Izvor: Danas, 18.Apr.2015, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biti melodičan je radikalan čin
Kristijan Fenes (1962), ili jednostavno Fennesz, austrijski je elektronski umetnik koji se služi svojom gitarom i laptopom da kreira zvučne predele velike otmene snage. Njegova lista solo radova, kao i izuzetne kolaboracije sa nekim od najupečatljivijih stvaralaca današnjice, zavidno je dugačka i za poštovanje. Na Resonate festivalu, Fenes će sa svojim berlinskim video-kolegom od imena, Lilevanom, predstaviti u Domu omladine u subotu atraktivan projekat "Mahler Remixed".
Kakva >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je bila kulturna i politička klima u Beču i Austriji u vreme vašeg odrastanja - to je još uvek doba "hladnog rata", a vaša domovina nalazi se tu negde po ivicama Istoka i Zapada?
- Da, "hladni rat" je svakako u to vreme bio još uvek na snazi, ali nije da smo ga ovde nešto mnogo osećali. Čak iako sam ja lično odrastao tik uz "gvozdenu zavesu", život oko mene nije se stvarno razlikovao od bilo kojeg u nekoj drugoj zapadnjačkoj zemlji. Ono za čim zaista žalim jeste to da nam nikada nije bilo ponuđeno da učimo recimo mađarski ili slovački u školi. Danas bi to bilo korisno.
Da li je u vreme dok ste još uvek bili tinejdžer, provejavala kroz poimanje kulture svest o tome kuda je sve sezala nekadašnja Austro-Ugarska monarhija? Rečju, da li je Beč i u to vreme bio multikulturalna zajednica ljudi poput ovog danas ili su vidici bili ipak skučeniji, svedeniji?
- Definitivno su bili skučeniji. U to doba Beč je bio sivkast, zamukao i bez imalo samopouzdanja. To se prilično promenilo u poslednjih 20 godina.
Koja ploča ili koncert su vas razneli nekim novim i još neupoznatim zvukom? Kako je vaše tekuće akademsko obrazovanje reagovalo na to?
- Moje akademsko obrazovanje u stvari i nije baš tako veliko. Studirao sam zaista etnomuzikologiju i učio klasičnu gitaru neko vreme, ali ne bih na sebe gledao kao na akademskog muzičara. Verovatno sam u stvari upravo nešto suprotno... Kao klinac sam, međutim, mnogo slušao pop muziku iz '60-ih i '70-ih, ali ono što je u potpunosti promenilo moje poglede, bilo je onih par ranih albuma Brajana Inoa, pre svih "Another Green World" i "Before and After Science".
Kako ste se zapravo upustili u muziku i otkrili da vaša gitara ima nešto naročito da kaže? Kada je vaš rad u tom polju počeo da vas istinski zadovoljava?
- Počeo sam da sviram gitaru sa 9-10 godina. U to doba bih stavljao mikrofon sa kasetofona svojih roditelja u moju jeftinu akustičnu gitaru i pritiskao dugme za snimanje. Baš sam voleo onu buku "feedback"-a koja je izlazila iz kasetofona.
Vaš album "Endless Summer" jedan je od velikih albuma elektronske muzike ranog XXI veka, vredan pokušaj da se redefiniše pop muzika, sa svojim upečatljivim referencama na The Beach Boys. Kako danas vidite to vaše delo?
- Još uvek sam srećan s njim i, ako mogu reći - ponosan na taj album. Mislim da je on mnogima otvorio vrata. U vreme kada sam ga radio, biti melodičan bio je mnogo radikalniji čin od onog - biti apstraktan.
Kada ste se upoznali sa Markom Linkusom, čudesnom ličnošću koja kod nas ima visoku reputaciju preko svojih Sparklehorse?
- Upoznao sam Marka u Ženevi 2002. Boravili smo tamo zbog stvaranja muzike za jedan festival. Skot Majnor, bubnjar Sparklehorse, bio je takođe sa nama. Proveli smo otprilike dve nedelje zajedno i postali prijatelji. Nakon toga, bilo je još mnogo nedelja sa Markom u Americi i Evropi. Stvarno smo imali velike planove. Bio je jedan od mojih najbliskijih prijatelja i svakoga dana osećam koliko mi nedostaje.
Najzad, kako je došlo do projekta remiksovanja Gustava Malera? Da li vas je klasična muzika inspirisala u vašem pristupu umetnosti elektronske muzike? Koja je uloga Lilevana kao VJ-a u ovoj saradnji?
- Počelo je kao narudžbina za Austrijski kulturni forum u Njujorku negde oko 2000. godine. Jedanaest godina kasnije, ista osoba koja me je zamolila da remiksujem Malera došla je ponovo do mene sa ponudom da nastavim taj projekat, ali da ovaj put on uključuje i zvuk i video. Radio sam već sa Lilevanom povremeno najmanje deceniju, stvarno je moj omiljeni video umetnik. U izvesnom smislu, način na koji on pravi svoje "pokretne slike” prilično je nalik onome što ja činim sa zvukom. Zaista je sjajan.
.jpg)
