Izvor: Šumadija Press, 26.Nov.2015, 14:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad najteže zapošljivi “obrnu” bilion dolara

Problem zapošljavanja starijih od 50 godina, siromašnih žena žrtava nasilja, osoba sa invaliditetom, u svetu je rešen socijalnim preduzećima. Srbija čeka zakon.

Problem nezaposlenosti starijih od 50 godina, žena žrtava nasilja bez prihoda, osoba sa invaliditetom i drugih teško zapošljivih osoba, u svetu se proteklih godina najuspešnije rešava u socijalnim preduzećima, zadrugama. Zadruge zapošljavaju 100 miliona ljudi, što je za 20 odsto više od multinacionalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << kompanija, dok 300 najvećih zadruga u svetu ima godišnji obrt od jednog biliona dolara. Podaci iz perioda ekonomske krize, od 2008. do 2011. godine, svedoče da su zadruge ređe od “običnih” firmi gasile proizvodnju i otpuštale radnike. Socijalna ekonomija se u Evropi razvija već više od 200 godina.

Logično je da sledi pitanje – zašto Srbija probleme zapošljavanja najteže zapošljivih, među kojima je i armija otpuštenih iz državnih preduzeća, ne rešava na ovaj način? Jedan od razloga je i to što Srbija nema zakon o socijalnom preduzetništvu, godinama najavljivan, koji bi olakšao osnivanje i funkcionisanje ovih preduzeća. I pored nepovoljnog pravnog i društveno-ekonomskog okvira, socijalno preduzetništvo u Srbiji trenutno postoji u formi pojedinačnih inicijativa.

Šta su socijalna preduzeća?

Pojam socijalnih preduzeća mnogima nije jasan i najčešće se poistovećuje sa zadrugama. Socijalna preduzeća mogu biti neprofitna (kao nevladine organizacije i razna udruženja) i profitna.

Profitna socijalna preduzeća osnivaju se kao bilo koja druga, a razlika je u tome kako se usmerava profit. Dok u “običnim” preduzećima profit ubira vlasnik i od njega se bogati, u socijalnim preduzećima, koja mogu biti kooperative i zadruge, on se koristi kako bi se firma širila, zapošljavala još ugroženih, nezaposlenih – osoba sa invaliditetom, žena izbeglica, samohranih majki, starijih od 50 godina…

Profit može, kroz poseban fond preduzeća, biti uložen i za pomoć u hrani siromašnima koji su za državu “nevidljivi”, za lečenje…Gde će novac biti uložen zavisi od toga koji su najveći problemi konkretne opštine. U socijalnim preduzećima ne moraju da rade samo osobe sa invaliditetom ili samo mladi sa problemima socijalizacije, ali njih treba da je značajno više.

Svim vrstama socijalnih preduzeća zajedničko je jedno – to što su privatne inicijative, ne državne, i što pripadaju sektoru socijalne ekonomije. To je ekonomija čiji je osnovni cilj da obezbedi proizvode i usluge za dobrobit članova, zajednice i društva uopšte, pojašnjava u svojoj brošuri “Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništva (KoRSP).

Kako to rade u Italiji

Gordana Damnjanović, član kragujevačkog Gradskog veća za zdravstvo i socijalna pitanja, nada se što skorijem usvajanju Zakona o socijalnim kooperativama, nakon čega bi Srbija i Kragujevac samo trebali da “prepišu” od najboljih.

U Evropi su jedni od najboljih Italijani. Gordana Damnjanović se u studijskoj poseti Italiji upoznala sa radom najiskusnijih u toj oblasti.

– Oni imaju kooperative tipa A, koje se isključivo bave razvojem usluga iz oblasti socijalne zaštite, i imaju kooperative tipa B, koje su mešovitog karaktera i koje praktično rade sve što i bilo koja firma – proizvodnju i usluge iz svih oblasti. U obe kooperative rade teže zapošljive kategorije stanovništva i osobe sa invaliditetom. Njihove kooperative imaju zavidni obrt kapitala na godišnjem novou. Što se tiče kooperativa tipa B, mi smo na studijskom putovanju posetili kooperativu “Olvila” koja pruža usluge transporta, prerade vune….Oni imaju 245 zaposlenih, a 145 radnika su osobe sa invaliditetom. Napominjem, socijalne kooperative funkcionišu na tržištu kao bilo koja druga firma, zaposleni dobijaju plate, a razlika je u tome što se profit ulaže u širenje proizvodnje i tako zapošljava još osoba sa invaliditetom. Treba razjasniti da socijalne kooperative osnivaju privatna lica, ne država – pojašnjava Damnjanović za Šumadijapress.

U najvećoj socijalnoj kooperativi u oblasti Ređo Emilija koja se zove “45” imaju dozvole i za kooperative tipa A i za one tipa B.

– Oni pružaju usluge gerontodomaćica, imaju servise podrške, bave se transportom, pružaju pomoć u kući, imaju uslugu plaćanja računa za klijente, šetanje pasa, čitavu lepezu usluga. Takođe, prilikom jedne posete provinciji Trento boravila sam u gradu Mezokorona i upoznala se sa radom socijalne kooperative koja proizvodi etikete za firme “Kalvin Klajn”, “Armani”, čuvene svetske proizvođače garderobe. Te etikete rade osobe sa posebnim potrebama. Onim što proizvode konkurentni su na tržištu, dobijaju poslove i nikada neće biti u situaciji da nema o njima ko da brine, jednom kada njihovih roditelja ne bude bilo – kaže Damnjanović.

Samo u Italiji, socijalne zadruge kreiraju 20 novih radnih mesta dnevno u proteklih šest godina. U periodu između 2008. i 2014. godine stvoreno je 43 hiljade radnih mesta.

Deca sa ulice kod Džejmi Olivera

Čuveni TV kuvar, Džejmi Oliver, odnosno njegova fondacija, osnovala je u Londonu 2002. godine socijalno preduzeće, restoran “Fiftin” (15). Ovaj restoran otvoren je sa idejom da bude socijalno preduzeće za radnu integraciju mladih ljudi koji su imali probleme pri socijalizaciji i školovanju i često završavali na ulici. Naziv restorana potiče od prvih 15 mladih koji su počeli da rade u restoranu učeći zanat kuvara. Celokupni profit restorana, fondacija usmerava za finansiranje treninga i edukacije novih mladih polaznika.

Milioni ljudi širom sveta sa pažnjom i oduševljenjem pratili su obuku mladih u TV emisiji “Džejmijeva kuhinja”, a restoran je postao jedan od najposećenijih u Londonu.

U proteklih 10 godina otvoreni su i restorani u Amsterdamu i Kornvolu, koji posluju po istim principima. Rezultat je impresivan – 350 mladih kuvara je izučilo zanat, njih 80 odsto je ostalo u ovom poslu, a neki su otvorili svoje restorane koji uspešno posluju.

Čekajući Zakon

Socijalna ekonomija se u Evropi razvija već više od 200 godina. U Srbiji se razvoj socijalne ekonomije najavljuje skoro deceniju. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je u junu da bi do kraja ove godine trebalo da bude donet Zakon o socijalnom preduzetništvu, kojim će biti regulisan i položaj zaštitnih radionica kao i preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

– Taj zakon će biti velika promena, jer će omogućiti uspostavljanje nekoliko novih vidova preduzeća i jako je važno da bude usvojen do kraja godine, zbog toga što se u našoj zemlji završava proceš privatizacije. Tim zakonom biće data mogućnost onima koji su dobili otpremnine u dosadašnjim preduzećima da na drugačiji način zasnuju novu firmu i pokrenu posao – rekao je Vulin.

Ipak, na skupu “Socijalno preduzetništvo, razvoj koncepta”, u septembru, Vulin ističe da nije bitno kada će ovaj zakon biti usvojen, nego da bude urađen kako valja. Pre nekoliko dana, tokom posete Topoli, ministar je izjavio za Šumadijapress da radne grupe rade, da će do kraja godine biti završen nacrt, a da usvajanje tog zakona zavisi od mnogo čega, i od mogućih izbora.

I u Srbiji ima inicijativa nalik socijalnim preduzećima. U sledećem tekstu, Šumadijapress će se baviti trenutnim stanjem u Srbiji po ovom pitanju i primerima najuspešnijih. Kragujevac takođe ima ovakvih kooperativa i preduzeća, a oni su za Šumadijapress govorili o tome zašto je usvajanje zakona potrebno, kako oni sada funkcionišu i ima li posla u ovom sektoru.

Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.

Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.

Nastavak na Šumadija Press...