Izvor: Vesti-online.com, 01.Maj.2016, 05:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hristos vaskrse: Jaje i za putnika namernika

Ako na Vaskrs i nezvani gost dođe u kuću, prvo se dariva ofarbanim jajetom, jer postoji verovanje da vaskrsli Isus ide u odeći siromaška i obilazi porodice da bi iskušao milosrđe.

Kada svane dan Vaskrsenja Hristovog, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona objavljujući praznik. Domaćin s ukućanima odlazi u crkvu na vaskršnje bogosluženje. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: "Hristos vaskrse!" i "Vaistinu vaskrse!".

Pozdrav >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << traje 40 dana, sve do Spasovdana kada se, po verovanju, Hristos vazneo na nebo.

Kad iz crkve vernici dođu kući, nakon vaskršnjeg pozdravljanja domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume otpevati vaskršnji tropar, naglas se čita Očenaš. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Na trpezi stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastaje takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe: "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostala hrana.

Drugi važan običaj, vezan za ovaj praznik, jeste pričešće, koje se, osim u crkvi, obavljalo i u prirodi. Tačnije, u Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem.

U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino. Svi ukućani su morali da piju tu "komku", nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.

U Šumadiji se prvo jaje našarano za Uskrs naziva čuvar, pa je čuvano radi zdravlja, kao lek. Prvo obojeno jaje za Uskrs je u Gornjoj Pčinji odnošeno na njivu koju su protekle jeseni prvu uzorali, da ga sunce ogreje, a u podne su ga donosili otud i čuvali preko godine kao lek, ili su ga zakopavali u zemlju sa ozimim usevima, da ne bi pao grad. Ljuske jajeta su mrvljene da se ne bi u njima mogle veštice prevesti preko vode.

Na Vaskrs, ako i nezvani gost dođe u kuću, prvo se dariva ofarbanim jajetom, jer postoji verovanje da na praznik vaskrsli Isus ide u odeći siromaška i obilazi porodice da bi iskušao ljudsko milosrđe. Otuda i radost zbog dolaska svakog namernika, niko se iz kuće neće pustiti neposlužen. U praznične dane pravoslavni hrišćani misle i na bolesnike, razne nesrećnike i zatvorenike.

Većina pravoslavaca veruje da, ako neko umre na Vaskrs i tokom cele Svetle sedmice, do Tomine nedelje ili Malog Vaskrsa - ide pravo u raj. To se, prema verovanju, dešava jer su na Uskrs rajske dveri otvorene za sve ljude. Zbog toga se oltarske dveri u hramovima cele te nedelje ne zatvaraju da bi svi znali da nebo vernicima nije nikad bliže kao ovih dana.

Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu;

* Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje;

* Decu valja dotaći crvenim jajetom - da budu crvena i zdrava tokom godine;

* Prvo se omrsiti vaskršnjim jajetom;

* Na Uskrs, rano ujutru, ljudi su odlazili u crkve na jutrenje i posle ručka su se takođe okupljali kod crkve, a ako u selu nema crkve, pod zapis (sveto drvo);

* U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre, ili sveće u prozorima.

* Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje su međusobno razmenjuju sa prijateljima;

* Na dan Uskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove;

* U Banatu uskršnja jaja nisu davana pastirima (ovčarima, svinjarima) da ne bi stoka bolovala u toku godine.

Nastavak na Vesti-online.com...