Izvor: Press, 01.Feb.2015, 13:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alas na posao dolazio u šest, Milanković voleo duže da spava

Poznati srpski naučnici bili su veliki entuzijasti koji su svakodnevno mnogo radili jer su znali da bez ozbiljnog rada nema ni rezultata, rekao je u izjavi Tanjugu akademik Vladan Ðorđević, urednik edicije "Život i delo srpskih naučnika", Srpske akademije nauka i umetnosti.
Svi oni su, dodaje Ðorđević, na nesporan način zadužili našu nauku i doprineli njenom ugledu u svetu, a radne navike su im >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << se razlikovale, pa je tako, primera radi, Alas na posao dolazio u šest sati ujutru, a Milanković u jedan popodne.

"Mihajlo Petrović Alas i Milutin Milanković radili su na Univerzitetu u istoj prostoriji, obojica veoma posvećeni poslu, ali se, takoreći, nisu sretali. Alas, koji je bio i ribolovac, bio je ranoranilac i dolazio je u šest ujutru na posao i već u jedan popodne odlazio, dok je Milanković voleo duže da spava i on je dolazio u jedan popodne na posao i ostajao do ponoći", objašnjava Ðorđević.

Prema njegovim rečima, ideja za ediciju, koja na sistematičan način pristupa proučavanju života i rada poznatih preminulih naučnika, potekla je od, sada već pokojnog akademika Miloja Sarića, 1991. godine.

"Ono što je karakteristično za naučnike, obuhvaćene edicijom, jeste njihov veliki entuzijazam, a mnogo manje sistematično školovanje, jer mi dugo vremena škole takvog kvaliteta nismo imali. Zemlja im je omogućavala da odu u inostranstvo da se školuju, a oni su se po pravilu vraćali i izgrađivali čitave škole sledbenika", kaže Ðorjdević i dodaje da je, nažalost, ta situacija danas malo drugacija, pa se retko ko vraća.

Objašnjavajući da je edicija posvećena naučnicima iz oblasti prirodno-matematičkih, medicinskih i tehničkih nauka, koji su rezultatima svoga rada u značajnoj meri zadužili naušu nauku i u njoj ostavili neizbrisiv trag vredan trajnog pomena, Ðorđević ističe da oni nisu bili vuci samotnjaci, već okrenuti porodici.

"Porodica je bila vrlo važna, naročito u ta prethodna vremena. Svi oni su bili dobri ljudi. Verovatno taj ogroman rad razvije kod čoveka i neku plemenitost i ljubav prema svojoj okoloni, bližnjima i saradnicima. Nije mi poznato iz ovih biografija da je bilo ko bio, da kažem, čudan ili nezgodan čovek", rekao je Ðorđević.

Prema njegovim rečima, retko ko je od naučnika bio imućan i gotovo svi su kuburili sa stipendijama prilikom boravka u inostranstvu, ali i napominje, da im je pomagala Matica srpska.
"Vuk Marinković iz Novog Sada, mogao je vrlo udobno da živi, ali on je sve dao da se podigne nivo srpske nauke. Bio je lekar a bavio se fizikom, jer je u tom periodu postojala potreba za fizikom. On je potom, posle Atanasija Nikolića, bio i rektor Liceja", naveo je Ðorđević.
"Svakog čoveka koji je vredan, moramo da otrgnemo od zaborava i to dok su još živi njegovi sledbenici. Smatram da bi bilo dobro, kada bi se na našim univerzitetima osnovale katedre za istoriju nauke", rekao je Ðorđević i napomenuo da u ovom trenutku takva katedra postoji jedino na Hemijskom fakultetu u Beogradu.

Nastavak na Press...

NoviMagazin.rs: Alas na posao dolazio u šest, Milanković voleo duže da spava