoji fiskalna kontrola transakcije. Maksimalna zaprećena zatvorska kazna je 15 godina i primenjuje se, kaže Marković, u slučajevima kada je iznos falsifikovanog novca veći od 1,5 miliona dinara ili kada je reč o krivotvorenim devizama iste vrednosti. Ali...

– Iskustvo policije s krivičnim prijavama koje je podnela ukazuje na to da su kazne najčešće drastično manje i da u mnogim slučajevima MUP ne dobija informacije o ishodima sudskih procesa – zaključuje Marković.

Dimitrije Bukvić

----------------------------------------------------------

Serijski broj otkriva zločin

– Falsifikati dobrog kvaliteta ponekad prolaze takozvanu UV zaštitu, jer krivotvoritelji na njih nanose svetleće niti skinute sa sitnijih apoena – kaže Marković. – Dešavalo se da građani kod kojih je nađen falsifikovani novac, ili su sami prijavili da su do njega došli, izjavljuju kako su ga dobili na šalterima banaka i pošta ili podigli na bankomatima. To je teško dokazati – ističe Marković, jer ne postoji precizna evidencija o serijskim brojevima takvih novčanica.

– Oni koji kupuju veći iznos deviza ili podižu krupnije apoene mogu, po zakonu, u svakoj banci ili menjačnici da zahtevaju da im se na potvrdi o otkupu novca upišu serijski brojevi novčanica koje im se isplaćuju. Na taj način će onaj u čijim su se rukama našli lažni apoeni lakše dokazati odakle ih je dobio i neće biti pod sumnjom – savetuje Marković.

[objavljeno: 24/10/2009]

1 2

Dodajte komentar