Izvor: RTS, 30.Sep.2012, 14:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gomilanje dugova koči biznis

Praksa da niko nikome ne plaća jedan je od razloga za strah u upuštanje u novi biznis, pa je u tom začaranom krugu i dalje blokirano 60 hiljada firmi sa 147 milijardi dinara duga. Ako se ne otpiše ili reprogramira dug poverilaca, sledeći korak je stečaj.

U Srbiji je registrovano 103 hiljade preduzeća i 218 hiljada radnji. Prema podacima Agencije za privredne registre godišnje se i dalje više firmi gasi nego što se osniva. Jedan od razloga za strah u upuštanje u novi biznis >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jeste praksa da niko nikome ne plaća, pa je u tom začaranom krugu i dalje blokirano 60 hiljada firmi sa 147 milijardi dinara duga.

Ukoliko ste uzeli kredit i pokrenuli biznis, zbog smanjene tražnje, prinuđeni ste da date robu koju niste naplatili najmanje dva do šest meseci. Kako stižu obaveze i računi, dug se gomila, a posle godinu dana takvog stanja, firma automatski odlazi u blokadu.

Ako se ne otpiše ili reprogramira dug poverilaca, sledeći korak je stečaj. Situacija poznata desetinama hiljada srpskih firmi, posebno onih koje su privatizovane.

"Pošto je osnovao drugu firmu Unipump, kupac je radio sa dva radnika i svi ugovarni poslovi su išli preko 'Unipumpa', a 'Jastrebac' od toga ništa nije video i zato je firma otišla u stečaj jer račun nije odblokiran", rekao je Ljubiša Sinđelić, predsednik Skupštine poverilaca "Jastrebac".

Sinđelić kaže da su dugovi za platu od 40 do 50 plata, u zavisnosti od toga kako je ko napuštao firmu.

Međutim u julu se umešao i Ustavni sud, koji je proglasio neustavnim Zakon o odlasku u stečaj po automatizmu. Tako se situacija još više zakompikovala.

Time ne znamo pravo stanje nelikvidnosti, jer bi uz blokiranih 147 milijardi dinara duga, dug mogao da se poveća za još 224 milijarde dinara, koliko iznose privatni i javni dug bankama.

Stečajni upravnik Rade Šević kaže da postoji podela na razlučne poverioce, a to su  obezbeđeni poverioci i postoji tri isplatna reda.

"U prvi isplatni red se svrstavaju radnici odnosno neisplaćene zarade za posolednjih 12 meseci i obaveze prema Fondu PIO za poslednja tri meseca, drugi isplatni red su obaveze prema javnim prihodima i treći isplatni red spadaju svi ostali poverioci", objasnio je Šević.

Da nije tog pravnog vakuuma situacija bi bila još teža. Država zna za to i gasi vatru subvencionisanjem kredita za likvidnost.

Ivan Radojčić iz OTP banke kaže da se većina tih kredita odobrava interno za interno refinansiranje što znači da već tekuće obaveze klijenti uzimaju i prebacuju u kredite koji su subvencionisani.

"Ti subvencionisani krediti će njih rasteretiti tekućih obaveza, ali nema nekog novog investiranja, nema nekog velikog programa iza toga", objašnjava Radojčić.

Vlada priznaje da je najvažnije da država i privreda narednih meseci ne bankrotiraju i otuda zadržava program restrukturiranja društvenih preduzeća. Njime su obuhvaćene 172 društvene firme sa 55 hiljada ranika.

Nastavak na RTS...