Izvor: Blic, 02.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene i proizvodnja
Rast proizvodnje se usporava, a rast cena ne. Takođe, uvoz se praktično uvećava istom brzinom kao i izvoz, a pokrivenost je nešto ispod 50 odsto. Podaci o tržištu rada - zaposleni i nezaposleni - dobiće se tek za nekoliko meseci, ali je malo verovatno da su kretanja pozitivna. Konačno, rast koji se sada ostvaruje uglavnom je posledica rasta potrošnje, a mnogo manje ulaganja. Koja se reakcija kreatora privredne politike može očekivati?
Centralna je banka neznatno snizila kamatnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stopu koja joj je najvažnije sredstvo monetarne politike. Objašnjenje za taj potez je da se inflatorni pritisci ublažavaju, pa se može smanjiti monetarna restriktivnost. Ovom se promenom, međutim, kamatna stopa vraća tamo gde je bila pre nekoliko meseci, a eventualna promena u stopi inflacije ne može da se dovede u vezu s tim. U ovom času, kao i inače, glavna su događanja na tržištu stranim novcem, gde dinar nastavlja da jača.
Ministar finansija je, opet, najavio da će se plate u javnom sektoru zamrznuti, ali realno, a ne nominalno. Nije rečeno koja će se stopa inflacije smatrati relevantnom za indeksaciju. Može se pretpostaviti da će to biti indeks troškova života, a oni su već porasli za preko osam odsto u ovoj godini. Budući da se teži usporavanju inflacije, to znači da državne plate tome neće doprineti, pa će realno smanjenje morati da se dogodi negde drugde. Kako se najavljuje i realno povećanje penzija, ostaju plate u privatnom sektoru. Kako su one određene tržišno, to ili neće biti podsticajno za rast privatne privrede, ili će se rast cena nastaviti. A onda će se nastaviti i rast spoljnotrgovinskog deficita i smanjenje zaposlenosti.
.jpg)
