Izvor: Politika, 20.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkoni, lođe, terase
Reč arhitekte
Popevši se u višespratnice, čovek se zatvorio u "četiri zida" i okrenuo porodici i TV-u. Njegova veza sa prirodom i okruženjem se smanjila, otuđio se od komšija i odvikao od popodnevne kafe na svežem vazduhu. Jedina šansa mu je da ima dovoljno veliku lođu, balkon, verandu ili terasu i da zna da ih pravilno koristi.
Zbog lakšeg razumevanja razlike u ovim pojmovima, evo njihovih približnih definicija.
Balkon je nadzemna "platforma" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja izlazi iz ravni fasade objekta i oivičena je ogradom ili parapetnim zidom. Balkon je, takođe, i galerija isturena iznad gledališta pozorišta i bioskopa, no, o njima nekom drugom prilikom.
Lođa je otvoreni prostor, deo višespratnice koji gabaritom ne izlazi iz ravni fasade već na fasadi ima parapetni zid ili ogradu.
Terasa je otvoreni prostor na terenu ili krovu zgrade koji predstavlja produžetak dnevne sobe ili drugog dela stana ili kuće.
Po važećoj definiciji JUS-a U.C2.100, ovi pojmovi su nešto drugačiji.
Lođa – spoljni deo zgrade oivičen sa tri bočna fasadna zida; balkon lođa – zatvorena sa dve vertikalne strane; balkon terasa – zatvorena sa jedne vertikalne strane.
No, kako god da ih zovemo, važno je da se valjano opreme i ispravno koriste.
Zbog česte neprecizne upotrebe ovih pojmova, u daljem tekstu ćemo ih koristiti bez prevelike želje da arhitektonska definicija bude najbitnija. Ovo je priča o životu, sa terasama, lođama i balkonima, i na njima.
BALKONI OSTAVE – NIKAKO
Najgori način za korišćenje lođa i balkona jeste da budu spremište za odbačeno pokućstvo. Ako ste zatrpani stvarima, ma koliko da ste uredni, ovi prostori postaju ruglo vašeg stana, zgrade i grada. Skupljači gradske prašine, stare komode i rezervni zamrzivači, oduzimaju vam minimalne šanse da uživate u pogledu sa terase.
ZASTAKLJIVANJE – DA ILI NE
Zaziđivanje ili zastakljivanje lođa i terasa radi se po definisanim pravilima i uz odgovarajuće odobrenje za gradnju. Principi po kojima se to izvodi proizilaze iz:
1. USLOVA I TEHNIČKIH NORMATIVA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVA ("Službeni list", decembar 1983)
"Najmanje 50 posto fasadnih otvora treba da izlazi na balkone i lođe. Balkonima i lođama orijentisanim prema jugu omogućiti naknadno zastakljivanje koje se preko leta može ukloniti."
2. PRAVILA GUP-a BEOGRADA, dozvoljeni radovi za stambena tkiva (poglavlje 4.3.16. i poglavlje 11.7.2.14.):
– dogradnja na otvorenim terasama nije dozvoljena ni u jednom slučaju;
– zatvaranje balkona, lođa i terasa nije dozvoljeno u kompaktnim gradskim blokovima, a dozvoljeno je u otvorenim blokovima, individualnim stanovima, prigradskim blokovima i mešovitim blokovima;
– zatvaranje balkona, lođa i terasa – dozvoljeno je pod uslovom da ovom intervencijom neće biti ugroženi objekti susednih parcela (pravilo o minimalnom rastojanju između objekata);
– u objektima kompaktnih, otvorenih i mešovitih blokova centralne gradske zone nije dozvoljeno zatvaranje balkona, lođa i terasa na glavnoj fasadi, ali je dozvoljeno prema unutrašnjem dvorištu;
– zatvaranje svih terasa na fasadi mora se izvoditi na isti način, u istom materijalu i boji, u skladu sa postojećim elementima zgrade.
BALKONI, LOĐE, TERASE NOVIH STANOVA
Evo nekoliko pravila kojih se arhitekte pridržavaju projektujući stanove u Srbiji:
– najmanja dubina lođi ili terasa je 1,3 metra ako su namenjeni boravku stanara;
– francuski balkoni su zastakljeni otvori na fasadi čija veličina odgovara fasadnim balkonskim vratima, bez pripadajuće prohodne terase. Iz bezbednosnih razloga imaju odgovarajuću ogradu;
– po važećim propisima, definisane su maksimalne površine terasa, lođa i balkona, u zavisnosti od veličine i strukture stana:
• garsonjere, jednosobni i jednoiposobni stanovi – 10
• dvosobni, dvoiposobni i trosobni – 14
• troiposobni i četvorosobni – 18
– u obračun neto površina stanova ulaze lođe, terase i balkoni u ukupnoj površini bez ikakvih redukcija ili umanjenja
– dozvoljeno je projektovanje terasa iz dnevnih i spavaćih soba, trpezarija i kuhinja.
BALUSTERI I ZIDANE OGRADE
Sve vrste balkona i lođa moraju imati bezbedne ograde propisne stabilnosti i visine. Za objekte spratnosti do sedmog sprata, ta visina je 110 santimetara, a za više spratove, 130 santimetara.
Razmak između rešetki mora da bude manji od 12 santimetara, tj. uži od dečje glavice.
U zavisnosti od vrste ograde, zavisiće i način opremanja i korišćenja terase. Vodite računa da transparentne, metalne ili zastakljene – otvaraju pogled prolaznika na veš koji sušite, bure sa turšijom ili staru odloženu grejalicu.
CVEĆE I ZELENILO
Zelena bašta na terasi i lođi dvostruki je ukras. Stan dobija svoj vrt, oazu mira i odmora, a fasada zgrade dodatni ukras. U baštovanstvu, uzgajaju se posebne dekorativne biljke za terase. Sade se u posudama koje se kače o ograde ili u saksijama za uglove balkona. Mogu biti sezonske – jednogodišnje, otporne na zimsko vreme te se nikada ne unose u stan ili pak one koje prezimljuju u sobama ili na hodnicima. Na vama je da birate boju cvetova ili oblik zelenih krošnji. Jedno je sigurno – cveća nikad previše.
BAŠTENSKE GARNITURE
U zavisnosti od veličine balkona i terase, bira se i garnitura za sedenje. Mali stanovi diktiraju izbor stolova i stolica koji uvek stoje na otvorenom (plastične ili metalne). Za srećnike koji imaju ostavu za sezonski nameštaj, ratan garnitura i ljuljaška sa tekstilnim jastucima i presvlakama prikladno su rešenje. Šta još čini opremu terase: sto na rasklapanje, roštilj, aparat protiv komaraca...
TENDE I DRUGI SENICI
Lođe izložene južnom suncu zaštićuju se plastičnim ili platnenim tendama, sa mehanizmom za rasklapanje. Postavljaju se tako da ne uništavaju i ne naružuju fasadu. Traže redovno pranje i održavanje. Proizvode se u raznim bojama i dezenima i vredne su uloženog novca. Osim zaštite od sunca, tende brane od kiše na nepokrivenim terasama.
SVETLO I UTIČNICE
Većina terasa ima svetlo za večernje korišćenje. Ako je ikako moguće, izvedite i jednu utičnicu za različite elektrouređaje koji mogu zatrebati (mašina iz kućnog alata, računar, stona lampa, električni roštilj, aparat protiv komaraca).
Sve češće se koriste plinske grejalice za spoljnu upotrebu i na privatnim terasama – u prohladnim jesenjim večerima ili toplim sunčanim zimskim danima.
PODNE OBLOGE
Podovi lođa, balkona i terasa popločani su keramičkim pločicama. Njihov je vek različit i, osim estetske, imaju važnu ulogu u zaštiti hidroizolacije. Česta havarija u stanu – vlaga na uglovima sobe ili podignut parket uz balkonska vrata, uzrokovani su loše izvedenom ili oštećenom podnom hidroizolacijom terase. Najvažnije pravilo je podići izolacioni materijal uza zidove terase 20 santimetara i zaštititi ga slojem termoizolacije i spoljnom oblogom (keramička sokla ili slično). Prag na balkonskim vratima zaštićuje se po istom principu.
KROVNE TERASE
Malo je srećnika koji žive na poslednjem spratu zgrade, sa prostranim krovnim terasama. U svetu su takozvani penthausi najtraženije i najskuplje nekretnine. Osim najboljeg pogleda na okruženje, ove terase pružaju mogućnost vizuelne izolacije od radoznalih komšija. Po pravilu su velikih dimenzija, često veće i od dnevne sobe. Na njima se živi sa mnogo sadržaja: deo su dnevnog boravka, mogu biti restoran-terasa, a najekstremniji terase opremaju hidromasažnim kadama ili montažnim bazenima. Tuš za letnju vrelinu, svakako, dobro dođe.
Zelene krovne terase Rima – sinonim su za najlepše viseće vrtove.
Branka Bošnjak, dipl. inž. arh.
[objavljeno: 20.03.2007.]
.jpg)
