Dabrova brana u Glušcima  

Ostvaruje se cilj međunarodnog projekta vraćanja ove nestale životinjske vrste u Srbiju i na Balkan

ZASAVICA - U Mačvi je otkrivena još jedna drvena brana koju je sagradio dabar, nedavno doseljen u ovaj kraj. Brana je podignuta kod sela Glušci, na kanalu koji se uliva u Zasavicu. Po lepoti, ona za obično oko nije ništa posebno - gomila složenog i poduprtog drveća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja pregrađuje kanal. Za prirodnjake, međutim, ona je pravo savršenstvo: struktura joj je podešena da tek malo zadrži vodu, koliko je dabru potrebno za sopstveno "uzgajanje" ribe. Meštani Glušaca podeljeno su doživeli ovu dabrovu "investiciju" u njihovom komšiluku. Jedni su uvereni da se prirodi Mačve vraća vrsta koja se bila izgubila, i to ih ispunjava lepim osećanjem. Drugi, međutim, u dabru vide samo štetočinu, pa proklinju one kojima je palo na pamet da ga opet nasele u Mačvu. Ovi drugi veoma brinu ljude u Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica", pa će koristiti sva zakonska sredstva da se dabrova porodica na kanalu ne uznemirava, a pogotovu da joj se nešto ne dogodi.

- Ova dabrova brana nas je veoma obradovala, jer je definitivno potvrdila da je vraćanje dabra u Srbiju uspelo. Projektom naseljavanja predviđeno je da se dabrova vrsta sa Zasavice širi po drugim vodenim područjima regiona. Mi smo strahovali od mogućnosti da se Mačva ne dopadne dabru, ali se dogodilo suprotno. Neke porodice su dobile mlade, a neke su već preduzele naseljavanje okoline Zasavice - kaže Mihailo Stanković, stručni saradnik u rezervatu.

Stanković kaže da su biolozi koji prate radiometrijske signale sa čipova "zakačenih" na zasavičke dabrove zapazili da je jedna porodica ove, sa Balkana nestale, vrste stigla do reke Jadar. Ako se to potvrdi i nekom branom, neće biti nikakve sumnje da je vrsta izabrala i Jadar. Ostvaruje se sanjani cilj međunarodnog projekta vraćanja ove nestale životinjske vrste u Srbiju i na Balkan. Cilj je već u dobroj meri ostvaren otkrivanjem "ljubavi na prvi pogled" između dabra i prelepe bare, jedne od najlepših na kontinentu, ali dabrovo otkrivanje Jadra, ako se pokaže tačnim, strateški je uspešan rezultat poduhvata.

- Ovo je treća dabrova brana koju smo primetili na Zasavici i u njenoj neposrednoj okolini. Prošle godine smo sa oduševljenjem slikali branu koju je jedna porodica sagradila na mestu gde se u Zasavicu uliva potok Batar, na potesu Crkvine kod sela Radenković. Brana je duga 30 metara, a visoka 180 centimetara, od čega je 80 centimetara iznad vode. Da bi stekli jezerce za svoje potrebe, dabrovi su u graditeljski poduhvat utrošili 20 kubnih metara drveta. Nešto kasnije podignuta je još jedna brana na Bataru, kaskadno u odnosu na prethodnu, pa se može očekivati mali sistem jezera na ovom mestu - ističe Stanković.

Kod sela Radenković zapažene su i dve nove humke, koje je sagradila verovatno ista porodica, jer se često događa da jedna porodica ima više "stanova". Jedna porodica, inače, ne trpi drugu porodicu u blizini. Između porodica mora da bude poprilična razdaljina, jer "imanje" jedne porodice trebalo bi da se proteže tri kilometra! Kako je Zasavica duga više od 30 kilometara, ona može da skući i potomke ovih porodica.

Dabar je nekada živeo u Srbiji, a Zasavica je bila njegovo omiljeno stanište. Nestao je zbog prekomernog izlovljavanja verovatno pre stotinak godina, a možda i kasnije. Društvo prirodnjaka iz Bavarske 2004. godine poklonilo je Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica" četiri porodice dabrova, u okviru projekta povratka dabra u Srbiju, čiji je nosilac Biološki fakultet u Beogradu.

D. Dragičević

[objavljeno: 31.12.2006.]

0 0

Dodajte komentar