Izvor: Blic, 27.Okt.2016, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako čovečanstvo digne ruke od ove borbe, GOTOVI SMO
Predviđa se da će broj divljih životinja na Zemlji opasti za dve trećine do 2020. kao posledica masovnog istrebljenja koja uništava prirodni svet od kojeg čovečanstvo zavisi, pokazuje novi izveštaj.
Dosad najopsežnija analiza ukazuje da životinjska populacija opala za 58 odsto od 1970. do 2012. a da će gubici do 2020. biti 67 odsto. Istraživanje Svetskog fonda za prirodu (WWF) i Londonskog zoološkog društva su je kombinovalo naučne podatke i zaključak je da su je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to posledica uništenja divljih staništa, lova i zagađenja, prenosi Gardijan.
Živi svet nestaje u planinama, šumama, rekama i morima i uključuje i dobro poznate ugrožene vrste kao što su slonovi, gorile i manje poznate životinje popud lešinara i daždevnjaka.
Urušavanje divljih životinja je, zajedno s klimatskim promenama, najjači znak Antropocene, predložene nove geološke ere u kojoj planetom dominiraju ljudi.
- Više nismo mali svet na velikoj planeti. Sada smo veliki svet na maloj planeti i došli smo do tačke zasićenja - kaže profesor Johan Rokstrom, izvršni direktor Stokholsmog centra za zaštitu u predgovoru izveštaja.
Marko Lambertini, generalni direktor WWF navodi: “Bogatstvo i raznolikost života na Zemlji je fundamentalna za kompleksan životni sistem. Život sam po sebi podržava život i svi smo deo iste jednačine. Izgubite biodeiverzitet i prirodni svet i sistem koji podupire život kakav danas poznajemo će se raspasti”.
Čovečanstvo u potpunosti zavisi od prirode
On tvrdi da čovečanstvo u potpunosti zavisi od prirode, čistoga vazduha i vode, hrane i materijaja, jednako kao i od inspiracije i sreće.
U Izveštaju su analizirane promene u broju više od 14.000 posmatranih populacija 3.700 vrsta kičmenjaka za koje postoje relevantni podaci. To je dovelo do tabela nalik berzanskim indeksima koje ukazuju na stanje 64.000 životinjskih vrsta i koje naučnici mogu koristiti da mere napredak u nastojanjima za očuvanje.
Najveći uzrok pada broja životinja je uništenje prirodnih staništa zbog obrađivanja zemlje ili seče šuma: većinu područja na Zemlji sada koriste ljudi, sa svega 15 posto površina očuvanih za prirodu. Krivolov i eksploatacija zbog hrane j ejoš jedan od glavnih uzroka zbog neodrživog lova i ribolova: više od 300 vrsta sisara je do istrebljenja izlovljeno radi prehrane, pokazuje istraživanje.
Zagađenje ugrožava kitove i delfine
Zagađenje je takođe značajan problem jer, na primer, kitovi ubice i delfini u evropskim morima su ozbiljno ugroženi zbog industrijskih zagađenja. Lešinari u jugoistočnoj Aziji su desetkovani tokomposlednjih 20 godina, jer su umirali nakon što su jeli lešine goveda koja su lečena određenim lekovima. Kod vodozemaca je zabeležena najveći pad među svim životinjama zbog gljivičnog oboljenja koje se proširilo svetom zbog trgovine žabama i daždevnjacima.
Reke i jezera su najteže pogođena staništa s padom životinjske populacije od 81 odsto od 1970. zbog preteranog vađenja vode, zagađenja i brana. Svi ti činioci i pritisci su uvećani zbog globalnog zagađenja koje dostiže granice u kojima životinje mogu da prežive, kaže Majk Baret, naučni direktor WWF-a.
Neki istraživači imaju rezerve kada je u pitanju pristup izveštaju koji sumira mnoge druge studije u jedinstveni broj.
- Šire gledano, taj pristup je u redu, ali ukupna suma je manja od zbroja delova - kaže profesor stjuart Pim s Univerziteta Djuk u SAD.
Preti nestabilno snabdevanje hranom i vodom
On dodaje da bi precizniji podaci bili kada bi se gledale određene grupe, na primer ptice.
U izveštaju se upozorava da će izumiranje živog sveta imati uticaj na ljude i da bi čak moglo izazvati sukobe.
“Sve veći pritisak ljudi preti prirodnim izivorima od kojih čovečanstvo zavisi i povećava rizik od nestabilnog snabdevanja hranom i vodom i trku za prirodnim resursima”, upozorava se.
Ipak, neke vrste počinju da se oporavljaju što ukazuje na to da bi brza akcija mogla da spreči krizu. Izgleda da se povećava broj tigrova, a gigantske pande su nedavno skinute s liste ugroženih vrsta.
U Evropi je zaštita staništa evroazijskog risa i kontrola lova dovela do porasta ove populacije pet puta od 1960-ih godina. Na nedavnom globalnom skupu o biljnom i životinjskom svetu je takođe najavljeno novu zaštitu pangolina, najšvercovanije životinje na svetu i palisandrovine, proizvoda divljine kojim se najviše trguje.
Ali uzevši u obzir sveukupne gubitke životinja i staništa neophodne su sistematske promene u načinu na koje društvo troši resurse, tvrdi Beret.
Ključ u održivoj politici
Ljudi mogu izabrati da jedu manje mesa koje se često hrani hranom uzgojenom na parcelama koje su nastale iskrčivanjem šume, a privreda bi trebalo da obezbedi da lanac snabdevanja bude održiv, na primer u eksploataciji šume.
- I nije naročito teško zaključiti da ako biznis troši sirove materijale za proizvodnju na način koji nije održiv, izvesno je da će sebe izbaciti iz posla. Političari takođe moraju da osiguraju da su njihov politike, a ne samo one koje se tiču životne sredine - održive - kaže Beret.
- Izveštaj je prilično šokantan presek pozicije na kojoj smo trenutno. Nadam se samo da u očaju nećemo dići ruke, nemamo vremena da budemo očajni. Moramo da se saberemo i delujemo. I dalje sam uveren da možemo naći održive načine za Antropocen, ali da moramo time da se bavimo - rekao je Beret.
.jpg)
