Izvor: Politika, 02.Mar.2015, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Izbrisanima” po 50 evra mesečno za period u kojem nisu postojali
Dvadeset i tri godine posle brisanja iz spiskova stanovnika Slovenije, više od 25.000 oštećenih još čeka pravdu
Čemerna povest o 48.000 „južnjaka” koji su pre skoro četvrt stoleća brisani iz spiskova stanovnika Slovenije, ima dva raspleta u najavi. Po prvom, čiji je zagovornik slovenačka država, samo nekima od izbrisanih pripašće po 50 evra mesečno za razdoblje u kome nisu postojali, ali nekima ni to. Drugi rasplet najavljuju izbrisani, poručujući: neće se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to baš tako završiti.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Slovenije je 26. februara 1992. godine, bez pravnog osnova, upozorenja ili obaveštenja, sve preko noći, u procesu stvaranja čiste slovenačke nacije, iz registra stalnih stanovnika izbrisalo 25.600 ljudi, ili više od jednog procenta svog življa. Po nezvaničnim podacima koje daju sami izbrisani, to je bilo čak 48.000 osoba, među kojima 5.000 dece, i svi su u jednom trenu kao nedostojni ostali bez radnih dozvola, zdravstvenog i penzionog osiguranja i dokumenata.
Reč je o onima koji su se iz drugih republika SFRJ decenijama pre doselili u Sloveniju zbog posla, porodice, prijateljskih ili ljubavnih veza, tu stekavši zbirni i negostoljubiv nadimak „južnjaci”. Kad je Slovenija proglasila nezavisnost 1991. godine, oni nisu mogli ili nisu želeli da zatraže državljanstvo novonastale države, pa je lako bilo proglasiti ih za nelojalne. Tako je začeta priča o brisanju, čijim je žrtvama bila potrebna skoro decenija da bi shvatili šta se s njima, u stvari, zbilo.
– To nije samo priča o borbi, već i o političkoj subjektivizaciji izbrisanih i onih što su ih podržavali. A to što je javna, politička borba za prava izbrisanih počela da se razvija tek na početku ovog veka ukazuje na slojevitost problematike koju je država Slovenija dobro krila, kao i na perfidnu tajanstvenost celokupnog postupka – kaže za „Politiku” naučni istraživač Mirovnog instituta iz Ljubljane dr Lana Zdravković, koja se u svojem radu bavi politikom jednakosti.
Ona ja napisala sadržajan pogovor romanu Mihe Macinija iz Ljubljane jednostavnog naslova – „Izbrisana” – („Goga”, Novo Mesto, 2014) koji se trenutno prevodi na srpski, i biće štampan pred Sajam knjiga u Beogradu.
Dvadeset i tri godine nakon brisanja, Lana Zdravković podseća kako je počela i tekla borba poniženih za uspravljanje.
Godine 2006. jedanaestoro izbrisanih podnelo je Evropskom sudu za ljudska prava tužbu protiv Slovenije i rečeni sud je posle šest leta konačno utvrdio da je Slovenija prekršila odredbe Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, te mora ispraviti krivicu. U međuvremenu, jedan od podnosilaca žalbe je preminuo a sud je utvrdio povredu prava samo za šestoricu od preostalih deset.
Pod pritiskom te presude, Slovenija je decembra 2013. pripremila zakon o odšteti za izbrisane koji je na snagu stupio juna prošle godine. Međutim, njime su nezadovoljni mnogi od izbrisanih: pravo na odštetu ne dobijaju svi, već samo oni koji imaju regulisan status u Sloveniji (sa dozvolom za stalno prebivalište ili slovenačkim državljanstvom), kao i oni koji su molbu za dozvolu za stalno prebivalište ili državljanstvo podneli pre donošenja zakona namenjenog regulisanju statusa izbrisanih 2010. godine, ali ga nisu dobili (bili su odbijeni), a nakon noveliranog zakonodavstva iz 2010. godine nisu ga više tražili.
– Dakle, pravo na odštetu po navedenom zakonu neće imati svi oni brojni izbrisani (približno 13.000 lica) koji nakon izbrisa nisu više regulisali svoj status u Sloveniji, a taj postupak je ionako bio veoma otežan. Takođe, pravo na odštetu oduzeto je i onima koji su zahtev za izdavanje dozvole za stalno prebivalište podneli prema poslednjem važećem zakonodavstvu iz 2010. godine, i bili odbijeni. Po istom zakonu, pravo na odštetu nemaju deca izbrisanih, kao ni rodbina onih izbrisanih koji su preminuli. Visina odštete, o kojoj će u upravnim postupcima odlučivati upravne jedinice u Sloveniji, izračunavaće se za period od izbrisa do ponovnog regulisanja statusa, stalnog prebivališta ili prijema u slovenačko državljanstvo, a iznosiće 50 evra za svaki pun mesec – navodi dr Lana Zdravković.
Ona ističe da je „Slovenija nedostojno pristupila regulisanju odštete”. Prema drugom delu presude Evropskog suda, šestorici izbrisanih tužilaca dosuđeno je za posledice otklanjanja brisanja sa spiskova najmanje po 50.000 evra, dok im Slovenija u svom pravnom poretku nudi samo nešto više od po 12.000.
– Priča o izbrisanima je u stvari proces legalizacije nejednakosti uz pomoć birokratske mašinerije koja je određenu grupu ljudi sistematski depersonalizovala i dehumanizovala. Dok slovenačka država svoje delovanje i danas pravda lažima, Matevž Krivic, pravnik koji pomaže izbrisanima, kaže da je reč o „organizovanom laganju sistema”, dok teoretičarka Vlasta Jalušič misli da se radi o procesu „organizovane nevinosti”. Činjenica je da za jezivi zločin do danas niko nije optužen ni kažnjen. Upravo suprotno, odgovorni za brisanje iz spiskova danas su važni pripadnici elite vlasti i privrede. A to nam nešto govori i o nama, i o našoj odgovornosti – zaključuje Lana Zdravković.
Gvozden Otašević
objavljeno: 02.03.2015.
.jpg)
