Izvor: Blic, 02.Feb.2012, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državi je važnija estrada od kulture
Kulturna politika u Srbiji mora da sadrži konkretne ciljeve koji bi iznova definisali opredeljivanje skromnih sredstava koje naše društvo u tranziciji može da potroši. Prioriteti moraju biti jasno obeleženi baš kao i granica između estradnih sadržaja i umetničkog stavaralaštva jer se ne retko događa da se novcem Ministarstva kulture finansiraju različiti festivali u kojima se glavna zabava odigrava pod šatrom.
Ivan Tasovac
Ivan Tasovac, direktor Beogradske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << filharmonije koji je u Našoj Vladi izabran za ministra kulture, smatra da bi prioriteti ministarstva morali da budu briga i razvoj institucija kulture, zatim decentralizacija kulturnih događaja iz Beograda po Srbiji, kao i maksimalna internacionalizacija zaštite kulturnih dobara na Kosovu i Metohiji. Ukazao je i da je za očuvanje kulture neophodna i ozbiljna reforma poreskog sistema.
- Bez racionalnog uključivanja privatnog sektora, koji mora u tome prepoznati i svoj interes kultura neće moći da se održi čak ni na nivou na kojem je danas - kaže Tasovac.
Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, kaže da su Srbiji potrebni prioriteti u razvoju kulturne politike i fleksibilnije poreske odrednice.
Borka Pavićević
- Porez na autorske honorare je skandalozno veliki. Ljudi koji se bave kulturom u Srbiji više ne mogu da zapošljavaju jedni druge i na taj način makar ublaže efekte ignorantskog odnosa države prema njihovom stvaralaštvu. Potrebna nam je vizija i strategija kulturnog razvoja koja će imati jasne ciljeve. Dakle, ako se opredelimo da dve godine utrošimo u renoviranje i izgradnju Muzeja savremene umetnosti onda treba kao društvo iza toga da stanemo. Procenili smo da nam je ta institucija kulture važna i činimo sve da je pretvorimo u moderan i funkcionalan prostor. Dok god se sredstva za kulturu troše po principu "svima pomalo” imaćemo konfuziju u definisanju prioriteta u oblasti kulturnog razvoja dilemu šta je zapravo kulturni sadržaj u Srbiji. Festival sa prangijanjem i opijanjem? Teško - zaključuje Borka Pavićević.
Sociolog kulture Ratko Božović kaže da političke elite uporno smeštaju kulturu na marginu društva.
- Bilo bi im bolje da se što pre osveste i shvate da bez sprovođenja osmišljene strategije kulturne politike nema promena u društvu kojim upravljaju. Moraju da razumeju kulturu u širem smislu kao pretpostavku za sve ostalo. Kao "motor razvoja društva” kako oni to često ponavljaju na političkim skupovima. Neoprostivi apsurd predstavlja nezainteresovansot naše političke elite za kulturu - objašnjava Ratko Božović.
Istoričar i član Saveta Naše Vlade Predrag Marković tvrdi da je zadužbinarstvo izlaz za sadašnju i neku buduću vladu Srbije. Prema njegovim rečima, u Srbiji će pitanje ostanka stanovništva u godinama koje su pred nama biti osnovni zadatak svake buduće Vlade.
- Srbija je finansijaki u ovom momentu na kolenima. Vlada kroji budžet zaokupljena rešavanjem pitanjima gole egzistencije velikog broja građana i nije u prilici da opredeljuje više novca za kulturu. Zato što pre naš parlament treba da donese zakon o zadužbinarstvu kako bi poreskim olakšicama omogućio bogatim ljudima da ulažu u kulturu u lepoj tradiciji naše zemlje. To je jedino rešenje jer prepuštanje kulture tržištu znači otvaranje vrata "okupaciji” estradnih sadržaja, čemu je naše društvo u tranziciji u velikoj meri izloženo - upozorava Marković.
Moraju se promeniti
Dramski pisac i član Saveta Naše Vlade Nebojša Romčević kaže da je su institucije kulture u Srbiji previše "namrgođene”.
- Ne menjaju ništa. One zajedno sa državom moraju da osmisle ambijent u kojem se ljudi ne bi plašili da uđu u njih. Institucije kulture treba da stvaraju sistem vrednosti u nekom društvu, a ne da čekaju instrukcije i plate od države - pojašnjava Romčević.
.jpg)
