Čovek se plaši vremena, vreme se plaši piramida  

Egipat i istoriju drevne civilizacije stare pet hiljada godina vide svake godine milioni turista iz čitavog sveta. Nepostojanje sezone i formalni vizni režim omogućili su zemlji hramova i spomenika značajnih za ljudski rod, dostupnih čitave godine, da se pretvori u jednu od najvažnijih turističkih destinacija i za putnike iz naše zemlje. Vodič Kontikija Branko Veledinović godinama vodi ture >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po zemlji bogova, piramida, mitova i istorije. Opisao nam je vodički, stručno, najposećenije turističke pozicije Egipta.

Vreme bogova

Stari Egipćani su verovali da je periodu vladavine faraona prethodio period vladavine bogova, i to: Ptah, Ra, Šu, Geb, Oziris, Set i Horus. Nakon predinastičkog perioda, istorija starog Egipta proteže se na 3.000 godina i obuhvata više od 30 faraonskih dinastija od Menesa iz arhaičnog perioda od 3200. godine pre nove ere, preko starog carstva od 2650. g. p. n. e., faraona Zosera, Keopsa i Kefrena, pa prelazni period do 2040. g. p. n. e. od kada počinje srednje carstvo, do 1750. g. p. n. e. Tada počinje vladavina faraona iz doba novog carstva, od 1550. do 1070. g. p. n. e., Tutmosa, Tutankamona, Setija, Ramzesa II pa sve do grčko-rimskog perioda i 395. g. nove ere i vladavine Aleksandra Velikog i Kleopatre. Svi otkriveni hramovi i čuda Egipta koji su sada i meta turista vezani su za ove dinastije.

Krstarenje Nilom

Sve što treba videti u Egiptu sadržano je u krstarenju ovom moćnom rekom, žilom kucavicom starog, ali i modernog Egipta. Put traje 11 i 12 dana i za to vreme – kombinacijom brod, voz, autobus – turisti odlaze čak 1.500 kilometara duboko u afrički kontinent i preko platoa Gize, Luksora i Asuana sve do oboda Nubije i Abu Simbela upoznaju istoriju, ali i sve čari Egipta.

Plato Gize – piramide

Egipćani su bili svesni varljive dužine života pa su sve kuće gradili od trošnih materijala kao što je trošan i život. Ali su zato duboko verovali u nastavak večnog života od milion godina pa su gradili hramove – piramide da traju večno. Kraj Kaira nalaze se i tri glavne piramide Mikerinova, Kefrenova i Keopsova velika piramida koja je sagrađena 2680. g. p. n. e. i predstavlja najstarije od sedam svetskih čuda i jedina je koja još postoji. Prema zapisima egiptologa, nekada su piramide bile obložene finim belim krečnjakom iz Tura pa su blistale na svetlosti boga sunca Amona i videle se izdaleka govoreći o moći egipatskog carstva. Sfinga je nekada bila ukopana u pesak a očišćena prvi put posle 2.000 godina početkom 19. veka i predstavlja lice kralja Kefrena.

Memfis – Sakara

Kraj drevne prestonice Egipta Memfisa (posećuje se ležeća kolosalna statua Ramzesa II i alabasterna sfinga) u nekropoli Sakari nalazi se prva ikada izgrađena piramida stara 4.340 godina, Zoserova stepenasta piramida. Grobnica sa jedinim, uklesanim u kamenu, opisom života u Egiptu (lova, ribolova, zanata), pored nađenih artefakata (srpova, mačeva, posuda i oruđa za obradu zemlje) potiče iz 27. veka pre nove ere.

Aleksandrija

Predstavlja obilazak najznačajnijeg grada Sredozemlja koji se prostirao na 30 kilometara uz obalu i bio trgovačko i kulturno središte ne samo Egipta već i starog sveta. Može se razgledati tvrđava Kaitbej na mestu čuvenog svetionika Farosa Montaza i džamija Abdul Abas.

Luksor – Dolina kraljeva

Nakon puta vozom stiže se do Luksora, najvećeg otvorenog muzeja na svetu, i Doline kraljeva gde se nalaze Memnonovi kolosi, sve najčuvenije grobnice Ramzesa, Tutankamona, kraljice Nefretit i faraonke Hatšepsut iz 15. veka p. n. e. Tu je i Karnak, najveći hram ikada izgrađen na svetu i posvećen jednom bogu sunca Amonu. Prostire se na 100 hektara i milion metara kvadratnih sa monumentalnim stubovima.

Edfu – Kom Ombo

Daljom plovidbom luksuznim brodovima-hotelima od pet zvezdica, u prostranim kabinama, sa sunčanim palubama i bazenom, stiže se prijatno do najlepše očuvanih hramova iz ptolomejskog perioda posvećenih Horusu (sokolu) i Sobeku (krokodilu). Veliki problem drevnog Egipta sa krokodilima rešen je tek 1970. godine, izgradnjom velike brane na Nilu, gde su staništa krokodila ostala uzvodno na jugu ka središtu afričkog kontinenta.

Asuan

U Egiptu postoje oblasti krečnjačka na severu, prema jugu – kamena peščara, a od Asuana predeo granita i sve što je sagrađeno od granita potiče iz te oblasti. U Keopsovu piramidu ugrađeno je 365.000 tona granita koji se prevozio brodovima hiljadu kilometara na sever. Na Kontikijevoj turi se pored monumentalne brane obilazi jedan od drevnih kamenoloma sa nedovršenim džinovskim obeliskom uz predavanje o vađenju i transportu kamena Nilom. Tu je i hram boginje Izis na ostrvu File i jedno od čuda Egipta – botaničke, Kičenerove bašte koje predstavljaju rajski vrt na Nilu uz vožnju felukama, tradicionalnim brodovima na jedra.

Abu Simbel

Na 280 kilometara od Asuana i samo 50 od Sudana, gde su nekada prolazili karavani nubijskih robova, Ramzes II, najveći egipatski faraon-graditelj, izgradio je Abu Simbel u 13. veku p. n. e., i to ukopan u granitnu liticu. Na izgradnji velike brane u Asuanu načinjeno je još jedno čudo, ali modernog Egipta, kada je čitav hram izdignut 65 metara pomeren 210 metara, zaliven betonskom kupolom zbog zaštite i vraćen u isto granitno brdo.

Šarm-el-Šeik

Najpre je ovo najpoznatije i najlepše letovalište u Egiptu predstavljalo ekskluzivno mesto odmora bogatih Egipćana, ali je kasnije ovaj biser turizma sa vrha Sinajskog poluostrva, 480 kilometara od Kaira, stekao međunarodnu popularnost. Obala prekrivena koralima postala je svetski hit za ronjenje i obuku u fascinantnom Crvenom moru, uz divne plaže, velelepne hotele, bazare ali i mesta za izlazak.

Hurgada

U zemlji gradova starih hiljadama godina postoji mesto nastalo pre samo jednog veka, a osnovali su ga britanski i italijanski inženjeri u potrazi za naftom. Tek od sedamdesetih godina 20. veka postaje popularno letovalište sa lepim plažama, kristalnim morem i arhipelagom koralnih ostrva sa prekrasnim podvodnim svetom. Čuven je noćni život Hurgade uz orijentalne bazare, za cenkanje, barove, kao i spektakle sa trbušnim plesom.

Kairo – Egipatski muzej

Najveći grad Afrike sa 25 miliona stanovnika prostire se 40 kilometara u pravcu sever–jug. U centru se nalazi muzej egipatske civilizacije i sadrži sve najznačajnije sačuvano blago iz istorije Egipta. Sve što je spaseno iz groba kraljice Hetepheres, majke faraona Keopsa, koji je pljačkan još u 26. veku p. n. e. a pronađeno u Keopsovoj grobnici može se videti u odaji Keopsa i njegove majke. Pljačka se već hiljadama godina, a kada je Hauard Karter pronašao blago Tutankamona, koji nije bio tako značajan vladar, grobnica je imala 85 kvadrata (umro je sa 19 godina), izjavio je da se može zamisliti šta se nalazilo kod Keopsa, Kefrena ili Ramzesa (grobnica od 540 kvadrata, a njegovog oca Setija I – 600 kvadrata). U razgledanju grada mogu da se vide Kairska kula, Opera, „Grad mrtvih”.

Izleti

U organizaciji Kontikija postoji niz izleta, od posete Sinaju i Mojsijevoj gori, gde se po predanju bog obratio Mojsiju i dao mu deset tablica božjih zapovesti, tu su crkva i bazilika svete Katarine, vrtovi svetog Ilije i vrata svetog Stefana, kao i spuštanje niz 3.750 monaških stepenika. Može se posetiti i pećina svete porodice Hristove izbegle od pogroma vladara Judeje – Iroda, koji je naredio pomor sve muške dece do dve godine starosti. Pećina je natkriljena crkvom iz šestog veka iz doba vizantijskog cara Justinijana koji je obnovio Sirmijum, Singidunum, Viminacijum, Kostolac. Potom izleti džipovima u pustinju i boravak sa večerom u beduinskom selu gde se vidi bunar u pustinji, način dobavljanja vode, mala džamija, deca, kamile, mačke, okućnica, kao i poseta bazaru sa originalnim umotvorinama. Tu su vožnja felukama po Nilu, poseta i kupanje na nekom od pet koralnih ostrva kod Hurgade, tri sata plovidbe podmornicom, vožnja ATV-ima (četvorotočkašima), kros motorima ili jahanje na kamilama kroz pustinju. Svi fakultativni izleti se kreću od 20 do 55 evra za one najzahtevnije i najduže.

Sud bogova

Stari Egipćani u „Knjizi onog što predstoji po danu” opisuju kako bogovi sude preminulom, vagajući njegovo srce u odnosu na pero istine. Bog – šakal Anubis meri srce, dok Tot, bog sa glavom ibisa i oličenje mudrosti, beleži presudu. Ako bogovi presude da je „čist od grehova”, preminuli će otići u carstvo Ozirisovo. Ako nije, njegovu dušu će progutati Amat, „proždirač” s glavom krokodila.

Saveti vodiča

Letnji meseci mogu biti veoma topli, ali je klima suva i vetrovi koji duvaju čine da se ne oseća vrelina. Crveno more je tirkizne boje uz bleštave peščane plaže, voda ni u januaru nije hladnija od 20 stepeni. Temperatura vazduha je u zimskim mesecima oko 20, leti u Asuanu i Luskoru kreće se i iznad 40 stepeni, a na obali i više, ali se to ne oseća zbog strujanja vazduha. Za jedan evro dobija se oko osam egipatskih funti. Hrana je jeftina, bogata, ukusna i raznovrsna, samo što je začinjenija pa se preporučuje opreznost dok se stomak ne adaptira. U hotelima je ishrana prilagođena turistima, pa mogu čitav odmor da se hrane na evropski način. Voda je u Egiptu biološki ispravna, ali čudnog, muljevitog ukusa zbog bunara povezanih sa Nilom, pa se konzumira isključivo flaširana voda (od 25 centi do evro – 1,5 litar).

Potrebne su kreme visokog faktora zaštite i obavezna pokrivka za glavu, kao i sunčane naočare. Izbegavati u letnjim mesecima izlaganje suncu od 13 do 16 časova. U Kairu i letovalištima na Crvenom moru koristi se taksi, uz neizbežno cenkanje. U vozu od Kaira do Luksora komfornije je doplatiti za spavaća kola, što uključuje večeru i doručak u vozu i košta 35 evra. Narod je predusretljiv i ljubazan, uvek spreman da pomogne, a najvažnije je znati ime hotela i svi će vas odvesti do mesta ukoliko ste se izgubili, pa i policija. U Egiptu se govori arapskim dijalektom, ali je službeni jezik engleski, mada je sporazumevanje prilično loše. Pri telefonskom pozivu u Srbiju okreće se 00381, a za Egipat iz Srbije 9920. Viza se dobija na aerodromu lepljenjem markice u pasoš i košta 12 evra.

Da se zna

Egipat je jedna od najznačajnijih zemalja Afrike i prostire se na skoro milion kvadratnih kilometara, od Sredozemnog mora do 23. paralele severno od Ekvatora na jug. To je pustinjska zemlja i graniči se sa Libijom, Sudanom, Crvenim morem, Izraelom i Sredozemnim morem na severu. Tanki pojas plodnog obradivog zemljišta u dolini i delti Nila dodiruju tri velike pustinje: Arabijska, Libijska i Nubijska. Klima je pustinjska, topla i suva, sa malo kiše, pa Kairo ima devet, Luksor tri, a Asuan samo jedan kišni dan godišnje.

Ištvan Dekanj

[objavljeno: 09/04/2008]

0 0

Dodajte komentar