Božja nepravda  

Dugo su se u Tribunalu opirali i nisu dozvoljavali Radovanu Karadžiću da daje intervjue za medije. Za to pravo prvo se izborila holandska agencija ANP na šta su reagovale Žene Srebrenice ogorčene zbog dopuštanja Karadžiću da ponovo pljuje po žrtvama. No to svakako nije tema ovog članka jer se u poslednjem intervjuu koji je Karadžić dao, i to za "Večernje novosti", ni jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << jedinom rečju ne spominju Karadžićeve žrtve, ne spominje se ni Srebrenica, ni Sarajevo, ni logori, ali se spominju patnje koje je sam proživeo do ulaska u jednu od luksuznih ćelija Tribunala, kao i patnje njegovih bližnjih. To ne treba ni da čudi kada pitanja postavlja poznato pero "Novosti" - Dušan Stojaković

Cenjeni čitaoci Večernjih novosti dobili su na poklon pred Novu godinu dve strane intervjua sa ratnim zločincem Radovanom Karadžićem, odnosno dve strane propagandnog letka pod nazivom “Ne bi bilo rata da Alije nije mutio”.

Koliko god se od Karadžića očekivalo da krivicu prebacuje tamo gde ga manje boli, defitivna zvezda ovog intervjua je sam novinar koji je predstojeće suđenje nazvao “procesom stoleća”, iako još ni decenija nije prošla. Uviđajan, kakvim ga majka rodila Stojaković započinje:

* Kako ste podnosili optužbe da su Srbi bili taoci vašeg skrivanja?

Jako teško. Nije reč samo o porodici, nego i drugim potpuno nedužnim ljudima, prijateljima, pa čak i nepoznatim, nepravedno optuživanim za pomaganje. Naš paroh Jeremija Starovlah i njegov sin Aleksandar su jedva preživeli, mnogi su propali ekonomski, psihički, porodično. Tim ljudima i mojoj porodici, moji progonitelji i ja dugujemo mnogo, jer su te patnje nezaslužene i nezamislive u civilizovanom svetu. Bin Ladenov brat trguje sa Zapadom, i to je, možda, i normalno, sinovi ratnih vođa drugih strana u našem sukobu bave se politikom i biznisom naveliko, a moja porodica je prošla kroz pakao. Može doći vreme da se Staljinu svi izvinimo - bar nije imao potrebe za hipokrizijom i perfidijom.

Interesovalo je Stojakovića i čija je ideja bila da Karadžić od osionog političara kakav je već bio postane tihujući druid.

Oprez na crveno: Dragan DabićPhoto: EPA/STR

* Da li je ideja da budete doktor Dragan Dabić vaša?

Moje ime je u slovenskoj mitologiji epikleza, prizivanje boga Daboga, hromog Dabe, pa sam tako, šale radi, izabrao prezime. Radnu verziju komedije „Sitovacija“ potpisivao sam kao Daba Šon, a to ime krije i mogućnost čitanja Da, baš on, kao što i „Sitovacija“ krije više čitanja: Sit ovacija, Sit ova CI(J)A - itd. Besposlen pop jariće krsti.

E, ako nas ovo nije preseklo, onda neće ništa. Stojaković međutim nije ni trepnuo već je uputio sledeće pitanje:

Prosvetljenje

Zanimalo je Stojakovića i kako je Karadžić uspeo da započne potpuno novi život, bez porodice i prijatelja na šta je ovaj odgovorio: “Desilo se da sam iz potpune nule, bez lične istorije, kao nova ličnost, stvorio nekoliko stotina dobrih prijateljstava. To se u Beogradu, i pored svih njegovih nevolja, još uvek može, i to me podseća na Beograd pre 1978, pre nego što su postali vidljivi efekti Ustava iz 1974. A to je bio Beograd, grad bez premca u svetu! Bilo bi lepo da Beograđani ponovo nađu mir i ne dozvole da se pizma iz politike uvlači u njihove živote. Porodice i prijateljstva, to je put!”

* Iako je doktor Dabić bio pojava koja skreće pažnju, niko nije uspeo da vas prepozna. U čemu je bila tajna vašeg skrivanja?

Nije mi se desilo da me u Srbiji negde legitimišu. Bio sam uzoran građanin, nisam prelazio ulicu na crveno i izbegavao sam događaje o kojima bi čovek morao svedočiti, i nikome nisam bio zanimljiv. Morao sam zarađivati za život, pa je identitet bio neophodan.

Sarajevska škola, nema šta. Vidi se da je Karadžić dugo vremena proveo u gradu kojeg je godinama besomučno bombardovao.

Zatim je usledio niz pitanja o dogovoru Karažića i Holbruka, a u jednom trenutku Karadžić čak tvrdi da Holbruk nikada ne bi ni pregovarao sa njim, ali je bio svestan da “mi nismo ratni zločinci”.

Opleo je Karadžić po Izetbegoviću optužujući ga da je “SDA krenula u uništavanje zajedničke države, sa ciljem potčinjavanja Srba u unitarnoj BiH”. “Mi smo izabrali svoj legitiman put: preduzeli smo mere obezbeđenja opstanka kroz osiguranje konstitutivnosti i suverenosti tamo gde smo bili suverena većina”, a na koji način je obezbeđivana suverena većina govore i svedočenja u knjizi koju feljtonizujemo “Balkan bluz”.

Za kraj su Stojaković i Karadžić ostavili poveznicu koja potvrđuje da horizont počinje tamo gde počinje Srbija, a da ista biva tamo gde ima Srba. Govoreći o “procesu stoleća” i odbrani Karadžić kaže: “I zato je ovaj proces deo Božje pravde, i on će celu krizu osvetliti i razjasniti. Zbog toga ne sme da bude smandrljan”.

E, iz njegovih usta u iste one Božje uši koji će tako nesebično udeliti pravdu, a da je iste zajedno sa Karadžićem ćeliju bi delio i novinar. A, pravda za Karadžića? Još jedan oksimoron.

0 0

Dodajte komentar