Izvor: Večernje novosti, 28.Avg.2014, 18:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez kovača nema kose

„Otkuj kosu, i naoštri dobro, na Rajcu je tvrda trava pobro!“ Ovim stihom nekada su žitelji Ljiga i Kačera pozivali domaćine na mobe - zajedničko košenje livada na Rajcu, delu Suvobora koji pripada vencu znamenitih Valjevskih planina. Odavno već mnogi su kose okačili o klin, a na prste se mogu izbrojati i kovači kadri da iskuju ovu alatku bez koje, nekad, nije mogla nijedna domaćinska kuća. Za 14 godina, koliko na „Kosidbi na Rajcu“ nastupa Milorad Sladojević iz Mrkonjić Grada >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << čak sedam puta bio je pobednik. Naposletku, proglašen je za Majstora kose, više se ne takmiči, jer ostali kosci, s njim u konkurenciji, nisu imali šanse da trijumfuju. A ko na Rajcu osvoji „Zlatnu kosu“, taj je majstor otkosa. - U Mrkonjić Gradu i okolini košenje trave kosom predstavlja tradiciju, otud ne čudi što sam toliko puta pobeđivao - kaže Milorad Sladojević. - Po zanimanju sam kovač, specijalnost mi je izrada i otkivanje kosa. Sve kose s kojima sam dostojne suparnike pobeđivao lično sam pred kosidbu na Rajcu otkovao. A kako se kosa otkiva, to je tajna. Uz veštinu, fizičku spremnost, pomaže i ako sečivo s lakoćom klizi kroz ljutu rajačku travu...ČUVA TRADICIJU - Svi pobednici kosidbi u okruženju dolaze na Rajac, da potvrde svoje umeće u košenju planinske trave - kaže Zoran Milisavljević, direktor Turističke organizacije Ljig. - Jer kad na Rajcu osvoji „Zlatnu kosu“, tek onda je pravi šampion otkosa. Zato takmičari se prilježno pripremaju, kose travu, otkivaju kose, jer bez dobrog alata nema ni dobrog otkosa. Naša manifestacija, jedna od najvećih ove vrste na svetu, uspešno čuva tradiciju ručnog košenja livada, što potvrđuje čak 26 takmičara ove godine, što je rekord od kad se „Kosidba na Rajcu“ održava. Na Rajcu nikad kosac iz Ljiga i okoline do sada nije pobedio! U varošici u centru Kačera, koja se može smatrati prestonicom kose u Srbiji, mogu da se kupe ove poljoprivredne alatke proizvedene u - Sloveniji! Samo jedan kovač u Ljigu, koji može da valjano iskuje kosu - poreklom je iz - Knina. - Iz sela Uzdolje kod Dalmatinskog Kosova, doselio sam se u Ljig posle zloglasne „Oluje“ 1995. godine, s mlađim bratom Rajkom otvorio kovačku radionicu, da se porodična tradicija ne ugasi - veli Nikola Berić (57). - Moj đed, otac i stric bili su kovači, pa ne mogoh ni ja daleko od čekića i nakovnja. Nadahnuto priča Nikola da kosa od dobrog čelika, kad se valjano otkuje, okali i naoštri, može da traje i četiri decenije. Međutim, alatka koja je nekad bila nezamenljiva, uzmakla je pred modernim kosačicama i trimerima... - Kosa mora da se dobro otkuje čekićem od trista grama, koji u ljiškom kraju zovu čakanac - objašnjava kovač. - Čelik ne sme da bude previše žestok, jer će kosa da pukne, ni previše mekan, onda oštrica brzo otupi. Otkivanje kose posebno je umeće, zahteva veliku preciznost. Čekić čakanac ne sme da pređe četiri milimetra u dubinu sečiva. Ako se otkiva dublje, sečivo se vremenom izobliči. Do sada Nikola nije napravio kosu za takmičenje na „Kosidbi na Rajcu“. Ne čudi, jer na ovoj manifestaciji učestvuje najviše kosaca iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, gde se još očuvala tradicija kovanja kose.NAKOVANj JEDINA USPOMENA - Od sveg imetka koji je ostao u zavičaju, u Kninskoj Krajini, jedino sam uspeo da sačuvam nakovanj star vek i po, težak 65 kilograma - kaže Nikola. - Ko zna koliko su potkovica, sekira, kosa, noževa, plugova, krampova, moj đed, otac i stric na ovom nakovanju iskovali. Taj nakovanj ne predstavlja samo deo moje kovačke radionice, već i jedinu uspomenu na rodno selo, detinjstvo i mladost. Kad god posle udarca čekića iz nakovnja odjekne zvonki zvuk čelika, u mislima se vratim u moju prelepu Kninsku Krajinu... - Najbolje kose prave majstori u Mrkonjić Gradu, s tradicijom dužom od vek i po, ali se ne bih libio da se s njima oprobam u kovačkom umeću - kaže Berić. - Za kosu najbolji čelik je od puščanih ili mitraljeskih cevi, jer ima odgovarajuću tvrdoću. Prave kose se kuju, ne odlivaju kao one fabričke, što mogu da se kupe u poljoprivrednim apotekama. Pobednika na Rajcu ne odlučuje samo dobro iskovana kosa, već i brzina, širina, kvalitet i ujednačenost otkosa. Majstor kose Milorad Sladojević, na primer, imao je otkos širok tri metra. A legenda Kosidbe je počivši Lazar Laketa, iz Mrkonjić Grada, čiji je otkos od šest metara ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Imao je posebnu tehniku košenja, u tri koraka, bez zastajkivanja. Toliko je širok otkos imao, da je malo falilo da kosom pređe u parcelu drugog takmičara! Kosidba u njegovom rodnom Mrkonjić Gradu je memorijal Lazaru Laketi. - U mom rodnom kraju, Kninskoj Krajini, sedam-osam ljudi nekad su u cugu kosama mogli da pokose i desetak hektara livade - priseća se kovač Nikola. - Kosa je, jednostavno, čudnovata alatka. Naoko izgleda jednostavno, a kosu, da valja, nije nimalo lako napraviti.

Nastavak na Večernje novosti...