Igra se odvija dok majstori ne dođu  

Kao što vam je verovatno poznato, u Briselu je juče održan novi krug direktnih pregovora Beograda i Prištine o budućnosti Kosova, uz posredničku trojku Kontakt grupe. Beogradske ocene razgovora razlikuju se manje-više samo u nijansama. Jedino o čemu su se dve strane dogovorile jeste da pregovori budu nastavljeni 22. oktobra u Beču. Gost Poligrafa večeras je direktor Foruma za etničke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odnose Dušan Janjić. Gospodine Janjiću, dobro veče. Da li za Vas lično ima nekih novosti u vezi sa ovim pregovorima? Da li oni imaju neki specifičan značaj? Da li su možda potvrdili neku tezu ili pretpostavku koju ste imali?

Janjić: Dobro, ona osnovna teza se potvrđuje – to je bitno, kako se kaže, da se igra odvija dok majstori ne dođu. Znači, dok se ne stvori prostor i uslovi za kompromis između Vašingtona i Moskve, dotle je važno da se proces odvija. I moram da kažem da je svaka vest koja kaže da će biti naredni sastanak dobra vest. Drugo, takođe je i dobra vest kad se kaže da je jedna strana uljudno odgovorila na predloge druge strane. Dakle, s tog stanovišta ima razloga za optimizam, ali to je tzv. diplomatski mali optimizam, koji služi možda za pripremu domaće javnosti, ali suštinski on ne pomera proces. Mi još uvek nemamo vesti o pomeranju procesa u sali, to ne znači da se stvar ne odvija izvan sale. Videli ste da je značajan korak napravila trojka, prvo je u Njujorku uspela da se potpiše Njujorška deklaracija, a sada je u Briselu obezbedila prostor da ona preuzme aktivniju ulogu, a tu aktivnu ulogu i njen pravac je nagovestio tzv. upad Solane u konferencijsku salu.

B92: Da, ali je predsednik Kosova saopštio, zapravo izjavio za albanske medije u Prištini da je odbačen plan Beograda.

Janjić: To je očekivano, to je sa stanovišta i pozicije albanskih vođa normalno, pogotovo pred izbore. Drugo, ako se objektivno pogleda to što vam nudi plan Beograda, to je zaista visoka autonomija, ali oni tu autonomiju već imaju pod Međunarodnom zajednicom. I sad se postavlja pitanje – Zašto bi se oni odrekli jedne defakto nezavisnosti i došli simbolički pod vlast Beograda? To deluje da je mali korak, ali to je ogroman korak. Znate, to je kao kad neko dete ode izvan kuće, i sad treba da se vrati u tu kuću, a još uvek nije sa roditeljima raščistilo sve odnose. Dakle, očekivano je od njih. I ja i ne očekujem tako brzo reintegraciju, i naivno je bilo očekivati da može ova vrsta autonomije da prođe. Ja pretpostavljam da je to ponuda Beograda kao onaj tzv. donji prag, nešto što se očekuje da se odbaci da bi se onda došlo na nešto što možda ni Beograd nije očekivao.

B92: U redu, vratićemo se nešto malo kasnije toj mogućoj soluciji ili tzv. gornjem pragu onoga što bi Srbija mogla ponuditi, ali da Vas pitam sad za još nešto što dolazi sa albanske strane. Naime, list Zeri, to je list koji izlazi na albanskom jeziku u Prištini, je objavio da Zapad više nema dileme da će pregovori o statusu Kosova biti završeni 10. decembra. Da li i ovaj put možda oni to samo misle tako, mislim na urednike ovog lista, ili možda nešto više znaju nego mi ovde u Beogradu?

Janjić: Ne znam šta mogu da znaju više. Prvo, uopšte ovo nisu pregovori. Ja mislim da mi strašno zanemarujemo značenje reči. I ovo su razgovori u okviru tehničkih konsultacija Saveta bezbednosti. Dakle, ovo nije ni nova tura pregovora, kako predstavlja beogradski pregovarački tim, niti je neki novi proces, a nisu ni pregovori u smislu da obe strane imaju mandat i pritisak da zaista postižu kompromis ili da pobede.

B92: A na šta Vi mislite kad kažete pregovori? Šta su pregovori?

Janjić: Ovo su razgovori. Pregovori su kad ja, na primer, kažem da ovo vredi 100, a vi kažete 60, a onda se mi zajednički ili pod pritiskom nečijim dogovorimo da je to 80 ili 85, mi smo onda pregovarali.

B92: Majstori, kako ste rekli.

Janjić: Na primer. Ili ako je u pitanju Kosovo, pregovori su da se zaista ušlo u suštinsku raspravu i da onda, na primer, Albanci kažu – Čekajte, ali mi moramo da se vratimo sad pod Beograd, a onda Beograd kaže – Ako hoćete da se vratite, mi vam dajemo to i to. Znači, pregovora nije bilo, pregovora neće nikad ni biti. Mi treba da stalno imamo na umu činjenicu, a činjenica je da je Međunarodna zajednica toliko duboko ušla u kosovski problem da je ona preuzela na sebe upravljanje Kosovom i odgovornost, i da je ona taj treći igrač. Drugo, da se ključna odluka trenutno ne nalazi u rukama ni Beograda ni Prištine nego Saveta bezbednosti, odnosno, budimo onako recimo jednostavni, Vašingtona i Moskve.

B92: A šta bi, gospodine Janjiću, po Vašoj proceni, mogao biti taj gornji prag? Siguran sam da nam to niko za ovim stolom iz pregovaračkog tima Srbije ne bi rekao, ali mi imamo pravo da kao građani Srbije, Vi kao analitičar, ja kao novinar, i naravno naši gledaoci kao građani Srbije, da saznamo ili da pretpostavljamo šta bi mogao biti.

Janjić: Ja mogu da kažem da ja ne očekujem od Beograda da išta drugo ponudi. On i nema šta drugo da ponudi osim ovoga, on je taj gornji prag i uspešnu priču mogao da odigra 2005, nije odigrao, i sad ćemo mi dobiti kao rezultat ono što smo sami mogli da ponudimo, ali će nam biti nametnuto. Dakle, šta se može očekivati? Može se očekivati produženje međunarodne uprave, u ovom slučaju u obliku EU. Mi vidimo sad da neki iz pregovaračkog tima mnogo vole UNMIK, to je njihov problem. UNMIK je završio, i oni treba da se pripreme na pozdravljanje od UNMIK-a. Kad dođe EU, to znači da treba polako i zatvarati paralelne institucije. Dakle, ovi obećani izbori lokalni da će biti kada budu u Srbiji, to treba da se zaboravi, toga neće biti, zapravo Srbi će jednostavno morati da traže puteve saradnje sa Albancima kroz institucije. Treće, to što će se dogoditi, to je sad pitanje naziva. Ja odmah podsećam da je Išinger rekao da se nećemo baviti etiketama, nazivima, jer nazivi ne kažu puno. To neće biti specijalni status, o tome se pričalo na ovoj televiziji jutros, zapravo ljudi ne razumeju. Specijalni status je visok stepen autonomije, to je moglo da se ponudi ’83, moglo je da se ponudi ’94, ne može 2007. To će biti neka vrsta ili međunarodno legalizovanog suvereniteta, ja znam da je isti komentator Derija ljut na moju konstataciju da će oni dugo biti u poziciji Palestine, ali to je to, ili će se to zvati neka vrsta podeljenog suvereniteta, što vole oni savetnici oko Barosa, koji je privremeno prenet, deo suvereniteta je prenet na EU, ili će se to jednostavno zvati kosovski status itd. Sve u svemu, suština je sledeća - da će Kosovo dobiti nova ministarstva, da će se povući deo međunarodne vojske i međunarodne policije, da će većinu funkcija u domenu mikro bezbednosti, odnosno ljudske bezbednosti, u domenu ekonomije, privrede, dobiti kosovske institucije, a da će ih odvijati pod nadzorom EU. Znači, ja kad bih birao naziv, kad bih sedeo u Beogradu, ja bih to zvao evropski protektorat zbog sopstvene javnosti, a verovatno će to Albanci zvati uslovna nezavisnost.

B92: Gospodine Janjiću, uglavnom pričamo o onome šta bi Beograd mogao da ponudi Albancima. Zanima me šta zapravo sadrži albanski predlog, predlog o dobrosusedskim odnosima? Da li vidite tu neke zanimljive elemente koji mogu biti sastavni deo budućih odnosa, ozbiljan deo budućih odnosa između tih entiteta? Hajde tako da nazovemo Srbiju bez Kosova i Kosovo.

Janjić: Ja prvo dugujem odgovor na ilustracije šta bi Beograd mogao zaista da ponudi, a da to bude atraktivno. Na primer, mogao bi da ponudi dogovor po principima sukcesije, ali bez prejudiciranja statusa, ko koliko procenata raspolaže rudama. Na primer, mogao bi da ponudi zajednička preduzeća. Mogao bi da ponudi zajedničku saradnju u okviru CEFTA-e, ne samo CEFTA kao okvir nego i zajednička saradnja. Mogao bi da ponudi zajedničke investicije. Mogao bi da ponudi jedan fer sporazum o, na primer, upravljanju vodama. Hoću da kažem, mogao bi puno toga da ponudi, na primer, zajednicu proizvodnje i distribucije elektro privrede, ili bi mogao da ponudi jednake uslove za zdravstvenu pomoć. Albanci jako vole i cene lekare, pogotovo na VMA. Znate, ako se neke stvari već dešavaju ilegalnim kanalima, učinite ih legalnim. Šta se dešava ilegalno? Šverc hrane, šverc cigareta. Učinite ih legalnim, ukinite tu razliku u PDV-u i napravićete jedan veliki potez, privući ćete stotine hiljada Albanaca na vašu stranu. Reći ću primer, da to nije utopija, onog časa kad su proradili 063 i 064 oko 300 hiljada pretplatnika ih je uzelo, jer su oni četiri puta jeftiniji od Monako mobilne telefonije. E sad, da se vratimo na drugu stranu. Albanci manje mogu da ponude Beogradu, iako to deluje apsurdno. Oni sigurno moraju da preuzmu garancije da više neće upotrebljavati nasilje, da neće maltretirati Srbe, to je sigurno što moraju da ponude. Oni ne mogu sad da ponude učešće, na primer, u raspodeli dohotka, jer nemaju ni pristup tome, to drži Međunarodna zajednica, to Beograd mora da uradi sa EU, da raščisti problem vlasništva. Mogu da se obavežu na povraćaj uzurpirane imovine. Mogu, na primer, da privremeno daju garancije da će odustati od pritiska za nezavisnost odmah, a da će graditi demokratiju i bezbednost. Dakle, ima tu šta da se d�, ali mora da se podigne nivo pregovora. Sadašnji nivo pregovora, kažem vam, on deluje kao jedna vrlo pasivna priča sa obe strane, gde oni čekaju da glavni igrači, Vašington i Moskva, reše problem.

B92: Drugim rečima, dok se pregovorima ne približe Vašington i Moskva, ako Vas dobro razumem, o ovim stvarima se neće ni govoriti, jer i jedna i druga strana odbijaju da o tome pričaju pre nego što se reši pitanje statusa Kosova.

Janjić: Ja tako mislim. Evo, reći ću vam vrlo praktično zašto to mislim. Ja znam da je sadašnji šef pregovaračkog tima, i tada je bio važan, odbio da se razgovara o ovome što ja govorim, o dogovoru o svojini, odnosno o upravljanju resursima, tvrdeći da je to prejudiciranje statusa. Onog časa kad mu stigne nalog iz Moskve, ono što je čuo kao poruku iz Vašingtona, ’izaberi ili služenje jednom oligarhu ili interese države’, on će popustiti. On sad da popusti ne može, jer nema unutrašnjeg političkog pritiska na popuštanje, isto je što se tiče Albanaca, znate. Oni sada da odustanu od priče da će navodno proglasiti nezavisnost 11. decembra ne mogu, jer je to važan instrument Vašingtonu, da blokira eventualno moskovski veto. Dakle, oni su nekako upali u pozicije piona, oni više nemaju samostalan prostor za delovanje, i to je problem. Ja trenutno ne očekujem od njih da naprave i jedan potez dok im ga ne verifikuju u Moskvi, kad govorim o Beogradu, u Moskvi. Evo, reći ću vam jedan primer koji je bio toliko očigledan do uvredljivosti. Kad se pojavila ideja međunarodne konferencije, koju je Išinger pustio u vazduh naravno da bi istestirao volju, šta se dogodilo? Mi smo iz Beograda dobili dve vrste reakcije, dobili smo pozitivnu reakciju Tadića i Jeremića, i dobili smo mrzovoljnu reakciju ministra za Kosovo i Metohiju. Ali, tek kada je Harčenko rekao ’ne’, onda se i ministar i premijer opredeli za tvrdo ’ne’, a biće konferencije, konferencije će biti, samo neće biti Dejton 2, biće tzv. okvirna konferencija. Dakle, šta je glavni problem, koliko ja vidim, i šta je to što bi Beograd mogao da uradi sebi, pregovarački tim, i sopstvenoj javnosti? Da konačno malo spuste tu retoriku lažnih obećanja, te tvrde igre, dovoljno su pokazivali zube, i da polako narodu kažu šta oni misle da će se dogoditi. Moje iskustvo sa Srbima na Kosmetu, a bio sam pre par dana tamo, njih upravo to vređa što oni ne dobijaju informaciju o tome šta će se dogoditi, u te bajke oni ne veruju, oni žive dole, oni znaju kakvo je stanje. Ali, javnost Srbije isto mora da zna da će Beograd ući u jedan kompromis koji neće značiti vraćanje Kosova pod vlast Beograda, ali će značiti jedan novi period, novu šansu da se Kosovo možda vrati pod vlast Beograda. Dakle, to treba reći građanima.

B92: A u kojoj meri je zapravo realno očekivati da Beograd spusti retoriku o kojoj govorite u situaciju u kojoj javno iznošenje stavova od strane SAD-a predstavlja očigledan pritisak? Da li Vi mislite da je to samo pritisak ili je to autentična volja Vašingtona, koju Vašington, prema iskustvima iz ranijih vremena, vrlo teško menja?

Janjić: Dakle, da ponovim samo ovo što sam rekao. Nije realno očekivati, ja ne očekujem. Ta će se retorika spustiti onog časa kada Vladimir Putin i njegov prijatelj Džordž Buš nađu dogovor, i ja to ne očekujem pre parlamentarnih izbora. Dakle, ja se pripremam na tzv. put ka statusu iz dva koraka, budućem statusu. Prvi korak je taj izveštaj 10. decembra, i moguć je neki zaključak Saveta bezbednosti, pa čak i neka tehnička rezolucija koja će EU zadovoljiti da preuzme uloge UNMIK-a, a onda nas očekuju razgovori o tom imenu. To je ta okvirna konferencija, i to će se verovatno dogoditi negde pred predsedničke izbore. Jer, znate, i u Rusiji i Americi je isto pravilo – stari predsednik ne ostavlja novom predsedniku otvorene rane. Sam Lavrov je rekao da postoje dve podvučene crvene linije između dva problema – raketni štit i Kosovo. To praktično znači da ih Putin neće ostaviti otvorene Sergeju Ivanovu, on će iz razrešiti i svom bratu Sergeju pokloniti kao jedan plus.

B92: Kad pominjete tzv. okvirnu konferenciju, da li u tom kontekstu treba razumeti reči komesara EU gospodina Solane, da ovo nije poslednja faza rešavanja statusa? Da li je to ono na šta je on mislio?

Janjić: Sigurno, to je samo delimično to, a postoji još nešto. Mi svi znamo da su ovo razgovori o budućem statusu. Po definiciji, budući status je neko privremeno rešenje, a onda dolazi konačni status. Hoću da kažem da će za dugo status Kosova više biti proces nego stanje, a to znači da se i Beograd ne može preko noći nekom famoznom formulom autonomije, podele osloboditi odgovornosti za Kosovo. Dakle, i to će trajati.

B92: Da li o budućem statusu govore neki albanski analitičari koje citira radio stanica Slobodna Evropa, kada kažu da bi albanska strana možda trebalo da počne da se privikava i na ideju nekakvog mogućeg privremenog stanja i kompromisa koje će trajati recimo naredne tri godine, dok se i Kosovo i Srbija ne približe i ne odmaknu malo dalje u evroatlantskim integracijama?

Janjić: Ti glasovi su sigurno dobro povezani i obavešteni o onome šta se radi u Barosovom i Solaninom kabinetu. Oni pripremaju kosovsku javnost da će EU ostati, da je moguć čak mandat, i sad je tu ta borba, oni pokušavaju da skrate. Trenutno EU planira da bude pet godina, plus tri godine izlazni period. Postoji i ideja pet plus pet, ali vidimo da albanski analitičari pokušavaju da kažu: „Pa dovoljno je tri, pa onda da pregovaramo." To to je vrlo mudro, moram reći. Oni se već sada jednim krakom drže tvrdih stavova u izbornoj kampanji, u pregovorima s Beogradom, a drugom rukom miluju onoga ko će ionako doći. Oni već znaju pobednika, a to je EU, i sada pokušavaju tu da skrate period adaptacije. Mada, kad razgovarate s ljudima, ja sam takođe imao priliku da vidim dosta uticajnih albanskih vođa, bila je neka konferencija sa jednom institucijom iz Vašingtona, niko od njih ne očekuje nezavisnost i pun suverenitet u kratkom periodu, samo što se oni dele na one koji bi da imaju svoje Srbe na samom Kosovu i one koji bi hteli da imaju i Srbe a i saradnju sa Srbijom. I taj proces će, govorim o tom prelaznom periodu, to će sada biti sve dominantnije ukoliko neke ekstremne grupe, na primer, ne odigraju nasilje.

B92: Da li nama nedostaju analitičari koji će pripremiti našu javnost? Da li Vi pripremate javnost sa ovim što sad govorite?

Janjić: Mi imamo analitičare, ja individualno pokušavam da pripremim. Ali, znate kako? Ako vi imate jedan tim pregovarački, jednu vlast koja se opredelila za propagandu, a ne za pripremu javnosti, propaganda je pridobijanje za stav, onda ja naravno znam da govorim onako kao Mojsije u pustinji. Ali, ne očekujem da oni slušaju, uopšte ne očekujem da oni slušaju, jer oni kad bi slušali, ne bi tako radili, ne zbog mene. Ima puno, evo ja sam danas slušao nekoliko ovde analiza, ljudi su jako dobro obavešteni, ljudi znaju, od Lazića, Jakšića, Viskovića, mnogo više zna i Samardžić nego što govori, ali to je jedan model koji je legitiman. Pazite, to je jedan model gde su oni zaigrali na jednu kartu i kažu – Ovo je karta oko koje nema preispitivanja. U suštini, o čemu je reč? Njih ne interesuje toliko efekat spolja, njih interesuje unutrašnji politički efekat, i njih interesuje većina glasova. I očigledno je da je ovde ta partijska kalkulacija DSS-a da bude što bliže radikalima, ta koja trenutno vodi propagandu, jer za njih su radikali, ako to mogu i sada da uporedim sa jednim crtanim filmom, kao onaj Gargamel, koji može da izađe i da ih potera iz šume. Oni se boje da tu ne izgube vlast, a smatraju da je Tadić onako poslušan. Uostalom, Tadić je uvučen u igru. Dakle, nije ovde problem da li neko sluša ili ne sluša argumente, problem je što oni ne pokušavaju da naprave neki tim koji bi se bavio analizom opcija, da pokušaju da naprave neke izlazne strategije. Ja koliko znam, o tome nema ni reči.

B92: Gospodine Janjiću, maločas ste izneli ocenu da se Vlada praktično bavi propagandom, da to ima svoju lošu stranu, ne bavi se pripremom građana Srbije za ono što bi se možda moglo desiti. Kako u tom kontekstu razumete izjavu premijera na partijskom skupu DSS-a, da Kosovo nikad neće biti nezavisno?

Janjić: Upravo tako, da se ohrabre jer osećaju strepnju, sada kažem kako govori njihov otac idejni, njima je strepnja dublja od nade i onda koriste te jake reči da bi sebe ohrabrili. I nije to problem, znate, nije to samo Vlada, nažalost. Sve bi bilo lepo, kad bi bila samo Vlada. Ja govorim o celom pregovaračkom timu, o jednoj u osnovi pogrešnoj strategiji.

B92: U redu, ali pominjete premijera koji, pretpostavljam, daje intonaciju.

Janjić: Da, on je sebi preuzeo pravo da to vodi, on koristi kosovski problem da bi promenio smer kretanja društva. Videli ste da u ime Kosova nema izbora, u ime Kosova ne možete ni da pitate da li je u redu što će EPS biti umesto privatizovana modernizovana, ne možete ni da pitate za koncesije, sve u ime Kosova. Dakle, on je zaigrao čvrsto na tu kartu, i njemu će se dogoditi zapravo ono što se dogodilo i njegovom prethodniku Miloševiću, kad mu se ta karta izmakne, pašće i on. A nije borba oko Kosova, i to je ta tragedija, nije ovde priča o ujedinjavanju za državne i nacionalne ciljeve. Jer, da je to zaista državni i nacionalni cilj, kako se kune i kaže se da je to najskuplja srpska reč, onda bi oni slušali glasove, onda bi oni imali tim političkog jedinstva, pa bi imali široke rasprave, pa bi razgovarali sa Srbima u Gračanici, u Čaglavici, u Štrpcima. Znate šta sad muči ljude iz Štrpca? Šta ako krene podela? Šta ako Marko Jakšić zaista uspe, kako će oni? Oni ne mogu da stignu preko Kačanika do Makedonije, ako ostanu da se bore to je Alamo, a da prihvate albanizaciju, neće, jer to nisu ni sve ove godine života. Dakle, da je to zaista državno i nacionalno pitanje, ono bi se drugačije vodilo, ne bi se reklo – Ovo pripada DSS-u, a vi iz DS-a možete da nam dajete muzičku podlogu, a radikali idu na balkon i daju ocene o umetničkom utisku. Dakle, o tome je reč. Sam premijer je sebi uzeo tu kartu, verujući da je ona dobra, da ona donosi pobedu, s njom je vodio kampanju o promeni Ustava. Videli ste da smo bili na ivici referendumskog izlaska, a Ustav je najvažnije pitanje jedne države. S njom je vodio izbore, dobio je šest ili osam posto, i s njom će verovatno završiti sa nekih četiri do pet posto, zato što kosovska karta na način na koji se trenutno priča od pregovaračkog tima nije ubedljiva, ona ne vredi ako u nju ne veruje 90 posto Srba s Kosova.

B92: Gospodine Janjiću, ako već toliko verujete u svoje izvore i u to da će biti održana jedna vrsta konferencije u budućnosti, da li onda ovi argumenti za to da izbori ne treba da budu održani u ovoj godini, možda čak ni zakazani, gube na smislu?

Janjić: Da vam kažem, suviše sam dugo u politici da bih verovao, da bih bio toliko naivan da verujem da je to razlog. Prvo, to je vređanje, iskreno da vam kažem. Ja uvek smatram da je Srbija, iako je slaba država, država u gradnji institucija, ipak država. Ako je nešto država, onda ona može da funkcioniše, može da obavlja nekoliko zadataka. Drugo su Albanci, koji su više... Oni mogu da rade i izbore i da vode pregovore. Dakle, ja uopšte ne mogu da prihvatim argument da zato što traju pregovori mi ne treba da imamo izbore, to je jedna besmislica. Ja sam video da se sad zloupotrebljava i Solana da bi ispravio Rikerovu grešku, jer oni su očigledno zakazali izbore napamet da bi malo ojačali albansku poziciju, a sad su shvatili da im izbori ne trebaju jer će se možda ponoviti za godinu dana, kada dođe novi Ustav Kosova, pa bi oni sada da iskoriste srpsku priču. Ali, da se vratimo na Srbiju. Ja zaista mislim da je Srbija dovoljno stabilna, da je to dovoljno demokratska država, da ona može i da preispituje Vladu i sve dok traju pregovori. Treće, međunarodne obaveze su takve, čak i kada bi se promenila sada Vlada, ne bi tu došlo do puno promena. Na primer, da Toma Nikolić sada vodi pregovore, on bi samo imao žešće polemike, pretpostavljam, na tom traku sa NATO-om, ali u suštini on bi nastavio istom ovom platformom, ili barem su nam govorili da je to zajednička platforma usvojena u Skupštini. Ako je to zajednička platforma usvojena u Skupštini, šta se onda tu može promeniti? Verujte mi, to je jedna... Očigledno da Koštunica vrlo mudro taktizira i smatra da ima više šansi da vreme radi protiv Tadića, iskreno da vam kažem, a ne želi da deli vlast sa Tadićem po kvoti 50 posto Tadiću, a ostalo drugima.

B92: Imamo još samo minut do kraja večerašnjeg Poligrafa. Nedavno Vam je izašla iz štampe knjiga koja se zove „Ogledi o Kosovu", pa sam hteo da Vas pitam šta je predmet Vaše analize u toj knjizi. Šta nam o toj knjizi možete reći?

Janjić: Jeste, to je zbirka političkih eseja, analiza, od Rambujea do današnjeg dana, upravo te muke Srbije – Kako da definiše kosovski problem kao nacionalno i državno pitanje i pregovaračke strategije? I to je zapravo rasprava, tekstovi su u obliku u kakvom su nastajali, to je svedočanstvo, ja mogu da kažem, o propuštenim prilikama. Jedna od velikih propuštenih prilika je usledila posle albanskog nasilja 2004, kada je Beograd zaista imao priliku i Koštunica kao premijer, koji je vrlo uspešno rešio prvi problem, na tom primeru završavam, kad je ispraznio ulice, preuzeo ulice od potencijalnih protivnika, izveo je crkvu i sve na ulice. E, onda je trebalo ići iz negativne u pozitivnu akciju, i tu je sve zastalo. Dakle, ja mislim da smo mi 2004. mogli da budemo aktivni igrač koji bi odlučio o sudbini Kosova u smislu zajedničkog puta u EU, da o kosovskoj nezavisnosti razgovaramo, ali da odbijemo njeno prihvatanje do punopravnog učešća u EU, i da stvorimo jedan prostor od 10-15 godina za reintegraciju, da dobijemo visoku decentralizaciju. I sada jednostavno samo beležim kako je to i ko je sve to prodavao.

B92: Hvala Vam na vremenu koje ste posvetili gledaocima Televizije B92. Prijatno veče.

0 0

Dodajte komentar