Izvor: Vesti-online.com, 07.Feb.2016, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Guščjim perom vaskrsao prošlost

U ovoj menadžerskoj epohi, kada se rađaju nove i udrobljavaju stare profesije, a dobri stari zanati izumiru, pravo čudo je ono što je uradio i nastavlja da radi Novosađanin Svetozar Pajić Diak (60) koji je vaskrsao kaligrafiju i oživeo dragocena zaboravljena dela srpske rukopisne baštine.

Guščjim perom na pergamentu rukopisao je, između ostalog, tri verzije Zakonika cara Stefana Dušana - dve po najcelovitijem Prizrenskom prepisu na staroslovenskom jeziku, a jedan je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << transkribovao na savremeni srpski jezik u istom stilu, Karejski tipik Svetoga Save, Hilandarsko četvorojevanđelje, delove Svetog pisma među kojima i Otkrovenje Svetog Jovana Bogoslova, koje je prva knjiga na savremenom jeziku ručno prepisana na pergamentu u stilu i lepoti srednjeg veka, Cetinjski oktoih, kao i Miroslavljevo jevanđelje koje smatra svojim životnim delom.

Zanimljivo je da je Pajić pre nego što se posvetio kaligrafiji bio uspešan poslovan čovek, koji je u nekadašnjoj Jugoslaviji radio za slovenačku firmu Iskra Delta kompjuteri gde je dogurao do pozicije direktora marketinga za zemlje SEVA, vodio velike i unosne projekte, učestvovao na međunarodnim svetskim sajmovima...

Kada se raspala SFRJ, raspala se i firma, a Svetozar se po gubitku posla vratio svojim starim ljubavima, prvenstveno slikarstvu.

- Slao sam svoj CV na stotinak adresa, ali odgovara za posao nije bilo. Mir sam pronašao u crtanju. Za svoju dušu sam u tehnikama tuš i akvarel oslikao delove Novog Sada. Počeo sam od naselja Podbare gde sam se rodio pa nastavio sa mestima koja su obeležila moje odrastanje. Na kraju je to bio serijal od 40 ambijentalnih motiva i kada je moja drugarica to videla oduševljeno je rekla da odaberem 12 slika i uradim kalendar. Poslušao sam je i tako je sve počelo - priča Svetozar Pajić, koji je nakon kalendara koji je postigao veliki uspeh oslikao sve veće gradova Vojvodine, a kasnije i idilične predele vojvođanskih sela.

Udahnuo je dušu Novog Sada i razglednicama, poštanskim kovertama, a za obeležavanje 250-godišnjice svog grada uradio je originalnu luksuznu umetničku mapu sa 22 autorska motiva koja je postala zvaničan poklon Novog Sada inostranim i domaćim delegacijama.

- Ništa nije slučajno. Mi smo svi pripremani celoga života za ono što radimo - kaže Pajić, koji je svoj umetnički dar izražavao u aviomodelarstvu i brodomodelarstvu, fotografiji, vajanju, slikanju, dizajnu...

Susret sa knjigom Svetozara Radojčića "Lepota srpskih minijatura" otkrio mu je raskoš naše kaligrafije. Talenat i strpljenje mu nisu nedostajali, ono što je falilo jeste pribor kojim će ostvariti ono što je želeo, a to je da sve radi na svoj, unikatan način.

- Sve sam izučavao do detalja. Pitao sam se ko je i kako pravio pera kojim su pisani ti rukopisi i na svoje iznenađenje otkrio da su to radili Englezi. A onda mi je bilo potrebno znanje kako se izrađuje pergament - objašnjava naš sagovornik koji zahvalan nekadašnjoj fabrici kože u Rumi, koja mu je izašla u susret i pravila za njega pergament po staroj recepturi.

Danas ovaj umetnik sav pribor i alata kojim se služi pravi sam. On ne samo da piše, a ispisane redove ukrašava brojnim inicijalima, zastavicama i minijaturama koje oslikava i tako pravi književni rukopis, nego i koriči knjige, pravi okove, kopče. Čak je napravio i kofer za prenos ovih vrednih dela koji može i da stoji, odnosno da bude stalak za knjige.

- U kaligrafiji je sažeto sve što sam radio od dečačkih dana. Radim je iz duše i srca. Ja ne kopiram, nego prepisujem, ali svemu dajem svoj duh i kolorit - kaže Pajić, koji koristi boje na prirodnoj osnovi pravog pigmenta, kao i više vrsta zlata u svom rukopisanju.

"Svetozar Pajić Diak, pesnik među gramaticima, svojim rukopisom ispisuje svojevrsnu himnu svetoj ćirilici. Lepota slova i reči nastaju u slavu božanske lepote. Kao što pojanje odjekuje među zidovima, tako i sveštena slova krase stranice knjiga. Upravo takvi njegovi radovi uvode nas u ambijent svetogorskih, dečanskih i sopoćanskih isposnica i kelija u kojima je nastajalo srpsko kulturno blago i koje on veštom rukom i jedinstvenim nadahnućem reafirmiše", zapisao je prof. dr Dragiša Bojović.

Iako sve radi uz blagoslov sveštenika, čini se da je najvažniji bio onaj koji je davnih dana dobio od supruge Marije koja umela da prepozna i podrži njegov talenat i posvećenost kaligrafiji, a tu podršku ima i od njihove dece, sina Milana i ćerke Jelene, koji su završili umetničke škole.

Neka dela našeg sagovornika, koji je i saradnik Instituta "Konfučije", nastala su u njegovom ateljeu, a ona najčuvenija, gde je bila potrebno dodatno strpljenje, inspiracija i preciznost, stvarao je u tišini naših manastira u kojima srpskim monasima prenosi tajne kaligrafije.

Zahvaljujući ovom nesvakidašnjem umetniku, ponovo imamo rukopisna srednjovekovna dela čija su kultura pismenosti i raskošna lepota dostupni na uvid javnosti.

Nadimak Diak Svetozar Pajić je dobio po Grigoriju Dijaku, đakonu koji je ispisivao delove originalnog Miroslavljevog jevanđelja. A tako je Pajića nazvao profesor Bogdan Stanojev u oduševljenju kada je video njegov prepis Dušanovog zakonika.

- Tada nisam ni slutio da ću rukopisati Mirosavljevo jevanđelje, koje sam radio sedam godina u manastirima Župi Nikšićkoj, Sopoćanima, Končulu, Visokim Dečanima, Zočištu, Feneku, a završio u Kovilju - priča Svetozar i dodaje da mu je najveća nagrada za taj trud bio komentar Dušana Mrđenovića iz izdavačke kuće Dosije, koja je štampala čuvenu fototipiju ovog našeg najznačajnijeg rukopisnog spomenika kulture, da "ne može da razlikuje original od prepisa".

Nastavak na Vesti-online.com...