Izvor: Blic, 12.Apr.2014, 01:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba o žrtvama komunističkog terora u Istorijskom muzeju Srbije
“U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944-1953” naziv je prve muzejske izložbe u zemlji o višedecenijskim tabu temama: o likvidaciji, suđenjima, narodnim neprijateljima, prinudnom otkupu i kolektivizaciji, Golom otoku i drugim logorama, izborima i kultu ličnosti, koja će biti otvorena u sredu, 16. aprila, u Istorijskom muzeju Srbije.
Posetioci će u okviru četiri scensko–tematske celine moći da vide više od 1.000 eksponata koji obuhvataju dokumente o “narodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neprijateljima” i lokacijama masovnih grobnica, originalne akte OZN–e i drugu arhivsku građu, autentične fotografije, lične predmete stradalih..
Postavka prezentuje rezultate decenijskih istorijskih istraživanja autora izložbe,
Na izložbi su predstavljene i lične stvari književnika Borislava Pekića, predratnog političara Dragoljuba Jovanovića i načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Mihailovića, zaplenjene prilikom njegovog hapšenja, kao i spisak svih zatočenika na Golom otoku, koji će posetioci moći da pretražuju u okviru internet baze kreirane za potrebe izložbe.
istoričara dr Srđana Cvetkovića, kao i drugih pojedinaca i institucija, i približava široj javnosti brojne zločine počinjene “U ime naroda”.
Kako je i ranije istakao dr Cvetković, izložba kazuje o običnim, malim ljudima koji su stradali u vremenu revolucionarnog terora i imitacije staljinističkog društvenog modela.
- Na izložbi biti predstavljeni glavni nalazi, podaci i dokumentarna građa o žrtvama komunističke ideologije, koji ne mogu biti osporeni
ili promenjeni. Cilj izložbe je da se tema otvori na objektivan način i da se društvo suoči sa teškim nasleđem, ne da bi se pokrenuo revanšizam, već da se tako nešto nikad ne ponovi - ističe dr Cvetković.
On je naveo i da je do sada ustanovljeno da je u ime komunističke ideologije ubijeno 56.000 ljudi i da bi taj broj eventualno mogao biti veći, ako bi se do kraja ispitale moguće grobnice u Šapcu i Beogradu.
Prvi put biće dostupna i dešifrovana baza podataka o 16.500 zatočenika Golog otoka, kao i o 400 stradalih u tom zatvoru za političke neistomišljenike i protivnike komunizma.
Predsednik Udruženja političkih zatvorenika žrtava komunističkog režima Slobodan Đurić danas je na konferenciji za štampu istakao da je velika stvar što je država otvorila arhive BIA kako bi se ispitali zločini posle Drugog svetskog rata, ali da ta istraživanja treba da se nastave.
- Velika je sramota za Srbiju ako se ne obnovi rad Komisije za tajne grobnice, jer to znači da država neće da se suoči sa tim zlom. Rodbina traži istinu i da se 211 lociranih grobnica makar obeleži - kaže Đurić, čiji je otac lekar vojne bolnice ubijen bez suđenja.
Izložbu prati istoimena monografija “U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944–53“ (“Evro-Đunti”).
Posebna sala uređena je kao sudnica iz posleratnog vremena i tu je predviđeno da se tokom trajanja izložbe organizuje niz atraktivnih, interaktivnih i multimedijalnih sadržaja poput projekcija igranih i dokumentarnih filmova, tribina i predavanja, na kojima će svoja iskustva i istraživanja na ovu temu predstaviti i delegacije iz Slovenije, Poljske, Mađarske i drugih zemalja.
Miroslav Živković, v.d. direktora Istorijskog muzeja Srbije, kaže da u najavi i tokom pripreme izložbe nije bilo direktnih pretnji, ali da je bio suočen sa strahom i pitanjima pojedinaca zašto ta ustanova organizuje postavku na tu temu.
- Insistirao sam da sve bude objektivno prikazano i to je bio jedini uslov - istakao je Živković.
Koautorka izložbe Zorica Marinković navodi da će na izložbi biti prikazani veoma potresni i do sada neobjavljivani filmovi i video materijali sa izjavama žrtava, ali i učesnika u likvidacijama, na čijem se prikupljanju radilo četiri godine.
Za pripremu izložbe trećinu novca obezbedilo je Ministarstvo kulture i informisanja, osatak je obezbeđen putem donacija pojedinaca i ustanova, a najveći iznos od 10.000 evra uplatio je anonimni donator koji se predstavio kao unuk industrijalca Popovića iz Leskovca.
U realizaciji izložbe učestvovali su i Nemanja Dević, Ana Panić, Nebojša Damnjanović, Marko Dimitrijević, Vladimir Čvorović, Branislav Mrkojević i Ivan Benusi.
"U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944-53" biće otvorena 16. aprila u 18 sati, a na svečanom otvaranju govoriće, kako je najavljeno, Dušan Kovačević, Dragoslav Mihailović, Ljiljana Pekić, Jelisaveta Karađorđević, Miroslav Živković i Srđan Cvetković.
Izložba će za publiku biti otvorena od 17. aprila do 31. avgusta. Radno vreme Istorijskog muzeja Srbije biće svakog dana od 11 do 20 sati, osim ponedeljkom. Cena ulaznice je 200, a za đake, studente i penzionere 100 dinara.
Najčitanije SADA:
.jpg)
