Kako osuditi genocid  

Zločini u Srebrenici su najteže kršenje međunarodnog i humanitarnog prava, neki počinioci su osuđeni za genocid, ali mi želimo da se obeležava dan sećanje na sve žrtve, kaže za e-novine Aleksandra Jerkov, poslanica LSV u Skupštini Srbije.

Liga socijaldemokrata Vojvodine podržala je u sredu Rezoluciju Evropskog parlamenta kojom se pozivaju države članice Evropske unije >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << i države Zapadnog Balkana da obeleže 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici. „Upravo smo podneli predlog rezolucije kojom bi se osudio zločin u Srebrenici i kojom bi se 11. jul proglasio danom sećanja na žrtve iz Srebrenice i na sve žrtve ratova u bivšoj Jugoslaviji. Ona se temelji na deklaracijama koje je Liga ranije podnosila Skupštini Vojvodine, a smatramo da Srbija, ako želi da krene napred, treba da se odredi prema zločinačkoj prošlosti koju su neki pojedinci pokušali da predstave kao prošlost cele Srbije. A Narodna skupština je prva koja to treba da uradi”, kaže za e-novine Aleksandra Jerkov, poslanica LSV u Skupštini Srbije.

Sagovornica e-novina naglašava da je izjašnjavanje Skupštine Srbije jedini način da se odgovornost skine sa cele Srbije, a na tvrdnju da su stranke koalicije na vlasti relativizovale zločine počinjene u ime srpskog naroda, odgovara da one „nisu u pravu”.

„Naša moralna obaveza je bila da podnesemo ovakav predlog, a kakav će moral pokazati oni koji glasaju protiv – ako glasaju – njihova je stvar. Zločini u Srebrenici su najteže kršenje međunarodnog i humanitarnog prava, neki počinioci su osuđeni za genocid, ali mi želimo da se obeležava dan sećanje na sve žrtve. I smatramo da je Srebrenica izuzetna utoliko što samo za taj slučaj postoje pravosnažne presude za genocid”, kaže Aleksandra Jerkov.

Prvi neuspeh

Prema Predlogu deklaracije Nataše Mićić i Žarka Koraća iz 2005. „država Srbija obavezuje se da će razotkriti i kazniti svako ideološko opravdanje zločina; da će građanima otvoriti mogućnost da odbace kompromitovane vrednosne stavove i da će onemogućiti instrumente, aktere i posledice masovnog nasilja iz javnog i društvenog života“. U aktu koji se nije našao pred ostalim poslanicima naglašava se da će Srbija „obezbediti vrednosni diskontinuitet sa lošom prošlošću usvajanjem mera i propisa koje će predstavljati pravni okvir za odricanje politike zločina a kako bi se afirmisao adekvatan sistem vrednosti i reafirmisao izgubljeni osećaj za pravdu, kao i da neće dozvoliti prihvatanje posledica zločina, tako što će pravdanje genocida predstaviti kao legitiman politički stav. Prihvatanjem tog akta Srbija bi se obavezala „da će poštovati presude koje su jasno definisale pravni karakter zločina genocida izvršenog u Srebrenici; da će se jasno obratiti žrtvama i njihovoj zajednici i priznati da je zločin izvršen u naše ime i tim činom legitimne i moralne demonstracije distancirati se od zločina“.

LSV je u saopštenju za javnost podržala i inicijativu nevladinih organizacija koje su pozvale Skupštinu Srbije da 11. jul proglasi danom sećanja na genocid u Srebrenici. Predlog deklaracije LSV predstaviće funkcioneri ove stranke u četvrtak u Skupštini Srbije.
„Realno sagledavanje prošlosti i osuda zločina predstavljaju put ka izgradnji modernog demokratskog društva. Podsećanje na prošlost, poštovanje žrtava i otkrivanje istine predstavlja ne samo zakonsku već i moralnu obavezu. Jedino na taj način možemo sprečiti ponavljanje zločina i u budućnosti”, naglašava se u saopštenju.

Svako pominjanje srebreničkog genocida u Skupštini Srbije nailazilo je na oštar otpor radikalno-narodnjačkih poslanika, a najoštrije debate vođene su povodom filma BBC-ja Krik iz groba o srebreničkom masakru, emitovanog jula 2005.

Prvi predlog da se Skupština Srbije izjasni o genocidu u Srebrenici podneli su na desetogodišnjicu zločina narodni poslanici Nataša Mićić i Žarko Korać u formi Predloga deklaracije o obavezama države Srbije da preduzme sve mere zaštite prava žrtava ratnih zločina, posebno žrtava genocida u Srebrenici.

Taj predlog nije se našao u skupštinskoj proceduri, a u njemu su predlagači istakli da „državni organi Republike Srbije imaju dužnost da preduzmu sve raspoložive mere za aktivno suočavanje sa genocidom i ratnim zločinima i pomognu rehabilitaciji žrtava i članova njihovih porodica”.

1 0

Dodajte komentar