Izvor: Danas, 30.Jun.2015, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
“Dita”
“Zakuvalo” se ovih dana i nedelja između Srbije i BiH. Godišnjica genocida u Srebrenici, rezolucije predložene tim povodom, Naser Orić, izjave raznih političara, medijski izveštaji... daleko bilo, kao da je 1992. godina. I to nije dovoljno. Sad će, izgleda, u Savetu bezbednosti UN da “zarate” Britanija i Rusija, čija rezolucija će da “prođe” –britanska “sa genocidom u Srebrenici” ili ruska “bez”.
Ima, međutim i pozitivnih događaja u komšiluku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kojima bi trebalo da posvetimo više pažnje jer nas, Bošnjake i Srbe, hrišćane i muslimane, ljude s obe strane Drine, jednako tište slični problemi: siromaštvo, nezaposlenost, propast privrede... Čemu naši vrli i zaslužni političari i te kako doprinose i što zloupotrebljavaju. U Srbiji i BiH, kao i ostatku bivše nam zajedničke države, ekonomija je uglavnom uništena, a od nekadašnjih proizvodnih giganata ostali su pustoš i radnici bez nade da će doživeti bolje dane. Ni tuzlanska fabrika deterdženata “Dita”, nije izuzetak. Fabrika koja je nedavno obeležila 38 godina postojanja, početkom devedesetih imala je oko 700 radnika i razvijenu proizvodnju. Arix, 3 DE, Ida, Fas, Blic, neke su od poznatih “Ditinih” marki.
Onda je došao rat, u kome je poginulo više radnika “Dite”, fabrika oštećena. Posle rata došla privatizacija. Neuspešna i fabrika je propala. “Dita” je zvanično prestala da radi 28. jula 2013. godine. Uprava je izašla iz fabrike, a radnici su počeli da čuvaju imovinu, dežurajući 24 sata. Početkom prošlog februara u četiri tuzlanska preduzeća "Diti", "Polihemu", "Polioćemu", “Konjuhu" proglašena je insolventnost i najavljen stečaj. Radnici zatražili razgovor sa nadležnim političarima. Oni odbili. Ustala je onda Tuzla, značajni industrijski centar nekadašnje Jugoslavije. Demonstracije počele 5. februara 2014. i proširile se BiH. Pokradeni i poniženi radnici tražili pravdu i posao, ali predsednik RS Milorad Dodik u tome video međunarodno-bošnjačku zaveru i napad na svoj entitet. Demonstracije prerasle u različite oblike neposredne demokratije. Okupljali se građani, raspravljali, predlagali, zahtevali: pravdu, posao, život dostojan čoveka. Sve se završilo šekspirovski - “Mnogo buke ni oko čega”. Smenjeni neki političari, došli drugi, skoro isti.
“Dita” se nije dala. Okupilo se pedesetak radnika, skupili pare, kupili sirovine, pokrenuli zarđale mašine i počeli da proizvode. Za početak skromno, dva-tri proizvoda. Pre desetak dana 25 tona njihovih proizvoda razgrabljeno u prodavnicama tuzlanskog kantona. Najveći trgovinski lanci u BiH počeli da prodaju “Ditine” proizvode. Od danas još 20-ak radnika treba da zaposle, čime bi broj dostigao 70. Skromno, deseti deo nekadašnjeg broja radnika “Dite”, ali bolje 70 nego 0. Na društvenim mrežama i u medijima počela akcija podrške i solidarnosti. Reklamu “Fakat miriše bijelo” snimio čuveni Branko Đurić Đura. “Ako te tko pita, reci Dita”, video je poruka koju je, uz podršku ćerkice, na svom Fejsbuk statusu objavio zagrebački komičar Peđa Bajović. “Dubioza kolektiv” im posvetio pesmu. “Kao Feniks iz pepela se diže,na policama sve nam je bliže.Da nam na bijelo miriše ođeća,da naša bude najveća sreća...” Uključile se brojne druge javne ličnosti, omladinske i grupe građana. Svi kupuju “Ditine” proizvode, kvalitetni su, cene pristojne, a znaju ko ih proizvodi i kome pomažu.
U vreme pisanja ovog teksta očekivala se sednica Skupštine poverilaca “Dite”, nakon koje bi sudbina fabrike trebalo da bude jasnija. "Radnici su uradili ono što je u njihovoj moći. Pokrenuta je proizvodnja, kupci su prepoznali naše proizvode i dali nam vjetar u leđa. Sada mi moramo rješavati druge probleme", rekao je stečajni upravnik Hajrudin Kunalić. Možda “Dita” propadne, možda zaista postane Feniks i primer radnicima širom nekadašnje Jugoslavije da pokušaju slično. I da ne veruju političarima.
.jpg)
