Izvor: Blic, 21.Apr.2017, 16:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako i kada da sa detetom pričate o "DODIRIMA KOJI NISU DOBRI"
O "dodirima koji nisu dobri" deci treba pričati čim se proceni da to mogu da shvate, kažu stručnjaci. Ukoliko se dete poveri, najvažnije je da roditelj ne počne da paniči i da obeća detetu direktno pružanje zaštite, kaže psiholog.
Psihološkinja Maja Radojević, članica tima koji radi na dijagnostici seksualnog zlostavljanja u Službi za dečiju i adolescentnu ginekologiju Instituta za majku i dete, za N1 kaže da u seksualno nasilje nad decom spadaju kontaktne i nekontaktne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << aktivnosti.
Postoje, dodaje, kontaktne aktivnosti penetrativnog i nepenetrativnog tipa - dodirivanje dečjih polnih organa ili teranje deteta da pipa tuđe polne organe.
Već od druge godine detetu treba pričati
Polemika u javnosti javila se u vezi sa tim kad s decom treba da se razgovara o ovoj temi. Prvo mesto je porodica, kaže psihološkinja, ali jednako je važno razgovarati i u obrazovno-vaspitnoj ustanovi.
- U kom uzrastu? Onda kada roditelj može da proceni da dete može da razume - navodi ona, dodajući da je to period iznad dve godine, kad dete ima razvijen određen fond reči.
Detetu, kaže, treba da bude objašnjeno šta je prihvatljiv, "dobar" ili šta "nije dobar" dodir, kao i to da neki ljudi ne treba da ih dodiruju po delovima tela koje prekriva donji veš, ali i onim delovima tela gde je dodir detetu neprijatan.
Najčešće žrtve deca između 5. i 8. godine
Kaže da su deca između 5. i 8. godine najčešće žrtve seksualnog zlostavljanja.
Iznela je i savete roditeljima kojima se dete poveri.
Kako pričati sa detetom
- Najvažnije je, ako roditelj posumnja, prva i osnovna stvar je da ne paniči... Ako čuje od deteta, onda je povećan stepen sumnje, ali takođe ne paničiti. Ključno je reći: Verujem ti u to što pričaš, iako sam tužna što to čujem... Ali, ne zaprepašćenje, šok i panika, dete to ne sme da vidi - kaže Radojević.
Osim pokazivanja detetu da mu se veruje, kaže, treba mu postaviti pitanje kako se oseća. - Izbegavati pitanje zašto - zašto mi nisi rekao ranije, zašto si išao tamo... Nikakva vrsta optuživanja, jer ta deca i sama sebe optužuju - naglašava.
Značaj podrške
Važna je podrška, da se zagrli dete, poljubi i ono što je ključno - da mu se direktno obeća pružanje zaštite, jer roditelj jeste tu da zaštiti svoje dete, ističe psihološkinja.
Alarmatni podaci
Direktorka Incest trauma centra Dušica Popadić, inače jedna od autorki Obrazovnih paketa za učenje o temi seksualnog nasilja nad decom namenjenih vrtićima, osnovnim i srednjim skolama, oko čijeg sadržaja se digla bura u domaćoj javnosti, iznela je podatak iz jedne studije da je samo 7 odsto onih koji su čuli da je dete obelodanilo seksualno zlostavljanje, samo njih 7 odsto je i prijavilo.
Gošće N1 kažu da dalje sledi policija, od nje se počinje jer može da zaustavi nasilje, tužilaštvo, Centar za socijalni rad - stručna pomoć, i da za sve postoje protokoli.
Nacionalna studija o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece u Republici Srbiji pokazala je da, na uzrastu od 10 do 18 godina, u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoje 4 deteta koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja i još 4 deteta koja poznaju nekoga kome se to dogodilo.
U ovom trenutku, dvoje dece iz svakog školskog odeljenja izloženo je nekom obliku seksualnog nasilja.
Zato je Ministarstvo prosvete izdalo Stručno uputstvo za primenu obrazovnih paketa za učenje o temi seksualnog nasilja u obrazovno vaspitnim ustanovama. Dušica Popadić kaže za N1 da je Centar zajedno s Ministarstvom radio na tom uputstvu i da je u pitanju dokument koji su radili stručnjaci.
.jpg)
