Jedina žena opančar  

Mirna Rackov (36) iz Kikinde jedina u Srbiji ima registrovanu radnju za proizvodnju kožnih opanaka. Ona ručno pravi tradicionalnu seosku obuću u kojoj igraju mladići i devojke ne samo u folklornim društvima širom Vojvodine i Srbije, već su „pertlaši” iz njene male radionice stigli i do Beča i Švajcarske.

Sve radi ručno i sama. Kroji i buši kožu, oblik formira uz pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kalupa i šije na polovnoj “singerici” koja joj je jedina oprema u njenoj manufakturi “Maca papučarica”. Za bavljenje ovim starim zanatom, jedina žena opančar u Srbiji pre nekoliko godina dobila je i sertifikat tadašnjeg Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

- Pravim petnaestak vrsta različitih opanaka od kože i drugu obuću koja se isključivo koristi u folkloru, a to su muške čizme, sanadale za igre iz Banata, muške i ženske igračke cipele. Osim opanaka iz Srbije, pravim i opanke iz Bosne i Hercegovine i Slavonije, a ovih dana pokušavam da napravim i crnogorski opanak - kaže Mirna, koja je obućarski zanat učila šest godina u privatnoj kikindskoj firmi koja se bavila proizvodnjom klompi i cipela.

Najviše radi opanke “pertlaše”, jer se u njima može igrati najviše narodnih igara.

- To je najjednostaviji opanak za rad. Koža se savija prema kalupu, na prstima je ušivena, okolo se plete sa tankom kozjom kožom i na kraju, na gornji deo se uvlače pertle koje se vezuju oko zgloba - objašnjava majstorica za opanke, koja u Rumi nabavlja već obrađenu prirodnu kožu, koju može odmah da kroji i šije.

Najteži za izradu je, kaže, opanak “sarajevsko polje” koji je radila za KUD “Boško Vujadin” iz Sarajeva.

- Dosta je ukrašen, sa više različitih šara, pa ga opančari najmanje izrađuju. Jedan par pravim dva dana. Makedonski opanak je dosta jednostavniji, ima dva paralelna i jedan poprečni kaiš i jedan oko zgloba - priča Mirna, kojoj je najveće zadovoljstvo kad ode na koncert folklora i vidi igrače u narodnim nošnjama i njenim opancima.

Mirna je i supruga Dragana nagovorila da otvori radnju za popravku obuće.

- Cela porodica zaljubila se u opanke. Sin Željko (17) ponekad mi priskoči u pomoć, buši kožu ili šije pete. Ćerka Mirjana (12) više voli da obuje opanke, jer igra folklor u “Guslama” - kaže Maca Papučarica, i dodaje da je za kožni opanak najvažniji kvalitet kože.

- Ako je koža dobra, opanak može veoma dugo da traje. Na etno-sajmu u Niškoj banji prošle godine sam dobila prvu nagradu za kvalitet proizvoda starog zanata. Svoje opanke nedavno sam izlagala i u Mariboru u Sloveniji.

Osim tradicionalno seoske obuće, Mirna Rackov ume da napravi ženske kožne jeleke, koji se kod svih naroda bogato ukrašavaju sitnim detaljima raznih oblika i boja. Takođe je ponosna i na francuske muške opanke iz 1830. godine, koji leti mogu da se nose kao sandale. Malo su skuplji, pa ih sada retko pravi.

Opanci draži od cipela

- Opanci su mi draži od cipela, jer se prave samo od prirodne kože, dok se cipele prave i od veštačkih materijala. Čak i kvalitetne cipele imaju nešto od veštačkog materijala. Opanke volim i zbog toga što vrlo malo majstora zna da ih napravi - kaže Mirna Rackov.

0 0