Izvor: RTS, 20.Avg.2017, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako popraviti položaj Srba u regionu
U izveštaju o verskim slobodama u Hrvatskoj, SAD su, između ostalog, upozorile na veličanje NDH, umanjivanje ustaških zločina i protivsrpska osećanja u toj zemlji. Na progon srpskog jezika i pisma, ali u Crnoj Gori, upozoravaju tamošnji politički predstavnici Srba. Da li i kako probleme srpskog naroda u regionu može da obuhvati najavljena deklaracija o opstanku Srba i može li da bude instrument za delovanje kada su prava ugrožena?
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ne velikosrpski nacionalizam, nego očuvanje srpskog jezika i kulture. Kada je najavljena, to je podvučeno kao njen cilj. Kako će se on realizovati kada se, recimo, lome ćiriličke table u Hrvatskoj?
"Ne sme da bude samo skup svečanih želja, tipa Srbija treba da se brine za Srbe u regionu, Srbi treba da čuvaju svoj identitet", smatra istoričar Predrag Marković.
Zagreb se, recimo, u strategiji nacionalne sigurnosti obavezuje da će štititi hrvatsku konstitutivnost u BiH. Manjine u Hrvatskoj, ipak, ne mogu uvek da se pohvale da su zaštićene.
"Od atmosfere, od netolerancije koja postoji, od govora mržnje, preostalih pitanja povratka. Važno je da se tom deklaracijom stvore pretpostavke za građenje međudržavnih odnosa, a onda time i jačanju položaja same srpske zajednice u Hrvatskoj", navodi Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog vijeća.
Na poslednjem popisu u Crnoj Gori Srbi su bili trećina, a u državnoj upravi zaposleno je tek pet odsto. I njihovi predstavnici deklaraciju vide kao jedan od puteva do ravnopravnosti.
"Mi, Srbi iz Crne Gore, veoma ćemo učestvovati sa našim predlozima, sugestijama i radićemo na tom dokumentu kako bi to bio dokument svih Srba", ističe Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije.
Na dokument koji se čeka, pogledi iz Banjaluke i Beograda nisu potpuno isti. To je, smatraju analitičari, posledica njihovih različitih pozicija.
"Tu, pre svega, mislim na jasan izbor Vučića da ide ka evropskim integracijama i da otvara procese istorijskih pomirenja sa Bošnjacima i Albancima, sa jedne strane. Sa druge strane, Republika Srpska – za koju bi dobro došlo da ima usaglašeno stanovište sa bošnjačkim narodom – se nalazi dve godine pod velikom ofanzivom bošnjačkog političkog, intelektualnog vrha koji ne priznaje Dejtonski sporazum", naglašava Đorđe Vuković, profesor na Fakulteta političkih nauka u Banjaluci.
Posla najpre ima na domaćem terenu.
"Te mere moraju da budu stimulativne, ali ne represivne. Ljudi treba da se podstiču da koriste ćirilicu, npr. pola mobilnih telefona nema tastaturu na ćirilici", ukazuje Marković.
Najavljena Deklaracija Srbije i Srpske rezultat je sastanka predstavnika Srba iz regiona u Novom Sadu. Trebalo bi da odredi zajedničko delovanje i principe za opstanak srpske nacije i da bude završena do 1. decembra.
.jpg)
