Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Dec.2016, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakva je sudbina braka iz računa?
Kalkulacija o budućem supružniku prisutna je kod oba pola. Ako su materijalni razlozi jači od ljubavi, zadovoljstvo se često traži i nalazi van kuće
Iako nije bio zaljubljen, odlučio je da stavi tačku na momački život, jer je procenio da će ona biti dobra supruga i brižna majka. Tridesetogodišnja devojka je rekla sudbonosno "Da" dečku sa kojim je provela tek mesec dana, pošto je shvatila da joj vreme prolazi i da bi trebalo da se "skrasi". Duga veza u kojoj je strast >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << davno iščilela, a potom je nestala i ljubav, stigla je do oltara - zato što su oboje zaključili da im je tako lakše i sigurnije, umesto da svako od njih ponovo krene u potragu za novim.
Šta je zajedničko svim ovim "oblicima" partnerskih odnosa? Brak i "računica". Kada dvoje ljudi odluči da život započne pod istim krovom, ali ne pod impulsom emocija nego direktivom racija, put do matičara posut je "veštačkim" cvećem. Koliko ono može da zameni "prirodno", mirišljavo? Da li je brak iz računice - materijalne, biološke, psihološke i svake druge, kraćeg ili dužeg daha od onog koji je sklopljen u prisustvu leptirića u stomaku? Psihoterapeut Milica Pavlović kaže da ne postoji univerzalno pravilo, jer svaki slučaj ima neku svoju sudbinu.
Čini mi se da jedina generalizacija koja može da se napravi jeste da visoko emotivni tipovi koji ulaze u brak iz racionalnih razloga nikada ne mogu da budu istinski srećni - kaže sagovornica "Života plus". - Ljudi kojima je veoma važno da vole i budu voljeni, a onda odjednom pristaju da život podele sa nekim ko može nešto da im ponudi, ali to nije stvar srca, uskraćuju sebi sebe.
Bendžamin Franklin je govorio da dokle god ima brakova bez ljubavi, biće i ljubavi bez brakova. Postoje, međutim, i oni koji se pokažu kao prilično vešti plivači u svom tom moru bez emocija. Istraživanje naučnika sa Berklija je pokazalo da parovi koji su ušli u brak zato što im je izuzetno bio važan materijalni momenat, imaju šanse da ostanu zajedno do kraja života. Studija je obuhvatila sredovečne bračne drugove iz imućnih porodica, uglavnom vlasnike privatnih kompanija koji su pozitivno odgovarali na pitanja o odnosima unutar kuće. Iako je njih 68 posto priznalo da se nije venčalo iz ljubavi, nego zato što su im roditelji pronašli dobre (bogate) prilike ili su sami u tom pravcu delovali, vremenom su shvatili da je to bila pametna odluka. Polovina njih je izjavila da se uklopila sa supružnicima, jer im je isti vrednosni sistem, a zadovoljstvo su pronašli u odgajanju dece i umnožavanju bogatstva. Oko 20 posto je priznalo da strast i nežnost mogu da dobiju van kuće, što pozitivno utiče na održavanje porodičnog mira.
Ukoliko su oboje uložili isto, računajući da može duplo da im se vrati, onda ovakva vrsta zadovoljstva može da postoji. Kada se, međutim, siromašnija devojka uda za nekog samo zato što je bogat, taj odnos je komplikovaniji. Ona računa na materijalni interes, a pritom nije zaljubljena, što znači da ne može da ponudi ni novac ni ljubav. Njen partner je u tom slučaju žrtva, pošto ne može ništa da dobije, a daje novac, neretko i iskrene emocije. On toga u početku obično nije svestan, jer devojka glumi, pretvara se, nežna je i topla, ali to ne može večno da traje. Kad tad će pokazati pravo lice - objašnjava Pavlovićeva.
Ako se njegova imperija raspadne, onda su oboje na gubitku. Jer, ukoliko ona gubi njegov novac, on obično ostaje bez njenog prisustva. Međutim, u braku iz finansijskih razloga nisu samo žene špekulanti. I muškarci znaju da budu opasne račundžije. Nekada je miraz bio najjači mamac za momke, pa tako mašina za šivenje ili jutro zemlje nisu bili za potcenjivanje. I sada mnogi obleću oko "useljivih" miraždžika. Ako i nije zbog stana, onda su poželjne jer imaju dobro plaćen posao, zavidnu karijeru, tatinu firmu u nasleđu, dobre političke veze...
Obično kažemo da su devojke sponzoruše, ali to nije tačno. Muškarci su oduvek bili koristoljubivi koliko i one, samo što su veštiji da to prikriju i odglume. Kada uđu u brak sa ženom koja može da ih izdržava, a oni da uživaju, na početku se trude oko njih. A onda se desi da više ne mogu da se pretvaraju, jasno se vidi da su tu samo iz interesa ili im novac postane nedovoljan, jer im fali da svakodnevicu dele sa nekim koga vole - kaže psihoterapeut.
Oskar Vajld je pisao da se muškarci žene jer su umorni, a da se devojke udaju jer su radoznale, ali se na kraju oboje razočaraju. Ponekad momci izračunaju da im je vreme da se skrase, dosta im je da lutaju, izlaze, upoznaju nove devojke, pa zaprose prve koje im se u tom trenutku učine kao potencijalno dobre supruge ili majke njihove dece. Ili pripadnice lepšeg pola shvate da im biološki sat otkucava, pa hajde da više ne biraju. Ne postoji precizna formula po kojoj bi mogao da se izračuna koeficijent njihove bračne sreće, ali opet neki brakovi za koje "okidač" nisu bila ona prava, jaka, strasna, osećanja mogu da požive. Partneri se vremenom naviknu jedno na drugo, poštuju se ili se čak zavole. Sagovornica ne isključuje ni mogućnost naknadne ljubavi, pogotovo kada dođu deca, a bračni drugovi su već dovoljno prošli u životu i sada nemaju velike prohteve. Ušuškaju se tu gde su, pomire se sa nekim stvarima, pristanu na to da žive ono što su sami izabrali.
To se pogotovo dešava u situacijama kada žena odluči da se uda za nekog koga ne voli ili nedovoljno poznaje samo zato što je došla u određene godine. Ili kada muškarac zaprosi devojku koja, iz njegove vizure, ima potencijal da bude dobra majka. Ali, žao mi je one devojke koja se zaljubi i uda za momka kojem se evidentno ne dopada, nije mu privlačna i ne voli je. On ju je zaprosio jer je vredna, mirna, iz pristojne kuće i dobra je domaćica. Računa da sa njom neće imati problema, biće glavni u kući, a po strast će odlaziti u krevete atraktivnih, nemirnih žena koje ne znaju da kuvaju, ali zato znaju sve o svemu. I što je najgore, takvi brakovi mogu da potraju veoma dugo ili da se čak nikad ne završe - tvrdi psihotereut.
Uostalom, i Čehov je pisao da je u bračnom životu najvažniji šraf ljubav, polna privlačnost, jedno telo, a da je sve drugo nesigurno i dosadno ma kako smo pametno preračunavali. Ukoliko smo sa nekim započeli zajednički život samo iz inata, da bismo se osvetili bivšem partneru, zapravo smo samo sebi napakostili. Svesno smo izabrali život bez ljubavi ili onaj u kojem još volimo bivšeg koji nas je ostavio, povredio, uvredio. A nismo morali tako. Mogli smo da ostanemo sami i svoji, dok tražimo ili čekamo neki novi osmeh koji će nam nasmejati srce.
Razlaz ili venčanje
Kada parovi u dugim vezama dođu do tačke da se raziđu ili venčaju, kod većine prevagne odluka da urade ovo drugo.
I mnogi naprave dobar izbor, jer im brak unese svežinu, prekine rutinu u koju su zapali i koja ih je verovatno umorila. Ali, ako se na to odluče samo zato što su lenji da započnu nešto novo, a svesni su da u njihovom odnosu više nema ljubavi i strasti, onda imaju šanse da postanu veoma nezadovoljni. Uvek savetujem svež, novi početak umesto stagnacije iz lenjosti i rezona "linijom manjeg otpora" - kaže psihoterapeut.
.jpg)
