Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Okt.2014, 14:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izostali poljski požari

Po nepisanom pravilu svake jeseni, nakon žetve, sa vojvođanskih oranica dižu se oblaci dima, a vatra guta strnjiku i druge ostatke iza kombajna. Ove jeseni, bar do sada, u atarima opštine Bečej slika je sasvim drugačija.

Nakon leta, sa natprosečnim padavinama i jeseni u kojoj su žetveni radovi počeli sa zakašnjenjem, a mnogi još uvek i traju na njivama u okolini Bečeja nema prošlogodišnjih požara koji gutaju hektare i hektare. Po mišljenju člana opštinskog veća >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Bečeja zaduženog za poljoprivredu Dr Anđelka Miškovića na izostanak paljenja njiva utiče i velika vlaga kako u biljnim ostacima tako i u samoj zemlji. Međutim za njega paljenje njiva nije crno beli svet.

"Pre svega bili smo svedoci da smo ove godine imalu ogromnu najezdu glodara. Stručne službe prebrojale su 90 hiljada rupa po hektaru. Takvu najezdu glozdara, odnosno kalamitet, nemoguće je suzbiti na uobičajen način hemijskim sredstvima. Preterana upotreba rodenticida, odnosno hemijskih sredstava, je izuzetno loša koja se ordražava na zdravlje i divljači i svega ostalog. Zbog toga smo i predložili Upravi za zaštitu bilja, da se u određenom momentu kontrolisano pali, kako bismo visokim temperaturama uništili najezdu glodara. Bili ste svedoci, na njivama PIK-a Bečej, gde su miševi pojeli 150 hektara žitarica", kaže Dr Anđelko Mišković.

Zakon je, međutim, izričit. Zabranjuje svako paljenje na njivama pa čak i u prisustvu vatrogasaca kako je pre dve godine poslano uputstvo bečejskim paorima upravo iz opštinskog odeljenja za poljoprivredu. Dr Mišković misli da bi Zakon morao biti fleksibilniji jer se žetveni ostaci odavno ne koriste za stočnu ishranu što itekako utiče i na najezdu insekata. .

"Mi nemamo mehaničko uništavanje insekata u smislu snižavanja temperature i izmrzavanja njihovih jaja i legla. Kada nemate jaku zimu insekti preživljavaju a pogotovo kada imate veliku bio masu koja zaostaje iza useva. Raspadanjem te organske materije na mikro nivou stvaraju se više temperature gde oni mogu da prežive. Tako svake godine imamo sve veći napad insekata što stvara potrebu za sve više i više hemijskih sredstava za njihovo uništavanje", objašnjava dr Anđelko Mišković.

Zakon je zakon a život, često, nešto drugo. Po rečima Miškovića milioni glodara, koji su ostali u svojim leglima na njivama naredne godine mogu napraviti daleko veću štetu od one kada su opustošili brojne oranice u Vojvodini.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...