Arsen Lupen nije lupež  

Romaneskni lik, rođen 1907. godine, svome tvorcu, francuskom piscu Morisu Leblanu (1864-1941), doneo je svetsku slavu

Pre tačno sto godina pojavila se knjiga pod naslovom "Arsen Lupen džentlmen-provalnik".

Pošto svaki književni junak ima svog oca (ili majku) i Lupen je imao svoga.To je francuski pisac Moris Leblan (1864-1941).

Po pravilu da se vokacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (naravno, kad je ima), pre ili posle ispolji, Leblan je napustio saradnju sa ocem, imućnim industrijalcem, i posvetio se novinarskom i književnom poslu. Pisao je reportaže iz domena kriminalistike, kao i druge tekstove, ali mu je ambicija bila psihološli roman, po uzoru na Flobera i Mopasana, koji mu je bio ne samo ideal nego i zaštitnik.

Maštoviti lopov

Godine 1907. izašao je njegov roman "Jedna žena". Ali kao što se njegova prava vokacija nije odmah ispoljila, tako se Leblan kao pisac nije odmah opredelio u smislu koji mi je doneo slavu. Početkom veka on se i kao romansijer okreće temama kriminalističke literature. Kao romaneskni lik rođen 1907, koji je svome tvorcu doneo svetsku slavu, Arsen Lupen je imao prenatalni život pošto je već 1905, na zahtev urednika časopisa "Ja znam sve" da napiše pustolovnu priču, objavio 1905. "Hapšenje Arsena Lupena", a 1906. priču "Šerlok Holms stiže suviše rano".

Otada će, nekih 25 godina, otmeni pustolov biti Leblanovo drugo ja. "Svuda me prati", kaže pisac, "on nije moja senka, ja sam njegova. On seda za ovaj sto kada pišem. Ja ga slušam". Da je Lupen bio Leblanova opsesija, vidi se i po broju knjiga – oko 20, u kojima se otmeni, vešti i maštoviti lopov pojavljuje. (Posle zamerke ser Konana Dojla, Šerlok Holms je kod Leblana postao Herlok Šolms).

Posle prvog romana o Arsenu Lupenu (1907), Leblan 1908. objavljuje knjigu "Arsen Lupen protiv Herloka Šolmsa". Iste godine snimljen je prvi film o A. Lupenu, prvi od preko dvadeset, načinjenih u Francuskoj, SAD i drugde. U Japanu su nastale čitave filmske serije, kao i o Šerloku Holmsu. Takođe 1908. nastao je pozorišni komad "Arsen Lupen", koji je Leblan, kao što često rade romanopisci, sačinio u saradnji sa jednim drugim autorom. Posle je nastalo još nekoliko komada i jedna opereta. Uzgred, budi rečeno, sasvim je razumljivo što su filmovi o A. Lupenu daleko brojniji, budući mnogo pogodniji za prikazivanje često vratolomnih avantura Leblanovog junaka. Posle je, prirodno, Arsena Lupena preuzela televizija, uključujući i našu.

Pored pomenutih romana, među onih dvadeset, posvećenih Arsenu Lupenu, naročiitu pažnju zaslužuju: "813", "Šuplja igla", "Tigrovi zubi", "Grofica Kaljostro", "Tajanstveno stanište", "Milijarde Arsena Lupena"...

Nije na odmet pomenuti postojanje i drugih knjiga o Arsenu Lupenu, inspirisanih Leblanovim delom. O Leblanovoj ogromnoj popularnosti svedoče i brojni pastiši na temu Arsena Lupena, na engleskom i na francuskom.

Malo je reći da Arsen Lupen nije vulgarni lupež, u kom slučaju bi, razume se, izazvao mnogo manje radoznalosti i simpatija. On ima nečeg tradicionalnog i u isto vreme modernog. Poznat je tip plemenitog razbojnika i dvostruke ličnosti (kao, na primer, Žan Zbogar – Lotario Šarla Nodjea), koji pljačka bogate a pomaže siromašne i napada negativne ličnosti. Ali, dok je u literaturi naročito poznat razbojnik sa dva identiteta, Aresn Lupen ih ima više, uključujući i menjanje fizičkog izgleda, tako da je neprepoznatljiv, podsećajući na jednu stvarnu ličnost, pesnika Gijoma Apolinera, koga su prijatelji i poznanici uvek viđali drukčijim, a to važi i za fotografije. Jedan kritičar kaže čak da u mnoštvu identiteta Arsen Lupen najavljuje skorašnju dekonstrukciju romaneskne ličnosti.

"Zašto bih ja imao oderđen spoljni izgled", kaže Arsen Lupen. "Zašto ne izbeći tu opasnost uvek iste ličnosti? Moji postupci dovoljno me označavaju". "Utoliko bolje ako nikad s punom sigurnošću ne može da se kaže: Ovo je Arsen Lupen. Bitno je da se kaže bez bojazni da se pogreši: Ovo je uradio Aresn Lupen".

Otmena igra

Za Lupena, koji nikad ne ubija, krađa je igra i to otmena. On, to jest, Leblan, kao nadrealisti kojima je faktor iznenađenja bio sastavni deo poetike, ima kao princip iznenađenje, sredstvo uostalom, vrlo staro u traženju efekta. Lupenu su svi načini dobri da izazove iznenađenje: odelo i uopšte, fizički izgled, govor i ponašanje. Ljubav i ljubavne avanture pogotovu ne smetaju čitaocima, odnosno gledaocima. U svojim metamorfozama Leblanov junak ide dotle da postaje saradnik policije, a kada ga optuže za ubistvo, on, kao pravi detektiv, traži i nalazi stvarnog ubicu. (Zna se da je Lupenov stvoritelj jedno vreme bio saradnik u policiji.) Ni elementi natprirodnog ili fantastičnog i naučno-fantastičnog (specijalno zračenje, čarobni sunčev kamen i isti takav napitak itd.) ponekad stvaraju atmosferu neobičnog i tajanstvenog.

S druge strane, za razliku od većine avanturističkih romana, kod Leblana ima stvarnih, istorijskih i drugih stvarnih događaja (rat, poznate društvene afere itd,) Sve te osobine, posebno živost i zanimljivost radnje stvorili su od nekadašnjeg romnsijera-psihologa pravog narodnog pisca sa renomeom koji ide od Meksika do Japana.

Za podrobnije proučavanje Leblanovog dela korisno mogu poslužiti, pored drugih tekstova, knjiga Fransine Mari Alberes "Poslednji dendi Arsen Lupen" (1979) i poseban broj časopisa Europe iz iste godine, posvećen Leblanu i Arsenu Lupenu.

Mihailo PAVLOVIĆ

[objavljeno: 27.01.2007.]

0 0

Dodajte komentar