Kupovina nelegalizovanog objekta  

S obzirom na haotično stanje u pogledu neuknjiženih građevinskih objekata, delimično krivicom nadležnih organa i zbog sporosti postupka, a delimično zbog nerešenog pitanja legalizacije, potrebe prometa su dovele do prodaje i takvih objekata i do pojave termina vanknjižni vlasnik.
U slučaju kada postoji pravni osnov, a to je prethodni ugovor o kupoprodaji, ugovor o poklonu, rešenje o nasleđivanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sl. ili građevinska i upotrebna dozvola ako se radi o prvoj prodaji, problema nema jer novi vlasnik zasniva svoje pravo na postojećoj dokumentaciji i novom ugovoru o kupoprodaji koji je overen kod suda.

Situacija se komplikuje kada se, na primer, prodaje stan kao deo porodične stambene zgrade koja nije legalizovana, jer nije dobila upotrebnu dozvolu, ili se radi o bespravno izgrađenom objektu za koji je naknadno, u skladu sa važećim propisima, podnet zahtev za legalizaciju, ali postupak još nije okončan. Prodaja ovakvih objekata ili delova objekta (stana) po pravilu se obavlja na osnovu ugovora koji se ne može overiti kod suda, sem u slučaju ako je objekat upisan, ali nije legalizovana kvadratura i struktura, ili dogradnja, tj. adaptacija. U nekim slučajevima, postupak legalizacije je prekinut zato što suvlasnik nije hteo da da saglasnost, a u međuvremenu je prodao stan koji je imao u posedu, pa saglasnost treba tražiti od novog sticaoca.

Treba razlikovati građevinski objekat koji ima građevinsku ali ne i upotrebnu dozvolu od potpuno bespravno izgrađenog objekta. Da bi bespravno izgrađeni objekat mogao biti legalizovan, potrebno je da budu ispunjena određena pravila i uslovi za zaštitu interesa susedstva. Ne preporučujemo da kupite bespravno izgrađeni objekat, ali ukoliko ipak želite da uletite u takav rizik ili nemate drugi izbor, a zahtev za legalizaciju je predat, prethodno prekontrolišite da li objekat ispunjava sve tražene uslove, jer predat zahtev nije garancija da će legalizacija biti dozvoljena. Ukoliko građevinski elementi ili delovi objekta, kao, na primer, erkeri, doksati, balkoni, nadstrešnice, krovne strehe i sl. prelaze granicu parcele prema susedu, treba proveriti da li je vlasnik objekta pribavio potrebnu saglasnost suseda. To treba uraditi i kada se atmosferske vode sa krova ili delova objekta prelivaju na susednu parcelu ili objekat, kada objekat izgrađen na ivici parcele ima otvore koji gledaju na susednu parcelu, ili zatvara svetlarnik susednog objekta, kada se nalazi na manjem rastojanju od propisanog, kada nadzidane etaže ili nova krovna konstrukcija zatvaraju postojeće svetlarnike istog objekta. Ovo su razlozi zbog kojih sused može zahtevati da se odbije zahtev za legalizaciju.

[objavljeno: 20.10.2006.]

0 0