Gde su pare i čije su  

Kako će Bosna i Hercegovina da isplati dug Kraljevine Jugoslavije * Boško Ristić: Postoje neke nečasne namere pojedinih interesnih grupa koje vrše pritisak na institucije sistema da se uspostavi model po kojem bi propala imovina Srbije u Hrvatskoj koja se procenjuje na 1,8 milijardi dolara * Najveći problemi su između Srbije i Hrvatske, pitanje je samo ko će pre „povući nogu” i početi >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << da primenjuje zajednički zakon o sukcesiji, odnosno podeli

Pregovori o sukcesiji imovine bivše SFRJ godinama su na mrtvoj tački, kao i realizacija dogovorenog. „Ono što je ranije dogovoreno, u praksi se ne sprovodi”, ocenio je u petak u Sarajevu šef Odseka Ministarstva finansija Bosne i Hercegovine za pitanja sukcesije Zenit Kelić. On je najavio da će na sastanku država-sukcesora u Beogradu 15. aprila ministar finansija BiH Dragan Vrankić tražiti hitno rešavanje pitanja podele preostalog novca bivše države. Kelić je rekao za Dnevni avaz da BiH, kao i druge zemlje-sukcesori, očekuje da bude deblokiran proces podele imovine.

„Prema postojećem bilansu, u osam mešovitih banaka bivše države ima 645 miliona dolara koji treba da budu predmet sukcesije. Tražićemo i sprovođenje dogovora o raspodeli ambasada i konzulata, te vraćanje imovine bosanskohercegovačkim preduzećima u susednim zemljama”, rekao je Kelić.

BiH bi, prema pisanju Avaza, trebalo da pripadne više od 100 miliona dolara, a Kelić je ukazao da se novac mora „pronaći” i podeliti prema dogovoru. BiH očekuje da joj se ustupi nekoliko ambasada, konzulata i stanova koji su joj pripali prema dogovoru, između ostalih i ambasade u Kanadi, Norveškoj, Španiji i Turskoj, rezidencije u Austriji, Mađarskoj, stan u Italiji i kuća u SAD. Ukupna vrednost tih nekretnina je 12,1 milion dolara.

„BiH još nije dobila ni svojih skoro 40 miliona dolara, odnosno 15,5 odsto od 221 miliona dolara iz jedne od bivših jugoslovenskih banaka u Francuskoj, iako je dogovor o podeli tog novca među sukcesionarima postignut još 2005. godine”, rekao je Kelić.

Pored zaostalog novca, države će morati da podele i dugovanja bivše države. Prema proceni Ministarstva finansija, BiH bi morala da preuzme skoro 75 miliona maraka duga. Takođe, list navodi da će BiH morati da plaća i obveznice koje je Kraljevina Jugoslavija prodala zemljama širom sveta. Procenjuje se da će BiH za to morati da isplati skoro dva miliona maraka.

U razgovoru za e-novine, advokat Boško Ristić, visoki funkcioner vladajuće Demokratske stranke, naglašava da je najveći problem u sukcesiji između Hrvatske i Srbije. Ristić kaže da je reč o vraćanju stanarskih prava Srba u Hrvatskoj, ali i da pravosuđe obeju država minira ovaj proces. Kada je reč o Srbiji, Ristić kaže da je „Vlada Srbije donela tri neustavne uredbe kojima se meša u te odnose protivno 'zajedničkom' zakonu o sukcesiji”.

„Mislim da će i ombudsman pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti. Preispitivanje ustavnosti je sada pred Ustavnim sudom Srbije. Uredba Vlade je protivna međunarodnim standardima, Ustavu i Zakonu. Građani Srbije i pravna lica dovedeni su u nepovoljan položaj po uredbi o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište u drugim republikama bivše SFRJ. Ovde su vlasnici stavljeni u neustavan položaj: kupili su nepokretnosti na osnovu oglasa, učestvovali na licitaciji, izvršili uknjižbu i prenos novca, platili porez na promet, plaćaju porez na imovinu, a ne mogu da uđu u svoju imovinu, jer sudovi prekidaju takve postupke, vrše opstrukciju i dovode državu u poziciju da bude tužena pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Država može da bude osuđena da plati štetu i može da se dokaže da je ovde reč o selektivnoj pravdi i kršenju ljudskih prava”, kaže naš sagovornik, koji zastupa i neke kompanije iz regiona.

Ristić ističe da su odnosi između država sukcesora definisani time što je zakon o sukcesiji usvojen u svim državama sukcesorima bivše SFRJ, u istovetnom tekstu.

„Često se manipuliše reciprocitetom, ali reciprotiteta može da bude samo kada postoje dva različita pravna sistema. Ali ako postoji isti propis u državama nema priče o reciprocitetu, samo treba da se primeni Zakon koji smo doneli. Postoje neke nečasne namere pojedinih interesnih grupa koje vrše pritisak na institucije sistema da se uspostavi model po kojem bi propala imovina Srbije u Hrvatskoj, koja se procenjuje na milijardu i osamsto miliona dolara. U BiH se nešto rešavalo, recimo 'Simpo' je pred sudom rešio svoj poslovni prostor u Sarajevu, tamo je u određenoj meri sprovedena sukcesija, po zajedničkom zakonu. Najveći problemi su između Srbije i Hrvatske, pitanje je samo ko će pre 'povući nogu' i početi da primenjuje Zakon”, kaže Ristić.

0 0

Dodajte komentar