Izvor: RTS, 23.Nov.2014, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đukanović: Notar zarađuje do 1.500 evra
Tokom septembra javni beležnici su u proseku zarađivali do 1.500 evra. Javni beležnici imaju troškove zakupa poslovnog prostora, poslovanja, komunalne troškove, knjigovodstva i sve druge troškove koji terete poslovanje, kaže predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović.
Javni beležnici u Srbiji tokom prvog meseca svog poslovanja, u septembru 2014. godine, ostvarili su bruto promet 84 miliona dinara, od tog iznosa su platili na ime PDV-a 16,8 miliona dinara, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << im je u proseku ostajalo oko 1.500 evra zarade.
Za ostale poreze i doprinose na plate zaposlenih beležnici su takođe izdvojili od 6,9 miliona dinara, rekao je Tanjugu predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović.
"Kada oduzmemo od 84 miliona dinara PDV-a i druge poreze i doprinose, ostaje 60,3 miliona dinara. Kada taj iznos podelimo na 93 javna beležnika, dobijamo podatak da je jedna kancelarija u proseku tokom septembra prometovala 648.000 dinara", precizirao je Đukanović.
Naglasio je da od tog iznosa treba oduzeti neto zarade zaposlenih, jer su javni beležnici od početka svog rada u svojim kancelarijama zaposlili 310 zaposlenih, odnosno u proseku nešto više od po tri zaposlena po kancelariji.
Pored toga, kako je ukazao, javni beležnici imaju troškove zakupa poslovnog prostora, poslovanja, komunalne troškove, knjigovodstva i sve druge troškove koji terete poslovanje.
"Kada se sve te cifre odbiju od naznačenog prometa, naša je procena da jednom javnom beležniku može da ostane oko 1.500 evra", rekao je Đukanović i ocenio da oni rade jedan izuzetno važan i odgovoran posao te da je taj iznos realan odgovornosti i važnosti posla koji obavljaju.
Đukanović je takođe podsetio da beležnici, prema izmenama Zakona o javnom beležništvu od 6. novembra uplaćuju u takozvani pravosudni budžet dodatnih 30 odsto od neoporezovanog dela prihoda, odnosno prometa.
Šta podrazumeva sudska overa
Osvrćući se na poređenja sa sudskim overama, Đukanović je istakao da su u pitanju dve potpuno različite stvari.
Sudska overa je podrazumevala samo utvrđivanje identiteta stranaka bez upuštanja u sadržinu i zakonitost isprava koje su se overavale, naveo je Đukanović.
Javni beležnik je međutim dužan da istovremeno ceni i formalnu i sadržinsku stranu svake isprave, da proveri sve podatke koji su bitni za zaključenje tog pravnog posla i odgovara za zakonitost takve isprave, istovremeno štiteći interese svih stranaka koje učestvuju u tom poslu, naglasio je Đukanović.
Takođe, kako je dodao, javni beležnici prilikom zaključenja ugovora o prometu nepokretnosti proveravaju katastarske podatke na dan kada vrše overu ugovora, dok je sud prihvatao overu sa listovima nepokretnosti koji su bili stari do šest meseci.
"Očigledno je da se uvođenjem javnih beležnika povećava pravna sigurnost zakonitost, smanjuje broj sporova i rasterećuju sudovi", naveo je predsednik Komore javnih beležnika.
Đukanović je takođe naveo da nisu tačne tvrdnje Srpskog advokatskog društva da se mesečno iz budžeta odliva više od 39 miliona dinara od ranije naplaćivanih sudskih taksi, jer se kako je naveo, radi o podacima koji se odnose samo na određene sudove.
"Na naš zahtev Ministarstvo pravde dostavilo nam je podatke da je u određenim sudovima došlo do povećanja od naplati taksi dok je u drugim došlo do smanjenja. Podaci se odnose ne samo na overe, već i na takse koje se naplaćuju u izvršnom, parničnom i vanparničnom postupku", ukazao je Đukanović.
Đukanović je takođe podsetio da su javni beležnici preuzeli deo poslova koji je do sada radio sud, pa su samim tim smanjeni i troškovi suda za plaćanje zaposlenih, za prostor i sve ostale troškove poslovanja.
"Kada se uporede troškovi koje je sud imao i činjenice da javni beležnici od nagrade 20 odsto plaćaju PDV i 30 odsto neoporezovanog dela u sudski budžet, očigledno je da ove tvrdnje nisu tačne", naglasio je Đukanović.
On je dodao da o tome posebno govori činjenica da je kod privrednih sudova, sa kojima notari nemaju nikakve veze, pala naplata taksi.
"Tako da je na primer kod Privrednog suda u Beogradu za oktobar naplaćeno 60 miliona manje taksi u odnosu na oktobar 2013. godine, što nesumnjivo ukazuje da se razlozi smanjenja naplate taksi nalaze na drugoj strane, a prema našem mišljenju, tome doprinosi i štrajk advokata", napomenuo je predsednik Komore javnih beležnika.
Takođe je podsetio da ovo nije prvi put da zakonodavac u cilju efikasnosti, deo nadležnosti uzima sudovima i prebacuje ih na druge institucije.
"Nekad poslovi registracije i preregistracije firmi obavljali u privrednim sudovima, pa je to prebačeno u Agenciju za privredne registre. Nekad su se podaci o nepokretnoj imovini čuvali u zemljišnim knjigama sudova, sada o tome brine katastar. Obe službe su se pokazale efikasnijim, a niko nije pitao koliko su sudovi izgubili na ime taksi od pružanja ovih usluga", podsetio je Đukanović.
Prema njegovim rečima, suština javnog beležništva je u povećanju pravne sigurnosti i efikasnosti što je važno za krajnje korisnike - građane i pravna lica.
.jpg)
