Atletika ima ljude  

Iz dalekog Helsinkija stigla je u subotu vest koju nisu sanjali ni bolji poznavaoci i hroničari sporta: Emir Bekrić je doneo srebro na 400 prepone, a Asmir Kolašinac bronzu u bacanju kugle na Prvenstvu Evrope! Prve dve u atletici na otvorenom otkad je Srbija samostalna.

U čudo su verovali, a njihovi rezultati zaslužuju baš taj atribut, samo oni i njihovi treneri Mirjana Stojanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Nikola Tomasović, koji su daleko od očiju trošili sate, dane i mesece sanjajući o medaljama.

To što je Srbija možda jedina zemlja na kontinentu bez atletske dvorane, što se na prste mogu prebrojati stadioni sa stazama i bacalištima, što se naši junaci zimi sele u toplije krajeve (kad njihov Partizan smogne para) da bi održali formu - niko nije pomenuo. Nisu ni Bekrić ni Kolašinac dok su oko njih sevali blicevi i širili se osmesi znanih i neznanih.

Nije tajna da srpska atletika nema uslove, masovnost, podršku, kratko rečeno - sistem. Nije ih imao ni Novak Đoković kad je bodren porodicom krenuo putem ka slavi i dostigao je na zaprepašćenje teniskog krema. A danas se za Srbiju u najudaljenijim tačkama sveta zna uglavnom po njemu.

Neće medalje iz Helsinkija stvoriti sistem u kraljici sportova, bar za nekoliko godina. Jer, ona ga nema. Atletika ima ljude - Emira i Asmira, Mirjanu i Nikolu, bisere u svom domenu. Pored takvih će, valjda, jednog dana izroniti i sistem.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0