Izvor: Večernje novosti, 02.Dec.2016, 21:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ISPOVEST ČOVEKA KOME SU IGRE NA SREĆU ZAGORČALE ŽIVOT: Ne postoji izlečeni kockar

Ispovest Nišlije Predraga Đorđevića (27) kome su igre na sreću doskoro zagorčavale život: Na terapiji sam protiv zavisnosti, ali kad neko spomene dobitak kao da nešto zaigra u meni PRE nego što je postao zavisnik od kocke, Nišlija Predrag Đorđević radio je dva posla i živeo normalnim životom, kao i svi mladi ljudi. Kao i većina zavisnika, krenuo je sa ulozima "na sitno", išao je u sportske kladionice, igrao rulet, zalazio u lokale sa poker aparatima... Ubrzo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je počeo da prodaje sve što je do tada stekao, ali i ono što su njegovi roditelji godinama sticali... Zatekli smi ga na redovnoj grupnoj terapiji na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu. Posle petogodišnjeg kockarskog staža, na ovoj terapiji je već tri meseca. - Počeo sam sa drugarima - priča Predrag. - Ulagali smo po 200, 300 dinara. Posle su to već bile velike sume, moja plata, a zatim i ceo pazar iz privatne knjižare koju držim sa roditeljima - kaže Đorđević, inače muzički producent. - Išao sam iz gluposti u glupost, iz laži u laž.Prodavao sam zlato, svoj muzički studio, kola, sve što sam mogao. Kada više nisam imao šta, počeo sam da se zadužujem gde sam stigao. Sada gledam da iskorenim te sitne laži, jer kockar može u trenutku da izmisli priču, mozak nam radi 200 na sat kad je u pitanju novac, odnosno način da se do njega dođe. Prodao sam sve što sam imao u kući, sve do pre nekih tri meseca, kada sam napokon lupio glavom o zid. Tada sam se se poslednji put kockao. Shvatio sam da mi je potreban stručna pomoć. Došao sam ovamo, u Kliniku za zaštitu mentalnog zdravlja.BOLNICA U BEOGRADU U KLINICI za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu se primenjuje bihevioralna terapija koja podrazumeva podršku porodice i samu motivaciju pacijenta da bude izlečen, ako nešto od toga izostane taj vid terapije ne može da pomogne i ti ljudi nemaju kome da se obrate. U Nišu ne postoji dnevna bolnica za lečenje ove vrste zavisnosti. Jedna ustanova tog tipa postoji samo u Beogradu. Đorđević je sada na lečenju. Program kroz koji prolazi podrazumeva da sada nema novac kod sebe da ne bi došao ponovo u iskušenje. - Po ovom programu, nemam nikakvog dodira sa novcem. Imam devojku koja mi bukvalno dnevno daje koliko mi treba. I, mnogo mi je lakše. Na svakom koraku su kockarnice, desi mi se da sada kada neko spomene kocku, da je dobio, ili nešto slično, osetim kako nešto zaigra u meni, ali sasvim sam drugačija osoba od pre tri-četiri meseca. Znam da nema izlečenog kockara. Moraš da budeš svestan da si uvek u apstinenciji, do kraja života - kaže Đorđević. On je vratio svoje dugove, a u tome je imao sreće jer su mu pomogli roditelji, a bez njihove pomoći, kaže, ne zna gde bi završio. -Najviše pati porodica - kaže Đorđević. - Kad bude bolje meni, biće i njima. To su jako duboke stvari, nešto što roditelji ne treba da osete i da čuju. To svakome može da se desi. Kada pogledate koliko ima kockarnica u Nišu, a verujte mi u njima nisu samo ljudi sa ulice, to pogađa sve slojeve društva. Muškarce i penzionere, žene, mlade, starije. Pravilo ne postoji. Psihijatar Vladan Radivojević kaže da za sada u Klinici imaju stotinak registrovanih zavisnika od kocke, među kojima su i dvojica maloletnika, ali da je realnost mnogo drugačija od toga broja. - Stanje je više nego alarmantno, ovaj broj kladionica koje imamo u Nišu na svakom koraku očigledno odgovara ljudima koji ih otvaraju, ali čini mi se da odgovara i drugima, jer vidim da se reklamiraju na svakom koraku, pa i na državnoj televiziji - kaže Radivojević. - Ono što je problematično jeste to što je ljudima koji pokušavaju da ostave kockanje potrebno da se izoluju od tih draži, a pošto se kladionice i kockarnice reklamiraju na svakom koraku, izolacija praktično postaje nemoguća. On naglašava da je patološko kockanje ozbiljna bolest koju često prati suicid, a obično se ljudi jave na kliniku tek kada izgube sve druge načine za rešavanje problema u koje zapadnu. - Teško se leči ova vrsta zavisnosti - kaže Radivojević. - Sa druge strane, društvo i zdravstveni sistem nisu prepoznali ozbiljnost ove bolesti, a i punktovi za lečenje ovih ljudi praktično ne postoje, tako da i kad se oni jave na lečenje, adekvatan tretman ne postoji.

Nastavak na Večernje novosti...