Albanci ne mogu imati monopol nad kosovskom državom  

O Vetonu Suroiu, dugogodišnjem uredniku i izdavaču dnevnika na albanskom Koha Ditore, a odnedavno i političaru u srpskoj javnosti se dosta zna. Doduše, njegova knjiga "Jedan i jedini let Azema Beriše do zamka" koja je svojevrsna mešavina književnosti i političke analize, otkrila je čoveka velikog literarnog umeća, o čemu svedoče i priloženi odlomci o imaginarnom dijalogu jednog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << branitelja Kosova iz Beograda i predstavnika međunarodne zajednice i drugog u kojem međunarodni protektor objašnjava Albancima njihove propuste u poslednjih šest godina.

U razgovoru koji je vođen u Prištini početkom nedelje, Suroi govori o situaciji na Kosovu u poslednjih nekoliko nedelja, kao i o mogućem razvoju događaja u bliskoj budućnosti. Prva tema intervjua je izbor novog predsednika Kosova.

- Mi smo (ORA, op.a.) inicijalno postavili dve stvari: prvo je da se poštuje procedura Ustavnog okvira prema kojoj najveća partija ima pravo predlaganja kandidata za predsednika; druga stvar koju smo rekli jeste da je trenutak takav da DSK treba da razmišlja o jednom kandidatu koji bi bio prihvatljiv za sve, jer će to ipak biti čovek koji će zastupati celinu, a ne samo jednu partiju. Konačno, rekli smo i da bismo mi, koji smo u opoziciji, prihvatili čoveka koji ima takav kredibilitet n Da li je Sejdiju taj čovek?

- Ono što smo takođe rekli je i koga ne bismo prihvatili - a to je Nedžat Daci. Jer on predstavlja apsolutnu suprotnost od onoga o čemu smo mi razmišljali. Pitanje za nas zapravo nije bilo da diktiramo kandidata, već da diktiramo profil. Gospodin Sejdiju ima taj demokratski kredibilitet u ovome društvu, radio je sa nama, i sa nekim od nas u poslednjih 15-16 godina, on je bio aktivan učesnik svih ovih događaja, tako da je to čovek koji predstavlja prodemokratski blok unutar DSK.

Sejdiju verovatno odgovara vodećoj političkoj i društvenoj matrici za predsednika Kosova. Ipak, kako vidite njegovu ulogu unutar pregovaračkog tima? Da li će on unutar njega biti čovek inicijative?

- To i nije najbitnije. Zapravo, treba da dođemo do te situacije u kojoj ne treba da se postavlja pitanje kulta ličnosti, niti velike ličnosti, već funkcionalne ličnosti. Mislim da ćemo doći u situaciju kada ćemo poštovati više institucije, funkcionalnost institucija, nego ime koje stoji iza tih institucija.

Kako će ova promena uticati na rad pregovaračkog tima?

- Ne vidim veliku prepreku.

Nema više Rugove, koji je uvek imao zadnju reč.

- Mislim da uloga Rugove nije bila da da zadnju reč, nego da u velikoj meri izbalansira ono što su bili nedostaci unutar tog tima - nedostaci u razmišljanju, ili nedostaci u iskustvu. Ima ljudi koji nisu bili u tom procesu i Rugova je u velikoj meri pomagao svojim autoritetom da izbalansira te očigledne nedostatke.

Da li će i Sejdiju to moći?

- Verovatno ne, tako da će morati da dođe do redefinicije nekih odnosa unutar tima. Ali ni tu ne vidim neki veliki problem.

Da li to znači da će tim funkcionisati po nekom drugom modelu, recimo da će odluke biti donete konsenzusom?

- Odluke su bile donošene konsenzusom i sa Rugovom. Veliki broj odluka donet je tako i to bez ikakvih problema. Sada će biti očigledno različitih pozicija, ali to je problem koji će se rešavati u hodu.

Da li će biti imenovan novi šef pregovaračkog tima?

- Po prirodi stvari, trebalo bi da bude izabran.

Verujem da ste vi svesni da ste omiljeni igrač zvaničnog Beograda.

- Mene ne brine čiji sam omiljeni igrač, jer nisam u fudbalu, niti igram za publiku. Pitanje je, međutim, da se mora poštovati procedura. Dosadašnja formula je bila takva da je predsednik Kosova vodio taj tim. To je bilo za vreme Rugove. Međutim, sada je moguće da će i neka druga opcija biti otvorena.

Prema pismu iz UNMIK čiji je sadražaj nadavno objavila Koha Ditore, šefa pregovaračkog tima treba da izabere Skupština.

- Interpretacija je veoma jasna. Rugova je kao predsednik Kosova sazvao i oformio taj pregovarački tim. Kasnije, imenovanja unutar pregovaračkog tima su u svakom slučaja prošla kroz skupštinsku proceduru. Novi predsednik Kosova ima automatski na osnovu toga pravo da nasledi to mesto. Problem je da li je to funkcionalno ili ne. Što se mene tiče, apsolutno nemam nikakvih ideoloških preferenci prema tome. Za mene nije čak ni toliko bitno ko će biti vođa pregovaračkog tima, jer je ceo sistem pregovaranja takav da uključuje mnoge ljude.

Ipak, recimo da je potrebna jedna osoba zbog nekih tehničkih pitanja. Možda zbog nekih potpisa.

- Za tehnička pitanja nam treba sekretar. Što se tiče potpisa, ne. Jer će u svakom slučaju procedura biti takva da će veliki broj odluka morati da prođe kroz parlament. Naravno, razumem da će vidljivost šefa pregovaračkog tima biti takva, kao da ima besplatnu reklamu.

I pobedu na sledećim izborima.

- Razumem to, ali moje razmišljanje nije usmereno ka tome, već ka funkcionalnosti tog političkog tela.

Šta bi se desilo ako gospodin Tači dođe na mesto šefa pregovaračkog tima? Da li bi to ubrzalo proces određivanja statusa Kosova?

- U ovim pregovorima se ne radi o tome ko bi sa kime i šta voleo da razgovora. Ovo su pregovori u kojima, pogotovo ova strana ovde u Prištini, ima tako jako utvrđene pozicije da je irelevantno ko će voditi razgovore. Apsolutno je irelevantno, da li će to biti mek, jak, strog, pametan, nepametan, čovek sa bradom ili bez nje. Aposlutno nije bitno.

Ipak pregovori će biti obnovljeni krajem februara. Kako će to izgledati?

- Da, pregovori će biti obnovljeni 20. februara. Dokumenti za decentralizaciju su već bili pripremljeni krajem prošle godine, pošto su prošli kroz tu političku grupu, kroz taj politički filter. Trebalo je da bude donesena politička odluka na nivou delegacije, međutim predsednik Rugova od početka januara nije bio funkcionalan u tom smislu. Tako da će to morati naknadno proći kroz tu proceduru.

Kako vi vidite pregovore o decentralizaciji?

- Pitanje u vezi sa decentralizacijom je veoma jednostavno. Mora se doneti jedna odluka na nivou međunarodne zajednice. Beograd je na pozicijama Dejtonskog sporazuma kod decentralizacije, dok mi vidimo decentralizaciju kroz Ohridski sporazum. Pitanje je kakav će pristup zauzeti međunarodna zajednica. Dejton se pokazao nefunkcionalnim, dok se Ohrid pokazao integrativnim. Mislim da se ne treba usredsrediti na Dejton, jer je to već pase.

Kakav god bio ishod pregovora, na Kosovu će ostati međunarodno civilno i vojno prisustvo. To je uslovljeno od samog početka.

Kako će se stvari razvijati u narednom periodu unutar Kosova?

- Ovde će se ubrzano dešavati nekoliko tranzicija. Jedna je tranzicija prema nezavisnoj državi, u smislu svesti i prihvatanja. Međutim, ja se nadam da će unutar toga doći do još jedne tranzicije, to jest do razbijanja monoetničkog sklopa, u smislu multietničnosti i tolerancije. To znači i da se ono što imamo već godinama, monopol Albanaca nad Kosovom i nad idejom države, mora jednostavno razbijati i razvijati unutar drugačijeg koncepta, a to je da nema monopola nad državom. Treća tranzicija je tranzicija ka funkcionalnom demokratskom društvu, jer je činjenica da to što idemo ka nezavisnosti nije izgovor za korumpirano i nedemokratsko društvo. Do sada su se uvek krili iza tog statusa i govorili da će to rešiti kad reše i status. E pa sada status dolazi i otprilike je već tu. Sad nije pitanje više da li će Kosovo biti nezavisno ili ne, već da li će Kosovo biti nezavisno, funkcionalno i demokratsko ili ne.

Kada ste govorili o razbijanju monoetničkog sklopa, da li ste mislili na decentralizaciju ili na nešto drugo?

- To znači sve. Pođimo od simbola. Manastir Dečani je briljantan primer spajanja dva arhitektonska koncepta - to je romanski oblik prvoslavnog hrama - spajaju se dve kulture. Kao takav, manastir Dečani je kulturni događaj sam po sebi. Ali odjednom on postaje barjak i utvrđenje srpstva. Za neki veoma tanki sloj neinventivnih Albanaca to je opet bio dokaz kako je jedan albanski hram postao srpska svetinja. Takva je bila interpretacija u nekim medijima. Onda počinje bitka oko toga šta zapravo predstavlja taj manastir. Kakva je to zastava? Kakva je to ratna zastava ili nacionalna zastava? Na kraju stižemo do toga da je postojanje manastira samo po sebi kontinuitet kulturnog nadograđivanja i civilizacija. Više nije bitno ni pitanje nacija, ni granica, ni nacionalnih zastava. On je sigurno deo srpskog nacionalnog bića, ali je deo i kosovskog identiteta. Sada dolazimo do jednog normalnog pristupa u kome je manastir Dečani deo Kosova u onoj meri u kojoj su to i albanski simboli. I zato kažem da nije više pitanje albanski monopol nad Kosovom, već prihvatanje više različitih identiteta.

Dakle, ako postavimo to na pragmatične osnove, recimo u budućoj reklami za turističku ponudu Kosova na nekoj internacionalnoj mreži, biće ponuđeno razgledanje manastira Dečani, Rugovske klisure i drugih znamenitosti.

- Apsolutno. Ali bitno je takođe kako ćemo tretirati to kulturno nasleđe.

Ali, kako pridobiti kosovske Srbe da to prihvate?

- To je priča od 50 miliona evra, koliko Beograd košta godišnje izdržavanje paralelnog društva ovde na Kosovu. To nisu velike pare za jedan budžet. Sa tih 50 miliona evra vlasti u Srbiji su držale nogu u vratima međunarodnoj zajednici. Sada imamo situaciju da je ta suma novca postala jezičak na vagi svih koalicija u Srbiji. Građanin u Kruševcu, Smederevu ili Šidu plaća iz svog džepa tih 50 miliona evra ne da bi zaštitio kosovske Srbe ili im obezbedio bolji život, nego da zaštiti iluziju da Srbija vlada nad ovim prostorom. Dakle, imamo situaciju kada više niko ne može da kaže da neće dalje plaćati, jer su svi zavisni od te iluzije. Njen nestanak znači raspad koalicije, pad Vlade.

0 0

Dodajte komentar