Izvor: Vesti-online.com, 12.Avg.2017, 03:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (10): Mali univerzitet za devojke

Žene iz Kola srpskih sestara prve su zatražile građanska prava koja su imali muškarci: nasleđivanje i upravljanja sopstvenom imovinom, a na prvom mestu - pravo na školovanje. Ali, sve ove napredne zamisli su mogle da se ostvare tek pošto je Kolo 1923. dobilo svoj Dom.

Do tada su članice delovale iz sopstvenih domova ili su im druga društva ustupala prostor. Pošto je dobilo visoku zaštitnicu u ličnosti kraljice Marije Karađorđević, udruženje je podiglo tri zgrade >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u Frankopanskoj ulici, a današnjoj Resavskoj, ispod parka Tašmajdan.

Ugled ovog ženskog dobrotvornog i rodoljubivog društva do tada je već bio porastao toliko da su mu u pomoć priskakali mnogi Beograđani. Najimućniji zalagali su svoj kapital i ugled kod banaka kako bi "srpske sestre" dobile kredit. Đorđe Vajfert, srpski industrijalac i guverner Narodne banke Srbije, kao veliki poštovalac odobrio je kredit i lično priložio pola miliona dinara.

Jedna zgrada Kola, stambena sa lokalima, služila je za izdavanje kako bi se finansirao svakodnevni rad. U drugoj je otvoren internat za siromašne devojke. Treća, Upravna zgrada, imala je jednu od najlepših svečanih sala u Beogradu, namenjenu priredbama, predavanjima, dobrotvornim zabavama. Od 1926. godine tu je otvorena još jedna obrazovna ustanova Kola, poznata kao Mali univerzitet.

U njoj su najveći stručnjaci u svojim profesijama držali predavanja za učenice svih beogradskih gimnazija, Trgovačke akademije, Učiteljske škole, Ženske zanatske škole, Doma učenica Kola. Namera je bila da mlade slušateljke dobiju dodatna i korisna znanja iz oblasti književnosti, slikarstva, religije, psihologije, prirodnih nauka, sa temama koje će ih podsticati na razmišljanje. Raznovrsna tematika i ugledni predavači privlačili su i starije slušaoce. Sa katedre Malog univerziteta govorili su profesori, književnici i druge ličnosti od ugleda i struke kao što su istoričar Vladimir Ćorović, čuveni profesori botanike i biologije dr Stevan Jakovljević i dr Siniša Stanković, diplomata i publicista Hasan Rebac, slikarka Zorica Simić-Milovanović.

(1): Srpskoj sirotinji na usluzi

(2): Srpkinje razumeše svoj zadatak

(3): Prve na frontovima Velikog rata

(4): Jugoslavija u jednom Kolu

(5): Mala ženska antanta

(6): Čajanke kod kraljice Marije

(7): Srpski vez osvaja Evropu

(8): Opasni list rodoljubivih Srpkinja

(9): Prave sestre slovenskim žrtvama

Teme mnogih predavanja bile bi zanimljive i danas. Na primer, "Nobelova nagrada za žene", "Beograd u motivima naših romana", "O značaju unutrašnjeg života za razvoj ličnosti", "Nacionalno-duhovni značaj Beograda". Predavanja su držale i vladike, pa je tako niški, Dositej, 1931. napravio projekciju svog dela "Putovanje u Svetu zemlju Gospodnju", a episkop bački Irinej 1935. održao predavanje na temu "Današnji svet i crkva". Sledeći Beograd, slična predavanja su priređivali i odbori Kola u Prijedoru i Prizrenu.

Niški odbor Kola srpskih sestara poslao je 1937. godine rezoluciju Društvu naroda u Ženevi, preteči Ujedinjenih nacija, u kojoj je zatražio izjednačavanje svih prava ženske dece sa muškom, izjednačavanje prava žena sa muškarcima u svakom pogledu pred zakonom, zahtev da žene mogu da upravljaju svojom imovinom, kao i ukidanje uvredljivog člana 920 Građanskog zakonika zaostalog još iz Kraljevine Srbije, u kojem se "žene upodobljavaju sa maloletnicima u pogledu poslovne sposobnosti". Odbori Kola u Prilepu i Peći javno su tražili pravo glasa za žene u Kraljevini Jugoslaviji, a odbor u Bosanskoj Krupi pridružio se akciji Jugoslovenskog ženskog saveza protiv Vlade koja je odlučila da smanji broj žena u državnoj službi. Članice Kola su učestvovale i u akciji prikupljanja potpisa protiv novog svetskog rata koju je pokrenula međunarodna organizacija Liga žena za mir, osnovana 1928. godine sa namerom da predavanjima i susretima utiče na evropsko javno mnjenje da se stavi protiv rešavanja sukoba vojskom i oružjem.

Kolo srpskih sestara je negovalo dobre odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom, davalo priloge za gradnju crkava i obnovu manastira, a episkopi su, obično o praznicima, bili i izdašni priložnici akcijama udruženja. Kolo je pojedine crkvene velikodostojnike biralo za počasne članove, a njegove predstavnice su prisustvovale ustoličenju crkvenog poglavara u

toj patrijaršiji.

U duhu hrišćanskog milosrđa, odbori Kola su slali novčane priloge najsiromašnijim porodicama u svojim gradovima. U verski izmešanim sredinama, odbori u Konjicu i Jajcu su za Bajram obilazili najsiromašnije muslimanske porodice i darivali novac i odeću. Članicama odbora prva na umu bila su deca, pa su za "njihove" praznike, Materice, Vrbicu i Svetog Savu, delile nova odela, obuću, knjige, igračke, slatkiše. Kolo je finansiralo i "trpeze", kuhinje za siromašne učenike. Svi odbori su vodili akciju Zimska pomoć za sakupljanje ogreva, tople odeće i novca za sirotinju sa decom. Pomoć su dobijale i ruske izbeglice.

Stalnu novčanu pomoć Kolo je dodeljivalo porodicama ratnika. Samohrane majke su dobijale doživotnu pomoć, a svaki odbor je uzimao na sebe da školuje određeni broj gimnazijalki i studentkinja. Novac se upućivao širom zemlje, bez razlike u veri, i za gradnju škola sirotišta, domova kulture i prosvete. Pomagalo se i izbeglicama iz okupiranih krajeva, a nisu zaboravljeni i nezaposleni radnici, koji su naročito teško živeli tridesetih godina prošlog veka, u doba velike svetske ekonomske krize. Kolo srpskih sestara se među prvima našlo ljudima koji su postradali od poplava, požara, zemljotresa.

Nastavak na Vesti-online.com...