Izvor: Blic, 25.Nov.2015, 09:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CRVENA SMRT Najgora ekološka katastrofa u istoriji Brazila dolazi na NAPLATU
Najgora ekološka katastrofa u istoriji Brazila ostala je u senci najnovijeg niza događaja koji nameću pitanje bezbednosti. Činjenica je, međutim, da je od katastrofe prošlo više od dve nedelje, razmere štete koju je izavala tek sada dolaze do izražaja.
Petog novembra se srušila brana kod rudnika u provinciji Minas Žerais, koja obiluje mineralnim bogatstvom. Tom prilikom, oko 50 miliona kubnih metara otrovnog blata izlilo se u sliv Rio Dosija i istog trenutka uzrokovalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pogubne posledice. Klizište je uništilo istorijski grad Bento Rodrigez i usmrtilo 11 osoba, dok se 12 vode kao nestale. Dugoročne posledice bi, međutim, mogle biti još pogubnije.
Blato je zapravo otpad iz rudnika koji je u zajedničkom vlasništvu anglo-australijskog “BHP Bilitona”, najveće rudarske kompanije na svetu, i brazilske kompanije “Vali”. Druga brazilska kompanija “Samarko”, upravlja branama rudnika u okviru preduzeća sa zajedničkim ulaganjem. Još dve brane koje opslužuju kopove oslabile su i takođe bi mogle da se sruše i u toku su radovi kako bi se to sprečilo.
Blato obiluje rudom gvožđa i silicijum-oksidom i sadrži otrovne metale kao što su živa, arsen, hrom, cink, bakar i mangan, u koncentracijama opasnim za organizam. Rio Dosi je jedna od najvažnijih reka u Brazilu i stotine hiljada ljudi zavisi od nje, jer koriste vodu za piće i navodnjavanje.
Reka se uliva u Atlantski okean kod Regensije, čije su plaže omiljene među turistima i lokalnim stanovništvom. Selo od oko 2.000 stanovnika zavisno je od turizma, ribolova i zaštite mora, pa bi ova katastrofa mogla da uništi i njega i mnoga druga.
Nivo kiseonika u Rio Dosiju je naglo opao, a lokalno stanovništvo užasnuto posmatra nekada bistru reku koja je postala smeđa. Na mnogim mestima reku je zagušio otpad, pa se strahuje da su uništene mnoge vrste koje se nikada neće oporaviti. Više od 500 kilometara je već sada skoro mrtvo.
Velika količina otpada dovela je do promene vodenih tokova i struja, bitno menjajući ekosistem reke, a blato, budući da obiluje gvožđem, na kraju će se stvrdnuti do konzistencije slične betonu, i sahraniti biljni svet. Proces raspadanja otpada koji je započeo unutar brane izazvaće hemijsku i bakteriološku kontaminaciju.
Kada blato dospe u more moglo bi da izazove zagađenje morskog sveta i možda čak uništi koralne grebenove arhipelaga Abrolhos osetljive na naslage neorganskog materijala.
U izveštaju iz 2013. iznete su kritike zbog strukturnih grešaka, slabog održavanja i neodgovarajućih propisa kada su u pitanju brane. Za ukupno 700 brana u zemlji ima samo četiri inspektora. Kompanije su već novčano kažnjene, ali kritičari kažu da su kazne smešno male u odnosu na sredstva koja su potrebna samo za čišćenje, te da one neće podstaći kompanije da budu opreznije. Ako se ništa ne promeni, zaključiće da se isplatiti zagađivati okolinu.
.jpg)
