Izvor: BKTV News, 23.Jul.2014, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da nam živi, živi, rad
Stupio je na snagu novi Zakon o radu, čime je simbolično označen i početak procesa reformi koji sprovodi Vlada Srbije.
To se može reći upravo zbog činjenice da je ovaj zakon označen kao prvi reformski zakon, a koji je istovremeno i prvi zakon koji je izazvao proteste neke od interesnih grupa, u ovom slučaju sindikata.
Očekivanu reakciju na teške i nepopularne reformske poteze. Iako je činjenica da je novi zakon unekoliko suzio radnička prava, činjenica je i da stari zakon nije uspeo u svojoj nameri – da očuva radnička prava. Naime, bez obzira koliko je to ponavljano, činjenica je da je za vreme trajanja starog zakona posao izgubilo skoro 400.000 radnika (što je skoro polovina onih koji i sada nemaju posao), da su desetine (a možda i stotine) hiljada radnika primale platu sa zakašnjenjem većim od tri meseca (a poneki i više godina), da za sličan broj radnika nisu uplaćivani doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje, a o broju onih koji su radili ,,na crno“ da i ne govorimo. Šta onda reći o drugim zakonskim pravima radnika. I to su fakti koje govore o neuspehu prethodnog zakona. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da se svet menja – hteli mi to ili ne, i kod nas je (na velika ili mala vrata) stigao globalizam i njegov korporacijski kapitalizam, koji je doneo i svoja (za nas koji pamtimo vremena socijalizma možda surova) pravila, koja su uspešno primenili velike strane kompanije koje su počele da rade u Srbiji. I pretvorile su ga u uobičajeno ponašanje u poslovanju za sve. I tako smo imali loše rezultate prethodnog zakona i novo vreme – dobri razlozi za novi zakon, ili bar njegove izmene.
Sa druge strane, treba imati razumevanja i za poslodavce, naravno za one dobronamerne. Zbog starog zakona, i oni su često morali da pronadju način da ga „zaobidju“, kako bi mogli da opstanu, i da nadju novac bar za neko od ključnih radničkih prava na primer redovnu platu, zdravstveno ili penziono osiguranje. I njima je trebalo malo ,,vazduha,, kako bi mogli da razmišljaju o razvoju, i ponekom novom radnom mestu, i to u uslovima krize. A strani investitori (jer ih ima malo), postali su probirljivi pa su mogli da biraju gde da odu – u Srbiju, ili pak u Rumuniju, Bugarsku ili Hrvatsku. A novi investitori su nam ,,hleb nasušni“ u ovim teškim vremenima. A oni ne žele da znaju šta je to plaćeni minuli rad, ili otpremnine za pun radni staž, na primer.
Zakon je donet, i on postaje naša stvarnost – bolja ili lošija, to će zavisiti od nas – odnosno od partnera u socijalnom dijalogu – poslodavaca, sindikata i države. I zbog toga je jako važno da se zajedno krene u sprovodjenje i primenu pomenutog zakona kako bi ostvarili ono što je zamišljeni cilj novog Zakona o radu – nova radna mesta, manje ljudi koji rade ,,na crno,,, redovnije plate, da radnici ne razmišljaju da li mogu da overe zdravstvene knjižice, niti da li im je uplaćen staž. A poslodavci da imaju manje troškova, da prijave one radnike koje to nisu, da možda otvore neko novo radno mesto i sl. Na kraju krajeva, da privučemo nekom novog investitora, da oni otvaraju nove fabrike. Kada bi uspeli da ,,zaštitimo,, sva prava koja predvidja novi Zakon o radu, bila bi to ,,puna kapa,, za radnike. Dogovor kuću gradi (pa makar ona bila i mala i obična), dok je svadja ruši.
I poslednje, a sigurno na i najmanje važno. Sprovodjenje zakona, koji je ocenjen kao proevropski (iako je činjenica da je to samo prvi korak ka usaglasavanju našeg i evropskog zakonodavstva u segmentu radnog prava), biće sigurno pod budnim okom struktura EU. Sprovodjenjem ovog zakona (izmedju ostalog) pokazaćemo i koliko smo spremni da budemo normalna zemlja, a samim tim i članica EU, kada za to dodje vreme.
Autor: Zoran Pavić
The post Da nam živi, živi, rad appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
.jpg)
