Izvor: Blic, 27.Sep.2016, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BAKTERIJE, VIRUSI, GLJIVICE Kako je Amerika testirala biološko oružje na SOPSTVENIM GRAĐANIMA
Dvadesetog septembra 1950. brod Američke ratne mornarice pored obale San Franciska upotrebio je džinovsko crevo da bi izbacio oblak mikroba u vazduh. Vojska je testirala kako će napad biološkim oružjem uticati na 800.000 stanovnika grada, a oni o tome nisu imali pojma.
Probe su trajale sedam dana, uz najmanje jednu žrtvu. Bio je to jedan od prvih većih testova biološkog oružja obavljenih u okviru “programa testiranja biološkog ratovanja”, koji je trajao 20 godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od 1949. do 1969. godine. Cilj je bio “odvraćanje korišćenja biološkog oružja protiv SAD i njihovih saveznika i odmazda ukoliko odvraćanje ne uspe”, objasnila je kasnije američka vlada, piše "Biznis insajder".
Od 239 poznatih testova obavljenih u okviru tog programa, San Francisko je specifičan iz dva razloga, tvrdi dr Leonard Kol, direktor Programa za urgentnu medicinu i bezbednost Medicinskog fakulteta Državnog univerziteta Nju Džersija “Ratgers”, koji o tome piše u knjizi “Clouds of Secrecy: The Army’s Germ Warfare Tests Over Populated Areas” (Tajanstveni oblaci: vojni testovi biološkog ratovanja u nastanjenim područjima): prvo, zato što je to bio jedan od prvih testova, i drugo, zbog toga što su lekari u Bolnici Stanford, nekoliko dana nakon tih testova, bili šokirani kada se pojavio pacijent zaražen bakterijom Serratio marcescens, koja nikada nije lečena u bolnici i koja je retka u toj oblasti. Pacijent Edvard Nevin preminuo je nakon što je infekcija zahvatila srce.
S. marcescens je bila jedna od dve bakterije koje je američka mornarica raspršila iznad zaliva San Franciska.
Od Mineapolisa do Sent Luisa
Vojska je raspršivala bakterije i razne hemijske supstance - uključujući i kontroverzni cink kadmijum sulfid - kako bi ispitala širenje biološkog i hemijskog oružja. Nisko leteći avioni su poletali, ponekad blizu kanadske granice, i “nadletali Srednji Zapad”, ispuštajući teret iznad gradova, tvrdi Kol.
Isto biološko i hemijsko oružje testirano je i na kopnu, pri čemu su oblaci ispuštani iz mašina na krovovima.
Naučnici se spore oko toksičnosti kontroverznog jedinjenja cink kadmijum sulfid. Jedna njegova komponenta, kadmijum, veoma je toksična i može da izazove rak. U zaključku izveštaja američke Nacionalne komisije, međutim, stoji da testovi vojske “nisu izložili stanovništvo SAD i Kanade nivou hemijske supstance koja se može smatrati štetnim.” U istom izveštaju se, međutim, takođe navodi da je zaključak izveden na osnovu ograničenih testova na životinjama.
Godine 2012. Liza Martino-Tejlor, profesor sociologije sa Koledža “Meramek” u Sent Luisu, objavila je izveštaj u kome iznosi stav da bi vojni eksperimenti mogli da se povežu s povećanjem broja obolelih od raka među siromašnim, pretežno crnačkim, stanovništvom u gradu Sent Luisu, gde je testiran cink kadmijum sulfid.
U dokumentu iz 1966 stoji naslov: “Studija o podložnosti putnika podzemne železnice u Njujork Sitiju tajnim napadima biološkim agensima”.
Kada je u pitanju broj ljudi obuhvaćenih testiranjem biološkim agensima možda je najšokantniji primer njujorška podzemna železnica, smatra Kol.
U pomenutoj studiji vojni zvaničnici želeli su da ispitaju brzinu kojom biološke supstance mogu da se prošire u podzemnoj železnici. Sijalice pune bakterija bacili su na šine da bi videli kako će se proširiti po celom gradu.
- Ako stavite bilione bakterija u sijalice i bacite ih na šine pre nego što voz uđe u stanicu, one će se proširiti u vazduhu kada voz ode - kaže Kol, pri čemu će se kroz tunele proširiti i na drugim stanicama.
Oblaci su obavijali ljude dok su vozovi odlazili, ali izveštaji otkrivaju da bi ljudi “očetkali odelo, pogledali uvis i nastavili dalje”. Niko se nije zabrinuo.
Veoma kontroverzni testovi
Još jedan kontroverzan eksperiment koji Kol opisuje u knjizi odnosi se na test izveden u Centru za snabdevanje američke mornarice u bazi u Norfolku. Autori eksperimenta su napunili sanduke sporama gljivica da bi videli kako će one uticati na ljude koji otvaraju sanduke.
Kol piše da “delovi izveštaja o vojnom eksperimentu 1951. koji se odnosi na Aspergillus fumigatus... navode na zaključak da je vojska namerno izložila nesrazmerno veliki broj crnaca ovom organizmu”. Većina zaposlenih u centru za snabdevanja bili su crnci.
U vojnom izveštaju koji Kol citira naučnici tvrde da se spremaju za napad koji će možda biti usmeren na tamnopute građane. - Budući da su crnci osetljiviji na gljivice Coccidioides, simulirano je ovo gljivično oboljenje - navodi se.
Testove otkrio neočekivani izvor
Godine 1979. “Vašington post” je objavio članak o eksperimentima u Zalivu Tampa 1955, u kojima je oslobođena bakterija koja izaziva veliki kašalj. Zvanični podaci pokazuju da se broj obolelih od velikog kašlja povećao sa 339 (jedna osoba je umrla) 1954. na 1.080 (12 umrlih) 1955.
Međutim, jedini dokaz o ovom eksperimentu jeste rezultat istrage Sajentološke crkve, koja je osnovala organizaciju pod nazivom “Američki građani za poštenu vladu”. Ta organizacija je istraživala kontroverzne eksperimente iza kojih su stajale vojska i CIA i objavila niz dokumenata koji se odnose na eksperimente krajem 1970-tih godina.
Kol kaže da razume da sumnjičavost nekih ljudi u odnosu na pouzdanost tih izveštaja, ali da “u ovom slučaju nemam razloga da verujem da oni nisu istiniti”.
Šta smo saznali
Vojni zvaničnici pozvani su da svedoče pred Kongresom 1977, nakon što je obelodanjeno da su obavljani eksperimenti s biološkim oružjem.
Pročitajte još
Oni su tom prilikom rekli da je utvrđivanje stepena podložnosti SAD biološkom napadu “zahtevalo opširna istraživanja i razvoj kako bi se izveli zaključci o povredivosti, efikasnosti naših zaštitnih mera i taktičkoj i strateškoj sposobnosti različitih agenasa i sistema za njihovo širenje”.
Šta se događa sada?
Kol kaže da je sasvim logično da se ljudi pitaju šta se događa sada. Ako su tajni testovi mogli onda da se izvedu, zašto ne bi mogli i sada? Da li se oni i danas sprovode?
Kol ne veruje u to.
- Ne bih mogao da se zakunem da se danas ne događa ništa zabranjeno, ali na osnovu onoga što znam nemam utisak da postoje zabranjene aktivnosti koje znače izlaganje opasnosti velikog broja ljudi, kao što je to bio slučaj pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka - kaže on.
Međutim, noviji izveštaji pokazuju da su eksperimenti u ovoj oblasti trajali duže nego što se pretpostavljalo.
Godine 2001. “Njujork Tajms” je objavio projekte za testiranje biološkog oružja koje je počelo za vreme Klintonove administracije, a nastavilo se za vreme druge Bušove administracije. Sporazum iz 1972. teoretski je zabranio razvoj biološkog oružja, ali ih program pravda argumentom da treba proučiti novo oružje kako bi se razvila adekvatna odbrana.
- Rat protiv terorizma donosi nove brige - smatra Kol.
Posle napada antraksom 2001, u istraživanje bioterorizma uloženo je čak 1,5 milijardi dolara. Godine 2004. Kongres je odobrio još jedan projekat za istraživanje bioterorizma u iznosu od 5,6 milijardi dolara.
Iako su bili namenjeni zaštiti društva od opasnosti koju nose biološki agensi, oni mogu imati neželjene posledice, kaže Kol.
- Hiljade i hiljade ljudi saznale su o patogenima o kojima ranije nisu znali. Danas ima mnogo više ljudi koji bi te organizme mogli da zloupotrebe, a dovoljna je samo jedna osoba - rekao je Kol.
.jpg)
