Izvor: Blic, 26.Maj.2017, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Današnji roboti jesu talentovani, a sledeći korak je SUPERINTELIGENCIJA
Naučnici iz celog sveta pokušavaju da učine robote što inteligentnijim. Na konferenciji "Rise of AI"(Uspon veštačke inteligencije), održanoj 18. maja u Berlinu, predstavili su najnovija saznanja u ovoj oblasti.
Da li će postojati superinteligencija, kao u filmu “Ex-Machina”, u kome zgodna žena robot prvo zavodi muškarca, da bi potom poželela da ga eliminiše? Da li veštačka inteligencija uskoro nadmašiti čoveka?
Da bi tako nešto uopšte bilo moguće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potrebna je tzv. “moćna veštačka inteligencija”, koja će ne samo uspešnije od čoveka rešavati određenu vrstu problema, već i samostalno povezivati mnoštvo različitih oblasti. “Moćna veštačka inteligencija” bi neprestano sama učila i usavršavala se.
Armija informatičara i koncerni, kao što je Google DeepMind, rade na automatizaciji inteligentnog ponašanja.
Ljudska svest objedinjuje nekoliko važnih aspekata: urođene instinkte, kao što su strah od insekata, seksualna privlačnost, prepoznavanje poriva drugih ljudi i emocija, kao što su bes i radost. Tome se pridružuje “naučeno znanje”, kao što su činjenice, teorije i modeli, kao i znanje koje usvajamo kroz iskustvo, na primer, maternji jezik.
Kada se ljudske sposobnosti uporede sa sposobnostima veštačke inteligencije (VI), upada u oči da one delimično postoje i u VI, ali izolovano: robot “Votson”, na primer, ima samo naučeno znanje i bez greške odgovara na pitanja u kvizu, ali ne može da nauči ništa na osnovu ponašanja sagovornika.
S druge strane, pretraživači imaju sposobnost da na osnovu ubačenih podataka uče nove stvari i prisvajaju informacije sa mreže, ali ne mogu samostalno da odgovaraju na pitanja u kvizu.
- Ljudski mozak je poseban po tome što kombinuje te faktore - objašnjava Hans Uskorajt, direktor Nemačkog naučnog centra za veštačku inteligenciju.
Prema tome, sledeća tehnička revolucija biće objedinjavanje ovih činilaca, a ne unapređenje svakog od njih.
- Autonomni automobil još ne ume da prevodi sa stranog jezika, a kompjuterski šah ne zna da vozi... Upravo tamo želimo da stignemo - kaže Uskorajt.
Rešenje bi mogle da budu veštačke neuronske mreže, tehnologija u kojoj VI, slično kao ljudski mozak, neprekidno uči i povezuje naučene sadržaje. Kada veštačke neuronske mreže budu sposobne da uče i istovremeno posegnu za znanjima iz enciklopedija, postaće superinteligentne.
.jpg)
