Crkva popa Branislava  

Suštinski, od kada je Slobodan Milošević popovima dozvolio da po Srbiji šetaju koske, Srpska pravoslavna crkva na različite načine ponižava građane Srbije, besomučnom pljačkom državnog budžeta, širenjem besmislica, nasrtajima na davno okrnjenu ustavnu sekularnost. Sve sa podrškom državnog vrha u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, pljačke čije se razmere poslednjih godina tek >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << naslućuju. Od ratnohuškačkih urlika i koljačke zaštite nejači u susedstvu, do izlečenja peranovićevskog tipa, SPC, zapravo, nije odstupala od svoje iščašene doktrine, ne trpeći, za razliku od svojih ortaka iz vlasti koji su gubili izbore, nikakve posledice

Nakon državno-crkvenog ubistva Nebojše Zarupca država znakovito ćuti, a crkva se, preko bahatih zvaničnika, oglašava lažima i mentalnom torturom nad narodom u kojem je, tol'ki mu domet, godinama institucija od najvećeg poverenja. Ostali su bezuspešni pokušaji vrha SPC u prikrivanju činjenice da je opskurni lečilišni pakao “Sretenje” u Jadarskoj Lešnici srastao sa kancerogenim tamjanskim tkivom. Prema pisanju beogradske štampe, patrijarh srpski Irinej naredio je istragu o ubistvu, navodno sa posebnim akcentom na utvrđivanje istine o tome kako je Peranović, nakon slučaja Crna reka, mogao da nastavi svoju delatnost pod okriljem Crkve, odnosno sa blagoslovom Eparhije šabačke. Uz tu informaciju servirana je i bljuvotina po kojoj je patrijarh bio neobično ljut “kad je saznao”. Zapravo, možda se i ljutio kad je saznao da se saznalo.

Branislava Peranovića, neobuzdanog, opasnog mantijaša, eufemizmom njegovog branioca, čoveka koji je, braneći život prouzrokovao smrt, saznala je i šira javnost, pre tri nedelje vladika šabački Lavrentije unapredio je u čin protojereja – stavrofora, “za dobra dela i izuzetne rezultate koje je postigao” (advokat Ilija Radulović). Isti vladika na čiji je poziv Peranović došao u Jadarsku Lešnicu i otvorio nelegalni centar, nedugo po objavljivanju video zapisa mučenja bolesnika u Crnoj reci, centru kojim je rukovodio do 2009.

Još malo epiloga, Centar “Sretenje” zatvorila je Eparhija šabačka, a Branislav Peranović smršao je desetak kilograma (advokat Radulović).

I za Peranovićevog zaštitnika Lavrentija, naravno, ima opravdanja, štancuje ih besramno vladika bački Irinej koji tvrdi da Sinod SPC o odlikovanju - unapređenju nije bio obavešten: “Ako je to tačno, onda je tu pogrešio vladika Lavrentije. Moje je tumačenje da vladika, ili nije mnogo znao o Peranovićevom žitju i priključenijima, ili je naivno verovao da se Peranović u međuvremenu pokajao i odustao od batinaške prakse. Dobro je i jevanđeoski ispravno verovati u snagu pokajanja i u to da nijedan čovek nije nepopravljivo pokvaren i zao, ali dobrota ne sme da se izrodi u pasivnu bolećivost”, kaže Irinej.

Photo: www.sumadijapress.com

Nije ovde kraj izmišljenoj neobaveštenosti Sinoda i nižih popova, crkvenu vladu, tvrdi Irinej, veruju budale, čak i ne slušaju. Sinod je zbog slučaja Crna reka tražio crkvenosudski postupak protiv Peranovića. “Njegov tadašnji nadležni episkop (raško-prizrenski i kosovo-metohijski Artemije, prim. aut.) nije poslušao Sinod. Da ga je poslušao, Peranović bi, posle presude crkvenog suda, bio raščinjen, ili, u najmanju ruku, stavljen pod doživotnu ili dugotrajnu zabranu sveštenodejstva, a pogotovu bi bio onemogućen da se i dalje bavi svojim dotadašnjim poslom. Neću, naravno, da budem nepravedan, jer sam uveren da ni tadašnji episkop, ni drugi potonji, nisu ni slutili koliko taj čovek može da bude opasan po okolinu”, rekao je vladika Irinej.

Kriv je, dakle, Artemije (Radosavljević), 2009. nadležni episkop za Crnu reku, jer da nije sprečio pokretanje crkvenosudskog spora, Peranović bi bio raščinjen, a Nebojša Zarubac živ. Ali, čak ni sotona poput Artemija nije kriv, jer su razmere zla sa kojim su se suočili Crkva, država, pa i ceo narod, takve da ni sam šef Irinejev i Sinodov.

Same laži i budalaštine, nije monstrum pod okriljem SPC valjao brojanice, nego je uništavao bolesne ljude, a SPC, navodno, nije znala. Lažac ima svoje krivce: “Nikog i ništa ne opravdavam, ali, mislim da treba, umesto prozivanja i osuđivanja drugih, da vrednujemo svoj sopstveni doprinos duhovnog i moralnog stanja društva u kojem je I ovakav slučaj bio moguć. Pored pitanja 'Ko snosi odgovornost', potrebno je i pitanje: 'Da i ja ne snosim bar malo odgovornosti'”, izgovorio je Irinej.

Kako nešto nije stid nekoga iz Crkve besmisleno je pitati, bitange u mantijama koje imaju pogubni uticaj na civilizacijske vrednosti, u raspadnutom društvu, pripisale bi svima krivicu, naložile građanima da se podvrgnu introspekciji koje, zna to otac Branislav, nema bez fizičkog zlostavljanja. Suštinski, od kada je Slobodan Milošević popovima dozvolio da po Srbiji šetaju koske, Srpska pravoslavna crkva na različite načine ponižava građane Srbije, besomučnom pljačkom državnog budžeta, širenjem besmislica, nasrtajima na davno okrnjenu ustavnu sekularnost. Na život. Sve sa podrškom državnog vrha različitih obličja, u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, pljačke čije se razmere poslednjih godina tek naslućuju.

Photo: rtv.rs

Od ratnohuškačkih urlika i koljačke zaštite nejači u susedstvu, do izlečenja peranovićevskog tipa, SPC, zapravo, nije odstupala od svoje iščašene doktrine, ne trpeći, za razliku od svojih ortaka iz vlasti koji su gubili izbore, nikakve posledice. Za pranje novca preko SPC još niko, bez obzira na ideološke razlike, nije odgovarao i neće. Ivica Dačić nije odgovarao za Memorandum smrti koji je sa patrijarhom potpisao 18. marta ove godine. Nijedna vlada nije odustala od ponižavajuće doplatne marke “za Hram” koji će isisavati novac iz budžeta još decenijama, preuzimanje mafijaške saradnje sa Crkvom išlo je uvek bez problema i suvišnih skupštinskih debata, svi su bili i ostali, pesnik bi rekao, zaštićeni lopovskim kodeksom”. U takvoj atmosferi suživota, Peranović je uistinu incident, morao je da se zaustavi, makar kod sedamdesetog udarca, zarad opšte nedodirljivosti.

Retko se dešava u Srbiji, ali, utisak je da slabi organsko jedinstvo popova i civila. Nismo svi krivi, ma koliko se duboko i smerno, po savetu Irinejevom, zamislili. Mi knjižimo jednog manje ovde, popovi jednog više gore.

0 0