Izvor: Vesti-online.com, 23.Nov.2014, 09:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa nas drži na kanapu

Političar Dragan Todorović, koji je od 1990. godine do 2012. godine bio visoki funkcioner Srpske radikalne stranke, s dvadesetogodišnjim poslaničkim iskustvom, kaže da ne pamti teža vremena u kojima je živela Srbija.

sam svoj gazda: Dragan Todorović, bivši političar i biznismen

 

Iz dnevne politike se povukao, ali od bolje Srbije ne odustaje! Tokom poslednje dve godine mnogo toga se u zemlji promenilo! Danas su vlast u Srbiji njegove nekadašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << stranačke kolege iz SRS-a, današnji naprednjaci.

 

Ovih dana se iz Haškog tribunala u Srbiju vratio i lider radikala Vojislav Šešelj s kojim je Todorović bio više od stranačkog kolege. Todorović je i dalje član SRS-a, mada je novembra 2012. godine osnovao udruženje građana Istočna alternativa čiji je cilj, kako Todorović kaže, zaštita srpskih nacionalnih interesa i interesa svih građana Srbije.

Zašto ste se povukli s radikalskih funkcija, više vas nema u javnom životu Srbije?

- Trka sa savremenim životom kao da nas je načinilo pogubljenim ljudima. Nauka nas je napravila ciničnim, intelekt - bezdušnim, a nemaština - nemoralnim ljudima! Previše razmišljamo, a premalo osećamo! To je ono što mi smeta i zato sam izašao iz političkog vrtloga u kome je, nažalost, sve manje narodnog i državnog interesa, a sve više pojedinačnog grabeža.

 

Šešelj pobedio Hag

- Nisam se nikada svađao sa utamničenim Vojislavom Šešeljem, ali sam se zasitio dnevne politike i povukao. Drago mi je što se Vojislav Šešelj vratio i svojoj porodici, i stranci i Srbiji, koju je u svakom slučaju njegov povratak ustalasao. Ipak, nismo se čuli i ne znam da li ćemo, ali treba imati u vidu da je Vojislav Šešelj jedini pobedio Haški tribunal i u svakom slučaju sebe upisao u nacionalnu istoriju Srbije.

Šta radite, čime se bavite?

- Otkad sam završio s poslaničkom karijerom, u javnosti me ima sporadično, ali i dovoljno. Vratio sam se porodičnom poslu, naime imam transportnu firmu, koju sam baveći se politikom gotovo zabatalio. Pomažem sinu Hranislavu u vođenju naše firme, koju sam osnovao sredinom osamdesetih. Penzioner sam, ali u dobroj kondiciji, verbalnoj, intelektualnoj i duhovnoj. Osluškujem i pratim još jedan hod po mukama, kojim se kreće Srbija, ali nisam politički aktivan.

Koliko vam nedostaje poslanički život?

- Ništa od toga mi ne fali. Odrastao sam u radnoj i skromnoj porodici, u kojoj se sve merilo radom i poštenjem. Tako sam se ponašao i kao poslanik, domaćinski i radno. Sitne privilegije poslaničkog života nisam koristio jer sam pre nego što je politika potekla mojim venama imao privatnu firmu koja je mojoj porodici obezbeđivala više nego pristojan život!

Od čega danas živite?

- Moja firma je sve vreme radila, nekada bolje, nekada gore, ali mojoj porodici je upravo ona bila osnovni izvor prihoda. Dakle, i kao poslanik sam vozio svoj auto, putovao o svom trošku, a gotovo se ne sećam da sam više od nekoliko puta obedovao u skupštinskom restoranu i to samo kada nisam imao drugog izbora, a bio sam poslanik više od 20 godina. Ništa mi ne nedostaje od onoga na šta novinari aludiraju. U politiku sam ušao zbog ideala, a ne iz materijalnih interesa i privilegija. Moj jedini interes bio je i ostao da Srbija postane bolja, lepša i bogatija, a da narod vrati istorijsku respektabilnost i ekonomsku stabilnost. Možda je pravo vreme da se vratimo sebi!

Kada je bilo teže, dok ste bili poslanik ili sada kao biznismen?

- Sve nosi određenu težinu i odgovornost, ali, iskreno govoreći, imam transportno preduzeće od 1984. godine i ne pamtim da je ikada tokom ovih 30 godina bilo ovako teško. Sin i ja se borimo iz petnih žila i sastavljamo još kraj s krajem, ali je to skoro nemoguća misija. Teško je izmiriti obaveze, a još teže naplatiti potraživanja!

 

Osnovali ste građanski pokret Istočna alternativa, ali čini se da niste aktivni, ili mediji ne prate vaš rad?

- Još sam član SRS-a, ali pasivan. Istočnu alternativu sam osnovao pre dve godine i to je vid neopterećujuće političke aktivnosti. Ne bavimo se dnevnopolitičkim dešavanjima, već strateškim odnosom prema nacionalnim pitanjima, pošto su problemi naciju bacili na kolena. Okrenuti smo ka Istoku i saradnji s Rusijom i Belorusijom, ali i prema zemljama BRIK-a: Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi, u kojima živi gotovo polovina svetskog stanovništva, ali njihov udeo u svetskom bruto proizvodu iznosi jedva 22 odsto.

 

Preduzetnik 30 godina Dragan Todorović je rođen 25. janura 1955. godine u Gornjem Milanovcu. Kao dete se seli sa roditeljima u Beograd, gde završava osnovnu, srednju školu i FON. Kao srednjoškolac je već počeo da zarađuje postavljajući parket, a sredinom 80-ih otvara svoju privatnu firmu. Lidera SRS-a Vojislava Šešelaj upoznaje 1987. godine i od tada počinje njihovo stranačko druženje, koje se razvilo i u porodično prijateljstvo. Otac je četvoro odrasle i uspešne dece. Ima tri kćerke i jednog sina. Najstarija kćerka Tijana je udata i uspešna u svetu modnog dizajna. Sin Hranislav je oženjen i direktor je u njihovom privatnom preduzeću. Kćerke Jovana i Dejana su takođe fakultetski obrazovane i samostalne. Supruga Marija je, po Draganovim rečima, bila njegova najveća podrška i podnela je najveći teret njegovog bavljenja politikom.

Da li podržavate sadašnju vlast koja zagovara Srbiju i na Istoku i na Zapadu?

- Ne, mi smatramo da Srbija apsolutno treba da prekine put ka EU jer je to loše za Srbiju i već trpimo loše posledice takve politike. Što pre prestanemo da se dodvoravamo EU, to će nam biti bolje. Taj evropski put vodi čak i do direktne konfrontacije s Rusijom. Naime, naš ulazak u EU automatski podrazumeva i članstvo u NATO-u, a to znači NATO rakete srednjeg dometa na našoj teritoriji, što dodatno komplikuje situaciju jer možemo da postanemo legitmna meta ruskih nuklearnih raketa... To bi bilo ravno samoubistvu. S druge strane, poseta Vladimira Putina i način na koji su ga dočekali naši građani govori mnogo više od reči. Jednostavno, istorijski smo bliži sa Rusijom, ali i duhovno.

Da li postoji šansa da uopšte uđemo u EU?

- EU ne želi i neće u svom jatu Srbiju. Decenijama smo kod njih na kratkom štapu i kanapu. Tako rukovode sa nama. Šargarepu koriste kako bi lakše ostvarili svoje ciljeve. Jedan od njihovih interesa bio je i taj da Albanci putuju kroz Srbiju bez pasoša, uz ličnu kartu. Pitam se kome Srbija da veruje, ovom današnjem Nikoliću i Vučiću, ili onima koji su bili do 2008. godine?

Nastavak na Vesti-online.com...