I lečenje skuplje zbog nameta države  

Vlada Srbije obelodanila je paket mera kako da smanji rashode i poveća budžetske prihode, ali u resornim ministarstvima tek očekuju precizna uputstva o tome šta i kako treba da rade. Tačnije, nema još objašnjenja šta bi sve i pod kojim uslovima bilo oporezivano kao luksuz. Za sada je jedino jasno da će plate i penzije iznad 12.000 dinara biti dodatno oporezovane sa šest odsto privremenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nameta, a kako će se obračunavati porez na imovinu znaće se tek u naredne tri nedelje. Postizanje dogovora o tome ko će plaćati solidarni porez, poslodavci i sindikati tumače kao kosku bačenu privrednicima i radnicima, koja će, na kraju, pući po leđima zaposlenih.



Mirko Cvetković, Petrašin Jakovljević, Ranka Savić, Slavko Vlaisavljević

U najkraćem, to će značiti da će majska primanja svih zaposlenih biti niža, bez obzira na to što je Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade, naglasio da će zaposleni u javnom sektoru sami snositi ovaj namet, dok bi zaposleni u privatnim preduzećima ili sindikati trebalo da se dogovore o tome kako će rasporediti teret nove dažbine.

Poslodavci će želeti, kako kaže Milan Knežević, vlasnik preduzeća „Modus” i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, da isplaćuju onaj nivo bruto plata koji su i do sada isplaćivali.

- Plate će biti smanjene za taj dodatni porez na plate, zatim smanjiće se kupovna moć. Generalno, najviše u ovom slučaju gube zaposleni. Jedina dobra stvar je što će oni koji imaju najmanja primanja podneti najmanji teret - objašnjava Knežević.

Privrednici, oni koji zapravo i pune budžet, čekaju da budu doneti neophodni propisi o načinu obračuna privremenog nameta, a koji bi trebalo da zaživi u maju.

- Nije logično da jedno važi za državnu administraciju, a drugo za zaposlene u privredi. Odnosno, da administracija snosi sama teret, a da nama poslodavcima ostavljaju dogovor sa zaposlenima. U praksi to znači da će ovaj porez plaćati svi. Mislim da bi bilo praktičnije da su smogli snage i da su otpustili prekobrojnu administraciju - kaže Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca” iz Gornjeg Milanovca. On dodaje da je činjenica da poslednjih godina zarade u javnom sektoru nisu pratile rast ekonomije.

Ništa manje optimisti nisu ni predstavnici sindikata, koji ne veruju u mogućnost dogovora. Jer, niko ako ne mora, ne želi više da plaća.

- Država na ovaj način pomaže poslodavcima jer će oni manje odvajati na zarade i prepušteno im je da rade šta hoće. Mislim da će ovakve mere uznemiriti javnost i stvoriti kritičnu masu za socijalne nemire - upozorava Slavko Vlaisavljević, potpredsednik Unije granskih sindikata „Nezavisnost”.

Sindikati su, kako kaže naš sagovornik, u svakom trenutku spremni za dijalog. Međutim, sa ovim institucijama, naglašava Vlaisavljević, „ne mogu da reše problem i možda će morati da urade i nešto radikalnije”.

Osim što jačaju socijalne tenzije, postoji bojazan da će ovaj novi namet biti iskorišćen da se zarade iz legalnih tokova presele u sivu zonu.

- Vrlo je moguće da će poslodavci želeti da radnicima isplate samo 12.000 dinara, a ostali deo plate na ruke - kaže Zoran Stojiljković, član Sindikata „Nezavisnost”.

Ovakav način isplate zarade najmanje pogoduje zaposlenima. Prvo, jer im se tako drastično smanjuje kreditni bonitet. Praktično, moći će da koriste manji dozvoljeni minus, kreditne kartice, manje da uzimaju kredite" Uporedo s tim, sa manjim dohotkom, manja je i osnovica za buduću penziju.

S druge strane, Mlađan Dinkić, na pitanje da li će ovaj novi namet ponovo u sivu zovu povući i one koji su do juče radili legalno, odgovara da je u pitanju mali iznos novca da bi se ozbiljni poslodavci igrali sa svojim bilansima.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da će ovaj sindikat insistirati na tome da trošak ide na teret poslodavaca, ali da ne očekuje da će oni to prihvatiti.

- Ove mere će pokazati da je država na mala vrata uvela smanjenje zarada, a na početku krize svi su se utrkivali da kažu kako smanjenja plata i penzija neće biti. Mislim da mnogi poslodavci neće biti u stanju da sami plaćaju veće poreze - ističe Savićeva, najavljujući za kraj naredne nedelje početak razgovora sindikata sa poslodavcima.

Mirko Cvetković juče je u razgovoru sa privrednicima rekao da Srbiju čeka teška godina, ali i izrazio optimizam da će se uz državne mere izaći iz krize.

- Gledali smo da povećanje poreza što manje optereti privredu i da glavna ušteda bude ostvarena restrikcijama u budžetu od 67 milijardi dinara - kazao je Cvetković.

Premijer je priznao da je država generator nelikvidnosti privrede.

- Država se mučila da taj deficit ne iskazuje na papiru i to tako što nije pokazivala svoje obaveze i onda je napravila problem privredi - istakao je premijer na sastanku.

Premijer je istakao da nijedna zemlja nije u legalne tokove proizvodnje uvela svih 33 odsto BDP-a, koliko je u sivoj zoni u Srbiji, pa neće ni Srbija, ali se radi na tome da se ovaj procenat smanjuje godišnje za oko dva odsto.

- Naš je plan da se godišnje pre­­baci u za­konske okvire oko dva od­sto sive ekonomije, mada je sada odjednom došlo do znatnog pada prihoda - kazao je Cvetković.

Moma Čolaković, šef poslaničkog kluba PUPS, rekao je da ta stranka neće pristati na smanjivanje ili oporezivanje penzija ukoliko se prethodno ne iscrpe druge mogućnosti za uštede.

On je dodao da PUPS smatra da penzije, bar ne one koje su ispod prosečne od 21.700 dinara, ne bi trebalo da se oporezuju.

Inostrane banke spremne da podrže program MMF i Vlade

U Beču je juče održan sastanak deset najvećih banaka u većinskom stranom vlasništvu koje su osnovane i rade u Srbiji, predstavnika NBS, Svetske banke, EBRD, Evropske komisije i Evropske centralne banke, a pod pokroviteljstvom MMF.

Banke su se saglasile da čvrsto stoje iza ekonomskih reformi Srbije predviđenih u okviru aranžmana sa MMF. Takođe, u zajedničkom saopštenju, napominje se da će u okviru programa Vlade Republike Srbije podržane od MMF biti izvršeni stres testovi, u skladu sa metodologijom fonda, koji će proveriti otpornost banaka u slučaju pogoršavanja spoljnih uslova i domaće tražnje tokom narednih meseci.

Neke od reakcija na sajtu „Blica”

U ovoj našoj demokratiji svi imaju pravo na đevrek! Neko na đevrek, a neko na rupu od đevreka!

Naši eksperti umesto da stimulišu rad i privredu kako bi se izašlo iz krize, oni stimulišu nerad i crno tržište! Bravo, gospodo EKSPERTI!

Mi smo zatočenici Vlade Republike Srbije! Uveli su porez bez ikakvih kriterijuma u smislu: broj članova porodice, broj dece, školski uzrast ili ne, oni bez dece itd. Sramno! Ali je zato Administrativni odbor Narodne skupštine pre ovog oporezivanja doneo odluku da poslanici pored plate za rad, primaju i dnevnicu. Pored toga, objavili ste gole plate ministara, bez naknada za rad na još deset mesta gde su sami sebe postavili. To su štetočine za medalju!

„Država će biti uzor štednje”, ali ćemo prvo izvesti pilot-projekat u prebogatom Leskovcu. Ima vremena, ne žurimo se, kroz desetak godina cela Srbija će doći na red.

Pitam se šta hoće ovaj narod? Dobili smo SOS prodavnice, doduše, dobio ih je Beograd, a za koji dan nam stižu i sveže koprive.

Samo očekujemo kada ćete da nam ugradite merač za udahnuti vazduh, pa da i njega oporezujete.

Da li u štednju spada i milionče koje će se baciti na Miladina, srpskog sokola našeg?

Nije li isti taj Cvetković pre nepunih mesec dana pričao kako u Srbiji nema krize. A sad odjednom kriza je veoma ozbiljna. Pa kakvi ste vi to stručnjaci?! Vaše nije da konstatujete već da predvidite i na vreme preduzmete mere. Vidimo se u subotu u 12 ispred Skupštine!!!

Negativni efekti uvođenja solidarnog poreza

neki poslodavci pribeći će isplati zarada na crno

isplatom na ruke, oštećeni su zaposleni kojima se tako umanjuje mogućnost za zaduživanje (krediti), smanjuje penziona osnovica

jačaju socijalne tenzije i mogućnost socijalnih nemira

država u ovakvim uslovima neće puniti budžet na predviđeni način

Veća participacija i smanjenje pozitivne liste lekova

Merama štednje predviđeno je da budu smanjeni troškovi Fonda za zdravstvo, i to za četiri milijarde dinara. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da tek treba da odluče na čemu će i kako štedeti.

Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kaže za „Blic” se ne može na taj način štedeti, jer će u Republičkom zavodu doći do stvaranja dugova.

- Mi ne možemo bolesnim ljudima da kažemo da nema para za njihovo bolovanje ili lekove. Ali, ukoliko mi nemamo para da platimo te lekove, ulazimo u dugove. U suštini, vi smanjujete prihode, ali imate isti broj zaposlenih, pa će se zdravstvena zaštita zapravo finansirati od novca onih zaposlenih koji uplaćuju osiguranje - objašnjava Vukaljlovićeva.

Ona dodaje da se još ne zna zvanično šta Vlada od Zavoda očekuje, te da će se tek razmotriti finansijski plan.

- Logično je da ne možemo da smanjimo izdatke bez smanjenja nekih prava. Zna se na čemu se ne može štedeti, energente moramo da trošimo i da plaćamo, ti troškovi se ne mogu smanjiti - kaže Vukajlovićeva koja nije isključila mogućnost da zbog smanjenja prihoda dođe do poskupljenja participacije ili smanjenja broja lekova na pozitivnoj listi.

0 0

Pregled štampe (28. 03. 2009.)  

I lečenje skuplje zbog nameta države, Skupština mora da overi vladine poreze, Srbija nema zamenu, Strašan zločin u Osečini: Devojčicu silovali 7 meseci!, pišu beogradski dnevni listovi
I lečenje skuplje zbog nameta države
Vlada Srbije obelodanila je paket mera kako da smanji rashode i poveća budžetske prihode, ali u resornim ministarstvima tek očekuju...

Nastavak na RTS... 0 0

Dodajte komentar