Izvor: Večernje novosti, 24.Apr.2013, 18:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Južna Afrika: Živeti sa gepardima i nosorozima

JOHANESBURG - Prirodni rezervati u Južnoj Africi odaju utisak divljine, ali da bi se životinje zaštitile od potencijalnih opasnosti, neophodno je da se stalno vodi briga o njima. Afrička divljina u kojoj se životinje slobodno kreću u svom prirodnom okruženju, u današnje vreme sve je više mit nego realnost. Zbog toga se Francuz Damijen Vernjo, vlasnik rezervata "Inverdorn" stara o svemu - od funkcionisanja rezervata do zaštite životinja - a pre svega o tome kako da napravi balans između >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << profitabilnog turizma i potrebe za očuvanjem prirode. Vernjo u svom rezervatu ima 15 geparda. Da bi podsticao njihovo parenje, on organizuje svojevrsne dnevne trke. Te vežbe podižu telesnu temperaturu kod ženki, stimulišući stvaranje hormona. Ali to nije za mužjake jer previsoka telesna temperatura kod njih uništava spermu. "Gepardi se okupljaju oko nas jer znaju da ih u kolima čeka nešto za jelo. Naš cilj je da odvojimo mužjake od ženki, da ženkama damo bolju poziciju pošto su one te koje prve trče", kaže Vernjo. U Južnoj Africi danas ima manje od 2.000 geparda i spadaju u ugrožene vrste. Ali nisu jedini, navodi AFP. Sa 668 ubijenih nosoroga prošle godine i skoro 200 od početka ove godine, oni su sve ugroženija vrsta. Nosorozi se ubijaju zbog njihovih rogova koji se koriste u tradicionalnoj azijskoj medicini. Zbog toga su vlasnici rezervata poput Vernjoa primorani da preduzmu drastične mere. U decembru 2011. godine je rešio da na rogove tri odrasla nosoroga nanese supstancu otrovnu za ljude. Takođe je na rogove nosoroga nanosio premaz koji može da se otkrije na kontrolnim aparatima na aerodromima. "Nanošenje otrova na rogove ovih životinja možda deluje kao nasilje ili ekstremna reakcija, ali to je odgovor na agresiju koja našim nosorozima preti zbog njihovih rogova", objašnjava Vernjo. A kad ni to nije bilo dovoljno da osigura bezbednost nosoroga, na životinje tokom noći pazi naoružana i maskirna patrola. "Tokom celog dana uvek je neko sa ovim nosorozima, prati ih i patrolira sa njima dok se ne uveri da je sve u redu. Preduzećemo ekstremne mere kako bismo zaštitili nosoroge". Upravljanje afričkom divljinom postalo je posao sa punim radnim vremenom. Ali, kako kaže Vernjo, ekstremne pretnje ovim životinjama traže jednako ekstremne mere radi njihove zaštite.

Nastavak na Večernje novosti...