Izvor: Blic, 21.Apr.2014, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kusturica: Šta mi je govorio Markes
Slobodoljubivi svet i planetarna kultura izgubili su mnogo smrću Gabrijela Garsije Markesa, mog prijatelja, velikog pisca i čoveka, kaže reditelj za "Blic"
Emir Kusturica ističe da je Markes imao veliki uticaj na njegov filmski opus.
Markes, dobitnik Nobelove nagrade za književnost i jedan od najznačajnijih pisaca na španskom jeziku, preminuo je u četvrtak u 87. godini u svom domu u Meksiko Sitiju.
Autor brojnih književnih dela, od kojih su među >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najpoznatijima „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“, „Jesen patrijarha“... bio je jedan od najuticajnijih i najcenjenijih pisaca svoje generacije u svetu...
Njegova epska novela „Sto godina samoće” iz 1967. godine prodata je u više od 50 miliona primeraka i prevedena na više od 25 jezika.
Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1982. godine. Svoju poslednju knjigu „Sećanja na moje tužne kurve” objavio je 2004. godine.
- Potvrda ovoga je „Dom za vešanje“, koji su svuda obeležili kao film koji pripada stilu magičnog realizma, što je zapravo bio pravac koji je on inaugurisao romanom „Sto godina samoće“. Ono što je fenomenalno u mom čitalačkom iskustvu je upravo paralela „Sto godina samoće“ i Andrićeve „Na Drini ćuprija“, koja u sebi sadrži elemente magičnog realizma. Mleko koje curi niz stubove mosta, jer je po verovanju Arapkinja dojilja ugrađena u taj zid, kao i mnoštvo drugih detalja koji se pojavljuju, zajednički su elementi narodima Latinske Amerike i Balkana - priča Kusturica.
Upoznali su se, kaže, 1998. u Parizu, kada je Kusturica trebalo da snimi „Jesen patrijarha“.
Na jednom od sastanaka Markesa su pitali šta znači život i kako ga jednostavno razumeti. Odgovorio je: ideja o životu, suštinski i likovno, može se izraziti kroz figuru zlatnog jajeta.
- Naši susreti bili su uvek prijateljski i pripadali smo istoj političkoj grupaciji u svetu - onima koji se bore da otvore oči malim narodima i da im skrenu pažnju na ideju slobode. Ali ne na slobodu tržišta, nego na slobodu i pravo da prežive, ne umru od gladi, da opstanu na svojoj zemlji i ne daju je osvajačima. Da ne budu robovi; nekada oni klasični, u smislu izvorne reči, a danas robovi banaka i sistema.
Kusturica otkriva detalj iz 2011. kada je u Havani poslednji put razgovarao sa Markesom:
Pročitajte još Umro Gabrijel Garsija Markes
- Pričali smo o globalnoj politici u kući u kojoj je živeo, da bi me u jednom trenutku dočekao pitanjem: „Emire, šta misliš zašto u Americi nema političkih nemira?“ Nisam znao odgovor, ali on jeste: „Zato što u Vašingtonu nema američkih ambasada.“
Jesen patrijarha
„Jesen patrijarha“, film koji je Kusturica trebalo da režira po romanu Gabrijela Garsije Markesa, nije snimljen.
- U jeku priprema umro je Marlon Brando koji je trebalo da glumi patrijarha. Već je bilo puno urađeno i spremljeno za snimanje. Raspoloženje se promenilo, energija se potrošila, to je jedini razlog zašto „Jesen patrijarha“ nije stigao na bioskopsko platno - navodi Emir.
Kremiran na Veliki četvrtak
Posmrtni ostaci kolumbijskog pisca Gabrijela Garsije Markesa, koji je preminuo u četvrtak, već su kremirani, izjavio je kolumbijski ambasador u Meksiku Žoze Gabrijel Ortis.
Kolumbijski radio Karakol ranije je javio da je „Gabo kremiran na Veliki četvrtak“ pozivajući se na izvore bliske Markesovoj porodici. Radio je dodao da je urna položena na groblju u južnom delu Meksika.
Međutim, kolumbijski ambasador je rekao da Markesova porodica, koja dugo živi u Meksiku, još nije odlučila da li će deo pepela biti poslat u Kolumbiju.
- Porodica poseduje urnu i sada odlučuje da li će počivati u Kolumbiji ili će tamo poslati samo deo pepela - rekao je Ortis posle posete Markesovoj supruzi Mersedes. (Beta)
Najčitanije SADA:
Kusturica: Šta mi je govorio Markes
Izvor: Nezavisne Novine, 21.Apr.2014
Slobodoljubivi svijet i planetarna kultura izgubili su mnogo smrću Gabrijela Garsije Markesa, mog prijatelja, velikog pisca i čovjeka, kaže reditelj za "Blic"
.jpg)
