Izvor: Kurir, 01.Okt.2014, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KRUPANJ: Teški metali stigli do Drine!
Gvožđe, olovo, kadmijum, cink, bakar, arsen, živa, antimon i mangan u većini uzoraka su van predviđene četiri klase kvaliteta, što je maksimalno zagađenje
LOZNICA - Jalovište nekadašnjeg rudnika Stolice u Kostajniku, nije sanirano ni četiri meseca nakon oštećenja u majskim poplavama, a iz njega i dalje ističu opasne materije koje zagađuju zemljište i vodu, objavili su danas lokalni mediji. Uprkos zahtevima opštine Krupanj, na čijoj teritoriji je jalovište, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i grada Loznice da se nešto preduzme i spreči isticanje jalovine do danas nije učinjeno ništa, a teški metali stigli su do Drine.
Na osnovu najnovije analize uzoraka vode sa četiri merne stanice, koju je 10. septembra obavio Zavod za javno zdravlje Šabac, gvožđe, olovo, kadmijum, cink, bakar, arsen, živa, antimon i mangan u većini uzoraka su van predviđene četiri klase kvaliteta, što je maksimalno zagađenje.
Uzrokovanja vode obavljena su u Kostajniku, na samom izlivanju jalovine u reku Korenitu pre ulivanja u Jadar, u selu Bradić u reci Jadar, i u Jelavu na samom ulivanju Jadra u Drinu. Siva voda svoj opasni trag ostavlja po zemljištu Kostajnika, ali i lozničkih sela Korenite, Bradića, Kozjaka i Jelava, kroz koje teku Korenita i Jadar. U Kostajniku siva i smrdljiva voda teče pored pedesetak kuća u kojima živi oko 40 dece.
"Od useva i povrća koje je tu bilo nema ništa, ostala je pustoš i situacija je veoma teška. Opština Krupanj je u ovoj situaciji nemoćna da nam pomogne, pa očekujemo što bržu pomoć Vlade Srbije", izjavio je za lokalne medije Milenko Mićanović meštanin Kostajnika.
Epidemiolog Nada Đurić iz lozničkog Doma zdravlja objasnila je da je koncetracija gvožđa u uzorcima uzetim u Kostajničkom potoku 290, koncetracija olova 150, a bakra 95 puta veća od četvrte klase vode, što ozbiljno utiče na zdravlje ljudi. U susednoj Koreniti 80 najugroženijih domaćinstava već četiri meseca koristi vodu za piće iz cisterni, a vodu sa sopstvenih bunara ne koriste ni za stoku.
U tom kraju vrbe, koje su jako otporne, počele su da se suše a u vodi nema više žive ribe ni žaba. Na njivama u Koreniti posle ovogodišnjih poplava nataložile su se opasne materije i prema nekim informacijama negde su nanosi bili visoki i po 70 centimetara.
.jpg)
