Dva vrana gavrana  

„Prvi javni servis su bili dva vrana gavrana“. Ovaj aforizam je nedavno potpisao poznati beogradaski humorista Dragutin Minić Karlo. Od aforizma obično očekujemo da nas nasmeje, da nam otkrije neki paradoks. Ali ovaj nije zabavan, on je najpre dijagnoza i upućuje na gorke misli. A lekovi su obično gorki.

Ovo je vreme poplave aforizma: ima ga na svim stranicama, čak i na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radiju, a ima ga i u obliku grafita na zidovima širom grada.

Naši najaktuelniji satiričari još uvek su Nušić i Domanović. Zašto je otac modernog aforizma, veliki Poljak Stanislav Jerži Lec opstao u najsurovijim uslovima staljinizma, kao i anonimni Radio Jerevan (dobro, on je imao anonimne autore, ali se nadaleko čuo)?

Poruke su morale da budu ubitačno dvosmislene i duhovite. U našim uslovima aforizam je našao plodno bunjište: novokomponovani orvelovski novogovor zvanične politke, slom proklamovanih vrednosti, cinizam zvaničnih struktura koji ne prikriva amoralnost nosilaca vlasti.

I dok su glavni aforističari od pre 30-40 godina, Vib, Crnčević i Duško Radović izazivali glavobolje svojih glavnih urednika (neke glave su pri tom padale), danas se može opaliti iz svih naoružanja. Negde sam video: „Bolje ući u vladu nego u zatvor“. Gde to još ima? U Domanovićevoj Srbiji. Kako prošlost dugo traje!

Povezane vesti: Odlazak kritičarske legende Večera sa Isusom Kuća ukletih duhova:„Žena u crnom“ Džejmsa Votkinsa Tajna odjavne špice Srpska filmska posla

0 0