Kratki vodič za izbor nacionalnih saveta  

Troškove izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina i kampanje za pozivanje na izbore u martu naredne godine snosiće država, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska pitanja Aniko Muškinja-Hajnrih.

Troškove ličnih kampanja snosiće sami kandidati. "Izborni postupak do kraja biće pokriven sredstvima države. Naša ustavna obaveza je da se omoguće >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << neposredni izbori", kazala je Aniko Muškinja-Hajnrih agenciji Beta. Ona je podsetila da su izbori predvidjeni Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je Skupština Srbije usvojila 31. avgusta ove godine.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku se ne može napraviti ni približna računica o troškovima jer se ne zna koliko će saveta biti birano elektorski, a koliko neposrednim glasanjem i koliko će gradjana učestvovati na izborima.

Posle donatorske konferencije koju je organizovalo Ministarstvo prošlog meseca obezbedjen je softver za pravljenje biračkih spiskova koji funkcioniše u svih 170 jedinica lokalne samouprave. Birački spiskovi se vode istovremeno u jedinicama lokalne samouprave i u Ministarstvu, a do 25. novembra upisano je 1.300 gradjana, najviše pripadnika madjarske nacionalne manjine.

"Zahteva za upis je mnogo više, na hiljade. Zahtevi se podnose poštom i neposrednim putem, može lično, preko aktivista političkih stranaka ili grupe gradjana, ko već radi na kampanji za masovno

upisivanje u biračke spiskove. Pošto je to upravni postupak, zahtev se podnosi na svim jezicima manjina i na onima koji nisu u službenoj upotrebi", naglasila je državna sekretarka.

U jedinicama lokalne samouprave donosiće se rešenje o usvajanju tih zahteva, odnosno o upisu u birački spisak sa poukom o pravnom leku. Ukoliko bude zloupotrebe sa potpisom ili drugim podacima, taj gradjanin ima pravo da zahteva brisanje iz spiska. Upis je počeo 9. novembra, a Ministarstvo će od ponedeljka sprovediti kampanju pozivanja na upis.

"Nacionalni saveti koji momentalno egzistiraju birani su posle donošenja Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina na osnovu pravilnika koji je trebalo da predstavlja više akt za jednokratnu upotrebu. Ti nacionalni saveti birani su posredno elektorskim putem i bez overenih potpisa i bez overenih lista", navela je Muškinja-Hajnrih.

Kako je dodala, za desetak dana moći će da se da prva procena o tome koliko će se saveta birati neposredno, koliko elektorski. "Na početku smo mislili da će veće manjine obezbediti uslov za neposredne izbore, a kako je vreme prolazilo možda će suprotno biti, možda će manjim manjinama biti lakse da obezbede uslove za neposredne izbore. Važno je da će izbori biti istovremeni za sve nacionalne savete, da smo imenovali Centralnu izbornu komisiju koja će držati pod kontrolom sva ta dešavanja", navela je sekretarka.

U Srbiji već postoji 15 nacionalnih saveta, a još četiri će biti formirana posle izbora sledeće godine.

Popisom 2002. godine evidentirana su 1.285.163 gradjanina koji pripadaju jednoj od 28 manjina. Najbrojnija manjina su Madjari (293.299), a najmanje je Cincara (293). Osim Madjara savete imaju već Bošnjaci (136.087), Bugari (20.497), Bunjevci (20.212), Vlasi (40.054), Grci (572), Egipćani (814), Jevreji (1.158), Makedonci (25.847), Nemci (3.901), Romi (108.193), Rumuni (34.576), Slovaci

(59.021), Ukrajinci (5.354) i Hrvati (70.602). Posle usvajanja novog zakona uslov za izbore i formiranje saveta obezbedili su Albanci (61.647), Aškalije (584), Slovenci (5.104) i Česi (2.211).

"Oni (manjine) su prikupili overene podrške pet odsto od upisanih pripadnika manjina po poslednjem popisu", kazala je sekretarka.

Nacionalne savete nemaju: Crnogorci (69.049), Goranci (4.581), Jugosloveni (80.721), Muslimani (19.503), Rusi (2.588), Rusini (15.905), Turci (522), Šokci (717) i Cincari, ali svi oni mogu da na narednim izborima, kroz četiri godine, ostvare to pravo.

Uslov da izbori budu neposredni je da u birački spisak bude upisano više od polovine gradjana nacionalne manjine. Kao reperni podatak uzima se popis iz 2002. godine umanjen za 20 odsto koliko je punoletnih gradjana. Pola od tog broja, plus jedan, obezbedjuju neposredne izbore, a u slučaju da je u biračkom spisku manje upisanih izbori će biti elektorski.

"Istekom 120 dana (birački spiskovi će biti zatvoreni i ministar će utvrditi koja manjina ima pravo na neposredne a koja samo na posredne", kazala je Muškinja-Hajnrih. Ona je podsetila da se prvobitno razmišljalo o tome da država obezbedi birački spisak iz postojećih državnih evidencija, a da se sa tog spiska po potrebi izbrišu lica koja ne žele da učestvuju u radu nacionalnog saveta.

"Medjutim, pokazalo se da u Srbiji ne postoji takva evidencija s obzirom da je izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti neobavezno. Nema jedinstvene evidencije i zato smo u Predlogu zakona napravili izmenu, pa se počinje od nule", dodala je Muškinja-Hajnrih.

Predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) Esad Džudžević kazao je Beti da će kampanja i izbori za članove BNV biti finansirani iz budžeta i donacija domaćih i medjunarodnih organizacija. "Bošnjačko veće je od Ministarstva za ljudska i manjinska prava zatražilo 1,2 miliona dinara namenjenih za finansiranje procesa upisa u poseban birački spisak", rekao je Džudžević agenciji Beta. On je dodao da BNV očekuje podršku i pomoć bošnjačkih partija koje će se takodje uključiti u ovaj proces.

Portparol koalicije Bošnjačka lista za evropski Sandžak Enis Imamović pozvao je prošle sedmice pripadnike ove manjinske zajednice da se upišu u poseban birački spisak za predstojeće izbore za članove Bošnjačkog nacionalnog veća u Srbiji. On je na konferenciji za novinare u sedištu Stranke demokratske akcije, okosnice koalicije Bošnjačka lista Sulejmana Ugljanina, rekao da će ova partija sprovesti kampanju sa ciljem da se svi Bošnjaci u Srbiji upišu u poseban birački spisak. Da bi izbori za Nacionalni savet bili direktni, potrebno je da se u birački spisak upiše oko 55.000 Bošnjaka.

Sekretar Nacionalnog Saveta Bugara u Srbiji Nikolajča Manov potvrdio je agenciji Beta da se radi birački spisak. "U opštinskim upravama u Dimitrovgradu, Bosilegradu, Babušnici, Pirotu, Nišu i drugim opštinama gde žive Bugari popunjavaju se prijave", kaže Manov. Prema njegovim rečima, Nacionalni saveta Bugara će se truditi da na spisku bude dovoljno gradjana za neposredne izbore.

"To je i najdemokratskiji proces", kazao je Manov, dodajući da bi za takav način izbora potrebno da se registruje 8.200 Bugara u Srbiji.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar