Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Avg.2015, 01:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

FT: Gde je Kejnz pogrešio?

Ako me Džon Majnard Kejnz danas gleda odozgo - mogao bi biti dobri anđeo čuvar ekonomista - sigurno se pita zašto pišem ovu kolumnu, umesto da se čvarim u nekom bazenu.

"Tri sata na dan je sasvim dovoljno", napisao je on 1939. godine u eseju "Ekonomske mogućnosti za naše unuke". U tekstu se navode dva moguća razmatranja: da će 2030. godine ljudima biti osam puta bolje nego 1930. godine; i da ćemo, kao posledica toga, moći da radimo 15 sati nedeljno i pitaćemo se kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da ispunimo svoje vreme.

Kejnz je samo delimično bio u pravu. Ako stavimo na stranu moguću katastrofu u narednih 15 godina, njegova ružičasta predviđanja globalnog rasta biće prevaziđena. Međutim, trosatni radni dan i dalje ostaje neuhvatljiv. (Kejnz nije imao dece, ali NPR-ova emisija "Planet Money" nedavno je ušla u trag unucima njegove sestre i pitala ih da li rade 15 sati nedeljno. Ne rade.)

Gde je, onda, Kejnz pogrešio? Dva odgovora mi odmah padaju na pamet ‒ jedan je plemenit, a drugi baš i nije. Plemeniti odgovor je da mi prilično volimo neke vrste poslova. Uživamo da provodimo vreme sa kolegama, u inteketualnoj stimulaciji ili u lepom osećanju kada dobro obavimo posao. Odgovor koji treba zanemariti jeste da vredno radimo jer je naša želja da trošimo više od drugih ‒ nepresušna.

Kejnz je razmatrao obe mogućnosti, ali možda ih nije shvatio dovoljno ozbiljno. On nije mogao da predvidi novija istraživanja koja pokazuju da je nezaposlenost jedno izuzetno bedno iskustvo koje neposredno utiče na prihod.

Možda Kerjnz nije uspeo da shvati ni to kako takmičenje sa komšijama nije puka rasipnička potrošnja. Mi želimo da živimo u prijatnom okruženju, gde ima dobrih škola i gde je lako naći posao kod dinamičnih poslodavaca. Kao posledica toga, našli smo se u ljutoj bici oko ograničene ponude poželjnih kuća.

Postoje i finija objašnjenja Kejnzove greške. Kako je pokojni Geri Beker primetio u eseju koji je napisao sa Luisom Rejom, Kejnza je možda zavelo razmišljanje o opuštenoj eliti 1920-ih. I tada je prihod išao "jednom procentu", ali oni su tada posedovali veće bogatstvo. Neki gospodin koji je 1920-ih živeo u četvrti Blumsberi i dobijao prihod od kapitala bio je jednako bogat kao i neka partnerka u advokatskoj firmi u Njujorku, u 21. veku, koja svoje usluge skupo naplaćuje po satu. A opet, nije tajna da je naš gospodin vreme provodio u klubu dok advokatica pada s nogu od posla.

Pre nekoliko godina, ekonomisti Mark Agijar i Erik Herst objavili su prikaz razvoja rada i dokolice kod Amerikanaca, od 1965. do 2005. godine. I muškarci i žene imaju slobodno vreme - ali ni blizu onoliko koliko je Kejnz očekivao. Ali neki ljudi odbacuju taj trend. Najobrazovaniji ljudi i oni koji najviše zarađuju, kako muškarci tako i žene, imaju manje slobodnog vremena nego ikad dosad. Počevši od sredine osamdesetih godina prošlog veka, ta elita je počela sve da zanemaruje sve drugo i samo radi ko pomahnitala.

Možda je, onda, stvarno objašnjenje u tome da samo pokušavamo da držimo korak, ali ne sa komšijama, već sa kolegama s posla. Radeći najduže od svih, i koristeći najmanje slobodnih dana, penjemo se ka vrhu kompanije. Možda nije slučajnost što je urušavanje dokolice počelo 1980-ih, kada je taj vrh poneo talas nejednakosti. Nagrade za najveće zalaganje su velike.

I dalje smo 15 godina daleko od sveta koji je Kejnz zamišljao. Ako treba da ispunimo njegova opuštena očekivanja, mnogo toga moramo promeniti. Trebaće nam širok pristup lepim školama i delovima grada, i manje bespoštedne trke u kancelariji.

To zvuči lepo. Ali možda je suštinska istina to da mnogi od nas uživaju da vredno rade na nečemu što ih ispunjava, ili bar teže takvom radu. Džon Majnard Kejnz je bio bogat čovek, ali to ga nije sprečilo da radi sve do smrti.

Prevela Jelena Milojković

Copyright The Financial Times Limited 2015

(c) 2015 The Financial Times Limited

Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Financial Timesa i Radio televizije Vojvodine

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...