Crkveni šengen za Vuka  

Nakon steroidne euforije, predopingovani diplomatski mozak prvog čoveka srpske diplomatije pao je u religijski trans. Neumorni Jeremić napokon je došao na genijalnu ideju da nakon strateških partnerstava sa svim državama sveta (osim Kosova i BiH) konačno uspostavi centralno strateško partnerstvo direktno sa Svetim duhom. Pod uticajem novih trendova, inspirisanih poretkom koji vlada u bratskom >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << Teheranu, Vuk je ozvaničio protokol koji nalaže da ministar spoljnih poslova, uoči poseta stranim državama, ode na radno usaglašavanje kod uzurpatora prestola Srpske pravoslavne crkve Amfilohija Radovića. Nakon dobijenog blagoslova, večno mlađani Vuk anđeoskom lakoćom može da se vine u božanske visine svetske diplomatije

Da je ustanovljena nova praksa u delovanju srpskih zvaničnika obavestila nas je Srpska pravoslavna crkva saopštenjem u kome stoji da je Vuk Jeremić dobio blagoslov Svetog sinoda SPC uoči posete delegacije Srbije Italiji i Vatikanu. Kako se navodi u saopštenju, Sveti arhijerejski sinod primio je u radnu posetu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, u čijoj pratnji su bili savetnik predsednika Srbije Mlađan Đorđević i savetnik ministra spoljnih poslova Damjan Krnjević. Jeremić je tom prilikom zatražio i dobio blagoslov Svetog sinoda uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića i članova Vlade Srbije Italiji i Vatikanu. Prema saopštenju iz Patrijaršije, na radnom sastanku je analiziran i pozitivno ocenjen kvalitet odnosa između SPC i države i međusobni odnos crkava i verskih zajednica u Srbiji.

Paradoksalno je to što je najnovija vest o uspostavljanju polnog jedinstva crkve i države došla tačno u danu kada je Evropski parlament usvojio odluku o ukidanju viza građanima Srbije. Tog dana kada je Srbija, makar simbolično, trebalo da pokaže privrženost evropskim vrednostima, Jeremić je, u pratnji ljudi iz Tadićevog okruženja, demonstrirao da na političkom nebu Srbije još uvek sijaju neke druge zvezdice u obliku pravoslavnih krstova. Da sastanak sa Amfilohijem nije puka slučajnost svedoče i ranije izjave Jeremića koje su bile nadahnute religijskim motivima. Kada je saznao da će vize biti ukinute 19. decembra, ministar je osetio neodoljivu potrebu da nam poruči kako je posebno važno što je za dan izabran “baš Sveti Nikola, kada u Srbiji slavi mnogo ljudi”, uključujući i njegovu porodicu. Beli šengen Jeremiću dođe pre svega kao slavski poklon, a važnije od bezviznog režima za Vuka je to što će mu Amfilohije, vrhovni tumač dogmi SPC, napokon dati blagoslov da za glavnog gosta Borisa Tadića pripremi čuvenu gicetinu, čime će se usred božićnog posta ostvariti predsednikov dečački san. Tako će pijani slavski Srbi na čelu sa Tadićem, Jeremićem i zapakovanom prasetinom za poneti, moći napokon da krenu u novu seobu kao oblik ritualnog fizičkog, ali ne i duhovnog sjedinjavanja sa Evropom. A sa sobom će moći da povedu i po jednog sveca za koje će takođe tog dana biti ukinute vize. Srbijanskom režimu sveci i njihovi ovozemaljski zastupnici u mantijama, ionako su već odavno postali važniji od sopstvenih građana.

Čuvenu Koštuničinu srednjevekovnu mantru o simfoniji crkve i države, Jeremić je formalno osavremenio kovanicom o potrebi sinergije ta dva tela. Kada je početkom godine ustanovio običaj da češće prisustvuje sednicama crkvene nego republičke vlade, Jeremić je to pravdao potrebom da “sinergijom crkve i države” odbranimo Kosovo. Već tada je postalo jasno da je suludi projekat odbrane Kosova od njegovih građana definitivno izmešten sa ovozemaljskih terena u međugalaktičku arenu, ali niko nije verovao da će Tadićev režim krenuti stopama Koštuničine klike i da će do te mere poniziti građane Srbije i srpsku državu, ljubeći ruku i tražeći blagoslov od istih onih koji su svojevremeno miropomazali Arkana i Škorpione kada su polazili u svoje krvave pljačkaške pohode. Čovek koji je sada blagoslovio mlađanog Tadićevog junošu, isti je onaj Amfilohije koji se naslađivao nad odrom ubijenog srpskog premijera Zorna Đinđića i koji je radosno išao u radnu posetu Slobodanu Miloševiću kako bi ga ohrabio da izdrži u odbrani svojih zločina u Haškom tribunalu.

Tihovanje utroje: Pomoćnik, ministar i čovek u crnomPhoto: FoNet/Božidar Petrović

Pored kršenja elementarnih moralnih načela, praksa koju je ustanovio Vuk Jeremić, uz očigledan Tadićev blagoslov, predstavlja i kršenje ustavnih načela o razdvojenosti crkve i države. Niti je SPC državna crkva niti su svi građan Srbije članovi te crkvene organizacije. Kao logično nameće se pitanje zašto Jeremić nije tražio blagoslov ostalih verskih zajednica, kao i pitanje stava građana koji nisu verski opredeljeni i ne pripadaju nijednoj verskoj zajednici. Ako išta u nelegitimnom Ustavu Srbije, izglasanog noćnom krađom referendumskih glasova, zaslužuje poštovanje, onda su to odredbe o odvojenosti crkve i države. Nažalost, to je upravo ono načelo koje niko nije ozbiljno shvatio kao ustavnu obavezu, počev od zakletih legalista pa do nastavljača njihovih projekata.

Aktuelni srbijanski režim na izborima je izglasan od građana Srbije, ali od tog trenutka on je osećao veću potrebu da se konsultuje sa sivim centrima moći koji postoje u društvu nego sa građanima koji su glasali za lažna obećanja. Interesi celine društva podređeni su pojedinačnim i partikularnim interesima ljudi bliskih vlasti, pa tako i SPC kao jedna uska interesna zajednica može da postane bitan faktor koji direktno utiče na odluke i ponašanje ljudi kojima smo naivno poverili da odlučuju o našim zajedničkim poslovima. Šta bi se dogodilo da je kojim slučajem Amfilohije odbio da pruži blagoslov državnom vrhu za posetu Vatikanu ili bilo kojoj drugoj zemlji? Ili je to možda nemoguće, pošto sve ima svoju cenu? Neverovatno je kako Tadić i Jeremić nisu naučili lekciju iz Miloševićevog i Koštuničinog primera, koje političke i lične propasti nisu spasile kupljene Amfilohijeve oproštajnice grehova. Građani Srbije, kao i svaki puk vođen psihologijom gomile, na kraju su ih fizički odbacili kao preteško breme, nastavljajući da neguju svoja anahrona uverenja i vrednosti, uvek iznova tražeći u spoljnom svetu krivca za sopstvene promašaje i zablude.

0 0

Dodajte komentar